FANDOM


Коринтски рат
Део
{{{слика}}}
{{{о слици}}}
Време: 395-387. пре Хр.
Локација: Грчка
Резултат: Неодлучно
Анталкидин мир
Сукобљене стране
Спарта
Пелопонески савез
Атина
Аргос
Коринт
Теба
Заповедници
Агесилај и други бројни
Јачина
Губици


Коринтски рат (395. пре Христа - 387. пре Христа) био је рат Спарте против коалиције Атине, Тебе, Коринта и Аргоса. Персија је у почетку помагала антиспартанску коалицију. Непосредни узрок рата био је локални конфликт у северозападној Грчкој у који су се умешале и Спарта и Теба. Дубљи разлог сукоба било је непријатељство према Спарти због њене хегемоније у Грчкој након Пелопонеског рата. Персијски сатрап је финансирао и иницирао рат против Спарте са циљем да се спартански краљ Агесилај II врати у Грчку и престане рат против Персије.

Рат се одвијао на два фронта. Копнени рат одвијао се крај Коринта и Тебе, а поморски се одвијао у Егејском мору. На почетку рата Спарта је победила у неколико великих битака, али није била способна да искористи предност, па је рат ушао у пат позицију. На мору персијска флота одлучно је победила спартанску флоту спречивши да Спарта постане поморска сила. Атина је искористила пад спартанске поморске моћи, па је поново заузела бројна острва која су током 5. века била део Атинског поморског империја.

668px-AKorintin sodan osapuolet

Када су видели да Атина побеђује и да помаже Евагору на Кипру против Персије, Персијанци су престали да помажу Атину и њене савезнике. Почели су да помажу Спарту и прислили су Атину и њене савезнике да потраже мир. Између зараћених страна склопљен је 387. пре Христа Анталкидин мир, познат и као Краљев мир. По мировном споразуму Персија добија контролу над Јонијом, а сви градови унутар Грчке остају независни. Спарта је остала чувар тога мира и потврђена је њена хегемонија у Грчкој. Спарта је остала хегемонистичка сила све до битке код Леуктре 371. пре Христа. Персија је успоставила методу успешног мешања у грчке унутрашње односе. После Анталкидиног мира Персија је владала Јонијом без мешања Грка све до Александра Македонског.

Догађаји који доводе до ратаУреди

Након завршетка Пелопонеског рата 404. пре Христа Спарта је уживала подршку и Персије и готово свих копнених полиса. Спарта је ставила под своју контролу бројна острва у Егејском мору. У Пелопонеском рату Спарта је имала савезнике, који су заједно са њом поднели цели терет рата. Међутим ратни плен од поражених држава Спарта није делила са савезницима, а није делила ни данак који је наметнула бившим атинским савезницима. Спарта је поред тога разочарала своје савезнике када је 402. пре Христа напала и покорила Елиду. Коринт и Теба су одбили да помогну Спарти у казненом походу Спарте против Елиде.

Теба, Коринт и Атина одбили су да учествују у спартанском походу у Јонији 398. пре Христа. Спартански краљ Агесилај II је и без савезника успешно ратовао против Персијанаца у Лидији, тако да је дошао и до Сарда. Сатрап Тисаферн је погубљен, јер није био способан да заустави Спартанце.

350px-Lechaeum-en embed.svg

Фарнбаз потиче Грке на рат против СпартеУреди

Тисаферна је заменио сатрап Титрауст, који је потплатио Агесилаја да крене у Фригију, сатрапију од Фарнабаза II. Агесилај је кренуо у Фригију, а истовремено је припремао и велику морнарицу. Пошто није могао да победи Агесилаја II сатрап Фарнабаз II је одлучио да Агесилају створи невоље у Грчкој и на тај начин га присили да се повуче. Послао је у Грчку Тимократа са Родоса са великом количином новца. Тимократ је добио упутства да дели новац и подмићује у већим градовима у Грчкој, са циљем да их потакне против Спарте. Тимократ је посетио Атину, Тебу, Коринт и Аргос и успео је да наговори најмоћније по тим градовима да следе антиспартанску политику. Тебанци су одраније показивали највеће антипатије према Спарти и они су одлучили и да Спарту увуку у рат.

Рани догађаји (395. пре Христа)Уреди

Почетне борбеУреди

Теба није хтела да директно објави рат Спарти, па је нахушкала своје савезнике Локране да започну рат са Фокидом убирући порез из спорних области.[1] Фокида је због тога напала Локране, а Теба се умешала и освојила Фокиду.[2] Фокиђани су након тога звали Спарту да им помогне. Спарта је тако нашла повод за рат.[3] Спарта је и иначе једва чекала прилику да казни Тебу, па је наредила општу мобилизацију. Теба је након тога тражила помоћ од Атине, а Атињани су изгласали да помогну Теби, а склопљен је и савез Атине и Беотијске конфедерације.

Спартанци су за рат против Тебе одредили две војске. Једном је заповедао Лисандар, а другом Паусанија II. Лисандрова војска састојала се од Фокиђана и других савезника из северозападне Грчке, а Паусанијина се састојала од Спартанаца и пелопонеских савезника. План је био да се споје да би координисано напали.[4] Паусанија II је каснио неколико дана. Лисандар је по куриру замолио Паусанија да овај крене кроз Платеју, да би се састали код Халијарта. Наговорио је Орохомен да напусти Беотијску конфедерацију, па се његовој војсци прикључила и војска града Орохомена. Тебанци су ухватили курира, па су били упознати са спартанским планом. Лисандар није био свестан да је много тебанских војника стигло у Халијарт и око њега.[5] Тебанци су део војске распоредили у Халијарт, а део ван града како би изненада напали Лисандрову војску из позадине. У бици код Халијарта 395. пре Христа спартанска војска била је поражена. У тој бици погинуо је спартански војсковођа Лисандар. Краљ Паусанија II предводио је другу спартанску војску, која није стигла на време, а када су стигли покупили су мртве, склопили примирје и повукли су се. Паусанија II је због тога био оптужен за издају и побегао је из Спарте у Тегеју. Највећу корист од почетка Коринтског рата имала је Персија, јер се спартански краљ Агесилај II повукао из рата са Персијом.

Шири се савез против СпартеУреди

Након битке код Халијарта и Спарта и њени противници припремали су се за јачи рат. Коринт и Аргос ушли су крајем 395. пре Христа у савез са Тебом и Атином. Формирали су савет у Коринту, да води послове савеза. Савезници су послали многе изасланике у мање полисе да би добили њихову подршку.

Спарта је постала забринута и почела је да припрема војску против новога савеза. Тражили су од краља Агесилаја да се врати из Азије у Грчку. Краљ Агесилај II је био разочаран јер је очекивао успешан поход у Азији. Агесилај II се са војском враћао кући преко Хелеспонта и Тракије.

Greecemap

Рат на копну и мору (394. пре Христа)Уреди

Битка код НемејеУреди

После почетних борби између Тебе и Фокиде, у којима је Теба победила савезници су окупили велику војску у Коринту. Спарта је усусрет њима послала велику војску да би их изазвала у битку. Две војске среле су се на реци Немеји на територији Коринта. Према Диодору од Сицилије спартанска војска имала је 23.000 војника и 500 коњаника.[6] Савезничка војска имала је више од 15.000 војника и 500 коњаника.[7] Ксенофонт даје нешто различито бројно стање две војске. Десна крила обе војске су боље пролазила, а то је и иначе било уобичајено за хоплитске битке. Спартанци су победили на десном крилу побивши много Атињана.[8] Након тога сукобили су се са победничким савезничким снагама Аргивцима, Коринћанимаи и Тебанцима и разбили су их . Савезници су се повукли у Коринт. Према Диодору са Сицилије погинуло је 1.100 Спартанаца и 2.400 Беоћана и њихових савезника.[9] Иако су победили Спартанци нису могли да искористе победу и да прођу крај Коринта и уђу у централну Грчку. Због тога су се вратили кући.

Битка код КнидаУреди

Trireme

Спартанска флота под заповедништвом Агесилајевог полубрата Писандра била је стационирана у Книду. Персија је почела да гради флоту пре Коринтског рата. Заповедник њихове флоте био је бивши атински адмирал Конон, који се бојао да се врати у Атину након пораза у бици код Егоспотама. Конон је 396. пре Христа заузео Родос. Осим тога Персијанцима је помагао и Евагора, краљ Саламине са Кипра. Његови бродови чинили су главнину персијске флоте. Персијска флота имала је више од 90 трирема.[10] Била је стационирана на Хелеспонту. Комбинована атинско-персијска морнарица под заповедништвом атинског адмирала Конона потопила је спартанску флоту, коју је водио неискусни Писандар. Победом над Спартом спречен је покушај да Спарта поред копнене постигне и поморску надмоћ. Битка је охрабрила антиспартанску колаицију у њиховом отпору спартанској хегемонији. Одмах након битке Конон и Фарнабаз II заузели су много грчких градова у Јонији, који су били под спартанском контролом. Ипак нису успели да заузму Абид и Сест на Хелеспонту. Након те битке Спарта је изгубила контролу над морем.[11]

Битка код КоронејеУреди

Агесилајева војска се вратила из Азије, прешла Хелеспонт и Тракију. За време проласка кроз Тесалију нападали су их Тесалци, али одбили су све нападе. Када је Агесилај II дошао до Беотије изашли су му усусрет Тебанци, сви Беоћани, Аргивци, Атињани, Коринћани, Еубејци. Код Коронеје Агесилај је угледао непријатеље, па је развио војску у борбени поредак. На левом спартанском крилу су били војници из Орохомена, а Агесилај је предводио десно крило.[12] У непријатељској војсци Тебанци су били на десном крили, а Аргивци на левом.[13] Тебанци су били насупрот војске из Орохомена, а Аргивци су били насупрот Спартанаца. Аргивци нису ни сачекали долазак Агесилајеве спартанске фаланге са десног крила, него су одмах побегли.[14] Тебанци су потукли војску из Орохомена, који су били на спартанској левој страни. Уследио је жестоки сукоб тебнске и спартанске фаланге, у којем је било мртвих на обе стране. У том сукобу било је много више убијених Тебанаца, али успели су да се пробију и повуку у поретку.[15] Према Диодору са Сицилије у бици је погинуло 350 Спартанаца и 600 Беоћана и њихових савезника.[16] Битка код Коронеје потврдила је надмоћ Спарте у копненим биткама. Међутим савезници су битком код Книда потврдили поморску надмоћ, а имали су и подршку Персије, па се створила равнотежа, која ће се одржавати цело време трајања рата све до Анталкидина мира.

Phalanx1

Каснији догађајиУреди

Догађаји из 394. пре Христа показали су да је Спарта у великој предности на копну, а савезници на мору. Савезници не могу да победе спартанску фалангу на бојном пољу, али савез је довољно чврст да спречи Спарту да се слободно креће по централној Грчкој. Спарта је покушавала да следећих година избаци из рата било Коринт, било Аргос. Протуспартанска коалиција је с друге стране тежила да очува јединствен фронт против Спарте.

Персијска помоћ, поновна изградња АтинеУреди

Конон и Фарнабаз II су 393. пре Христа отпловили до обала Грчке, па су нападали саму обалу Лаконије. Заузели су и стратешки важно острво Китеру, које контролише морски прилаз Спарти. На Китери су оставили гарнизон и атинског гувернера. Након тога отишли су у Коринт, где су поделили персијски новац члановима антиспартанског савеза. Фарнабаз II је Конону дао велика средства и велики део флоте. Уз помоћ тих средстава Конон је у Атини започео са изградњом атинских дугих зидина од Атине до Пиреја. Био је то пројекат, који је 394. пре Христа започео Трасибул. Уз помоћ веслача и радника, које је платио персијским новцем Конон је успео да брзо заврши атинске дуге зидине. Градњом зидина и добијањем нове флоте Конон и Фарнабаз II су поништили резултате Пелопонеског рата. Атина је искористила новодобијену флоту, па је заузела острва Скирос, Имброс и Лемнос, на којима је успоставила клерухије (грађанске колоније).

Грађански рат у КоринтуУреди

У то време у Коринту је избио сукоб између демократке и олигархијске фракције. Демократе су уз подршку Аргиваца напали олигархе и истерали их из града. Протерани олигарси обратили су се за помоћ Спартанцима, који су се тада налазили у Сикиону. Атињани и Беоћани дошли су да помажу демократама. Спартанци и протерани олигарси успели су да у једном ноћном нападу заузму коринтску луку Лахеј. Победили су војску, која је дошла следећега дана да поврати Лахеј. Антиспартански савезници покушали су да опколе Лахеј, али Спартанци су их победили.

Пропаст мировне конференцијеУреди

Спартанци су 392. пре Христа послали Анталкиду да преговара са сатрапом Тирибазом и да га покуша преплашити јачањем атинске моћи, односно чињеницом да Конон користи флоту добијену од Персије да поново изгради атинско поморско царство. Атињани су сазнали за спартанске намере, па су послали Конона и још неколицину да разјасне ствари Персијанцима. Атињани су обавестили и остале савезнике Аргос, Коринт и Тебу да би било добро да пошаљу изасланике. На мировној конференцији Спарта је предложила мир, који би био заснован на принципу независности свих држава. Тај предлог нису прихватиле Атина, Теба и Аргос, јер су настојали да задрже контролу над извесним територијама. Теба је хтела да задржи контролу над Беотијским савезом, Аргос је желео контролу над Коринтом, а Атина је желела да има контролу над извесним територијама у Егеју.

Мировна конференција је пропала. Тирибаз је био забринут због Кононових акција, па га је ухапсио, а Спарти је тајно послао новац за опрему флоте. Конон је успео да побегне, али је после тога умро. Друга мировна конференција одржана је у Спарти, а савезници су опет одбили предлог. Предлог је поново садржавао аутономију свих држава, а Атину је посебно наљутио предлог да јонски Грци буду потпуно под персијском влашћу.

Сатрап Тирибаз вратио се у Сузу да извести цара о конференцији, а заповедништво је преузео нови сатрап Струта. Струта је спроводио протуспартанску политку, па су убрзо уследили сукоби Спарте и Персијанаца. Спартански заповедник Тиброн је доста успешно харао по персијској територији, али погинуо у једној заседи, коју му је припремио Струта. Спарта је послала Дифрида да замени Тиброна. Дифрида је био успешнији, остварујући низ малих успеха, али никад велику победу.

Битка код ЛехајаУреди

У Коринту су демократи држали сам град, а протерани олигарси и Спартанци држали су коринтску луку Лехај. Из Лехаја пустошили су околином Коринта. Краљ Агесилај II је 391. пре Христа предводио велику спартанску војску и нападао је бројна непријатељска упоришта. Заузео је неколико утврђења добијајући много плена и заробљеника. Док се Агесилај припремао да прода плен атински генерал Ификрат остварио је значајну победу у бици код Лехаја.

Око 600 спартанских хоплита кретало се без заштите коњице или пелтаста крај Коринта. Ификрат је са лако наоружаним пелтастима победио тешко наоружане спартанске хоплите. За време битке Ификрат је искористио то што су Спартанци били без заштите пелтаста. Атински пелтасти су нападали и повлачили се и на тај начин су исцрпили и потпуно разбили спартанску фалангу. У тој бици страдало је пола спартанских хоплита. Кратко након тога пораза Агесилај се вратио у Спарту, а Ификрат је наставио са походом око Коринта и тада је повратио многа утврђења, која су Спартанци раније били заузели. Ипак Ификрат није могао да поново заузме Лахеј.

После те победе Ификрат се борио против Флијунта и Аркадије. Победио је Флијунт и пустошио је територијом Аркадије кажњавајући их јер су одбили да се придруже његовој војсци. Након те победе аргивска војска дошла је до Коринта, заузела акропољ и на тај начин спојила Коринт и Аргос. Уклонили су камене међаше између Коринта и Аргоса и грађани једнога града постали су грађани и другога.

Каснији походи на копнуУреди

После Ификратових победа није било већих копнених похода у подручју Коринта. Рат се наставио на Пелопонезу и на северозападу. Агесилај II је подузео један успешан поход на Аргос 391. пре Христа. Пре краја рата подузео је још два већа похода. У првом походу 389. пре Христа спартанска војска прешла је преко Коринтског залива са циљем да нападну Акарнанију, која је била савезник антиспартанске коалиције. Агесилај II у почетку није успевао да дође у контакт са Акарнанцима, јер су се они држали планина и избегавали су директне окршаје. Када је Агесилај коначно успео да их увуче у битку Акарнанци су били потучени до ногу и изгубили су много војске. Након тога Агесилај се вратио преко Коринтског залива. Током 388. пре Христа Акарнанија је склопила мировни споразум са Спартом, да би избегла будуће инвазије.

Агесиполид је 388. пре Христа предводио спартанску војску на Аргос. Пошто аргивска војска није изашла на мегдан Агесиполид је неко време пљачкао околину Аргоса, па се након неких неповољних знамења вратио кући.

Каснији поморски походиУреди

Након пораза у бици код Книда Спарта је поново изградила флоту. До 392. пре Христа овладала је Коринтским заливом борећи се са Коринтом.[17] Након пропасти мировних преговора 392. пре Христа Спартанци су послали малу флоту под заповедништвом Екдика са задатком да помаже олигарсима протераним са Родоса.[18] Екдик је дошао до Родоса, али демократе на Родосу имале су више бродова, тако да се он повукао до Книда.[19] Да би помогли Екдику Спартанци су након тога послали флоту из Коринтског залива под заповедништвом Телеутије. [20]Телеутија је добио још бродова на Самосу, преузео је заповедништво у Книду и започео је операције против Родоса.[21]

Узнемирени поморском активношћу Спарте Атињани су послали флоту од 40 бродова под заповедништвом Трасибула.[22] Трасибул је закључио да нема довољно бродова да изазива спартанску флоту, него да је боље да им задаје ударац тамо где нису присутни. Због тога је отпловио на Хелеспонт и ту је продобио неколико већих градова. Успоставио је и царину на бродове који плове крај Бизанти.[23] Атина је на тај начин поново добила јак извор прихода, који је изгубила крајем Пелопонеског рата. Након тога Трасибул је отпловио на Лезбос и ту је уз подршку Митилене победио спартанску војску на Лезбосу и заузео је доста градова. Почео је да утерује новац од многих градова да би могао да заузме Родос.[24] Трасибула су убили становници Аспенда незадовони његовим отимачинама.

Спарта је послала новог заповедника Анаксибија у Абидос. Успешно је ратовао против сатрапа Фарнабаза II и запленио је много атинских трговачких бродова. Атињани су се бојали да ће Анаксибије поништити све раније Трасибулове успехе на Хелеспонту. Због тога су послали Ификрата да му се супростави. Једно време спартанска и атинска војска пустошиле су противничку територију. Онда је Ификрат припремио заседу за Анаксибија. Ификрат је погодио куда ће се кретати Анаксибије, па је на планинском терену поставио заседу, у којој је убио Анаксибија и уклонио претњу.

Егина и ПирејУреди

Атињани су 389. пре Христа нападали острво Егину. Спартанци су успели да одбију напад атинске флоте, али Атињани су онда опседали Егину на копну. Атињани су морали онда да се повуку са Егине. Кратко време након повлачења спартански заповедник Горгопа је заробио неколико атинских бродова у заседи крај Атине. Хабрија је био на путу за Кипар, али искрцао је војску на Егину и поставио је заседу, у којој је убио Горгопу и много војника. Спартанци су након тога послали Телеутију да заповеда флотом у Егини. Пошто је приметио да су се Атињани опустили након Хабријине победе Телеутија је изненада напао Пиреј и заробио је много трговачких бродова.

Анталкидин мир (387. пре Христа)Уреди

Анталкида је ступио у преговоре са Тирибазом и договорио се да Персија уђе у рат на страни Спарте ако савезници одбију мир. Изгледа да је Персија била незадовољна и огорчена због неколико атинских потеза. Атина је подржавала краља Евагору на Кипру и Акориса у Египту, а Персија је са њима водила рат као са побуњеницима. Тирибаз је закључио да више није корисно да слабе Спарту и да јачају њене непријатеље.

Спарта је уз персијску помоћ поново ојачала флоту. Анталкида је победио у једној мањој бици атинску флоту. Добио је и бродове од Дионизија Старијег. Осим тога добио је и бродова од персијских сатрапа, па је са том флотом запловио према Хелеспонту. Сада је постојала могућност да јаком флотом спречи снабдевање Атине житом, слично као при крају Пелопонеског рата. Атињани су због тога били спремни за мировни споразум.

У таквој клими Тирибаз је сазвао мировну конференцију крајем 387. пре Христа под покровитељство персијског цара Артаксеркса II. Тај мир је прозван Анталкидин мир, али и Краљев мир, јер га је краљ Персије Артаксеркс II диктирао учесницима. Одредбе мира су:

  • градови у Азији, као и Клазомена и Кипар припадају Персији
  • грчки градови постају независни
  • изузетак су Лемнос, Имброс и Скирос, који припадају Атини

На општој мировној конференцији у Спарти Спартанци су претећи персијском интервенцијом натерали све грчке велике градове да прихвате мировни споразум. По томе споразуму градови у Грчкој остају независни, а тај део споразума Спарта намерава да строго спроводи, претварајући се у чувара мира. Под претњом спартанске интервенције Теба је распустила Беотијски савез. Исто тако Аргос и Коринт су одустали од експеримента заједничке власти. Коринтски рат се окончао након 8 година ратовања.

ПоследицеУреди

Персија и Спарта су биле на добитку. Персија се ослободила атинског и спартанског мешања у питање јонских Грка и азијских провинција. Консолидовала је своје поседе у источном Егеју и заузела је Кипар и Египат до 380. пре Христа. Персија је све до Александра Македонског владала Јонијом без мешања грчких држава.

Спарта је заузела позицију на врху грчког политичког система као чувар мира. Мировни услов о аутономији грчких држава Спарта је користила да разбије коалиције, које би јој могле бити претња. Спарта је кажњавала нелојалне савезнике и остала је доминантна сила Грчке следећих 16 година до пораза у бици код Леукре 371. пре Христа.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ксенофонт, Хеленика 3.5
  2. Ксенофонт, Хеленика 3.5
  3. Ксенофонт, Хеленика 3.5
  4. Плутарх, Лисандар 28
  5. Плутарх, Лисандар 28
  6. Диодор, 14.83
  7. Диодор, 14.82
  8. Ксенофонт, Хеленика 4.2
  9. Диодор, 14.83
  10. Диодор, 14.83
  11. Диодор, 14.84
  12. Ксенофонт, Хеленика 4.3.16
  13. Ксенофонт, Хеленика 4.3.16
  14. Ксенофонт, Хеленика 4.3.17
  15. Плутарх, Агесилај 18
  16. Диодор, 14.84
  17. Ксенофонт, Хеленика 4.8.11
  18. Ксенофонт, Хеленика 4.8.20
  19. Ксенофонт, Хеленика 4.8.22-23
  20. Ксенофонт, Хеленика 4.8.23
  21. Ксенофонт, Хеленика 4.8.23-24
  22. Ксенофонт, Хеленика 4.8.25
  23. Ксенофонт, Хеленика 4.8.27
  24. Ксенофонт, Хеленика 4.8.30

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.