FANDOM


Римски конзул је био највиши државни магистрат (чиновник) у Римској републици. У Римској републици бирала су се два конзула са мандатом од једне године. Били су врховни команданти римске војске и председавали су Сенатом и са центуријатском, трибутском и куријатском скупштином.

ОвлаштењаУреди

Након истеривања краљева и успостављања Римске републике 509. пре Христа сва овлаштења краља припала су конзулима и свештенику-краљу (rex sacrorum ). Свештеник-краљ је преузео све краљеве религиозне дужности, а конзули су преузели све остале дужности, тј цивилна и војна овлаштења ( империјум ). Да би се спречиле злоупотребе као у доба краљева империјум су делила два конзула, тако да су један другоме могли дати вето. Конзули су у почетку имали велика извршна и судска овлаштења. Касније су постепено нека овлаштења пренесена на нове службенике. Тако је 443. пре Христа установљена функција цензора, који је био задужен да спроводи цензус. Друга функција, која је одузета конзулима била је судска моћ. Позицију главних судија преузели су претори 366. пре Христа. После тога времена конзули би били судије само у изузетним случајима великога криминала и то по позиву Сената.

Грађанске дужности Уреди

Док су се конзули налазили унутар граница града Рима ( померијум ) били су на челу управе. Сви магистрати сем народних трибуна морали су да слушају њихова наређења. Конзули су имали право да сазивају и хапсе. Били су одговорни за спровођење одлука Сената и закона, које су скупштине изгласале. Конзули би сазивали Сенат и председавали би његовим седницама. Сваки конзул председавао би Сенатом један месец. Конзули би сазивали и три скупштине (куријатска скупштина, центуријатска скупштина и трибутска скупштина) и председавали би заседањима. Конзул би спроводио изборе и стављао законске мере на гласање. Када су оба конзула била ван Рима онда би њихове дужности преузимао градски претор. Конзула је пратило 12 ликтора. Ликтори су имали функцију телохранитеља, а поред тога доприносили су и достојанству функције. Сваки ликтор имао је сјекиру повезану снопом прутова. Прутови су симболизовали казну премлаћивања, а сјекира је симболизовала конзулову моћ кажњавања смртном казном. Док су се налазили унутар граница града ликтори би уклонили сјекиру, а то је значило да конзул никога не може да погуби без суђења. Када би ушли у центуријатску скупштину ликтори би спуштали пруће као симбол да конзулска моћ проистиче из народа.

Војне дужности Уреди

Ван Рима конзул је имао много већа овлаштења као врховни командант римских легија. У тој функцији конзули су имали пуни империјум. Када би се по декрету Сената наредила мобилизација тада би конзул спроводио мобилизацију на Марсовим пољима. Чим би се мобилисали сви војници морали су да се заклетвом обавежу на верност конзулу. Сваки конзул би командовао једном војском, обично величине две легије, а помагали су му војни трибуни и квестор, који је имао финансијске дужности. Понекад би се дешавало да би два конзула заједнички водили једну војску и тада би се сваки дан смењивали у команди. Типична конзулска војска имала је око 20.000 војника и састојала се од 2 легије грађана и 2 легије савезника. Како је Римска реублика битно проширила своје границе походи су постали у 2. веку пре Христа све дуљи и дуљи. Рим је био ратоборно друштво и ретко је био ван ратнога сукоба, тако да су конзули готово стално чим би били изабрани ишли у поход са војском против римских непријатеља. Очекивања војника су била да се из ратнога похода врате са ратним пленом. Ако би конзул са својом војском извојевао значајну победу био би слављен од својих војника и добио би право да у тријумфу уђе у Рим. Конзул је имао неограничену моћ како ће водити рат, али након похода могло се десити да буде оптужен за недела, попут злодела у провинцијама или проневере државнога новца.

Спречавање злоупотреба Уреди

Злоупотреба функције конзула спречавала се давањем права вета сваком конзулу. У провинцијама су конзули били врховни команданти, али унутар Рима морали су да буду сложни и један конзул није могао да донесе одлуку, којој се други противио. На одлуке једнога конзула могла се уложити жалба код другога и други конзул је могао да поништи одлуку првога. Друга мера за спречавање злоупотреба била је могућност да након године дана мандата буду позвани на одговорност. Мандат им је био кратак и њихове главне дужности одређивао је Сенат. Нису могли да буду бирани два мандата узастопце. Обично би између два мандата протекло 10 година.

Након мандата Уреди

По истеку мандата Сенат би им обично дао једну провинцију на управљање. Провинције би се одређивале коцком. Конзул би добивши провинцију вршио дужност проконзула. Као проконзул имао је овласти, али само унутар провинције. Забрањено је било да врши проконзуларни империјум ван одређене провинције. Проконзул није смео да напушта провинцију пре истека мандата и пре него што му дође замена. Провинцијом би обично управљали од 1 до 5 година.

ДиктаторУреди

У условима велике кризе, тј у случају непосредне опасности за Рим конзули би након предлога Сената именовали диктатора за период не већи од 6 месеци. За време мандата диктатора суспендовао би се империјум конзула.

Историја у доба Римске републикеУреди

За време револуције 509. пре Христа срушена је монархија и истеран последњи римски краљ Луције Тарквиније Охоли. Успостављена је Римска република, у којој је су највишу власт делила два конзула, који су се бирали са мандатом у трајању од годину дана. У почетко конзули су се звали претори (вође), а то се односило на њихоу дужност као врховнога команданта. Тек од 305. пре Христа називају се конзули (лат. consulere значи саветовати). Конзули су имали изузетно велика мирнодопска овлаштења, а то су била административна, законодавна и судска. Током ратова вршили су дужности врховних команданата. Консули су имали и улогу у религиозном животу и били су задужени за неке верске обреде, који су могли да врше само највиши државни службеници.

Два конзула би се бирала сваке године, а сваки од њих је имао право вета. Конзуле је бирала центуријатска скупштина, у којој је бирачко право било повезано са имовним стањем. Ипак формалан избор би наступао тек избором у старијој куријатској скупштини, која је конзулима додељивала империјум. Према традицији У почетку су само патрицији могли да буду конзули. Према аналистичкој традицији након усвајања закона Лицинија и Секстија 367. пре Христа плебејци су могли да буду конзули. Луције Секстије Латеран је према аналистичкој традицији био први плебејски конзул. Модерни историчари сумњају у аналистичку предају, јер примећују плебејска имена на листи конзула и пре 367. пре Христа.

Приликом избора конзула у време ратова највише се обраћала пажња на њихову војну способност и углед. Ипак увек је избор конзула био ствар политике. У доба Луција Корнелије Суле конзули су морали да имају најмање 41 годину. У време позне републике конзули би обично након престанка мандата служили као проконзули у једној од римских провинција. Када би конзул умро током свога мандата тада би се бирао конзул замена ( consul suffectus ).

Конзули у доба Римскога царстваУреди

Када је Октавијан Аугуст успоставио принципат променио је политички карактер конзулата одузимајући му већину војних овлаштења. Конзули би били кратко време на функцији, дали оставку и тако би давањем оставки током једне године било много конзула. У време Комода 190. било је чак 25 конзула. Дужност конзула понекад су вршили и цареви, а понекад су именовали своје рођаке или штићенике. Хонорије је био именован за конзула чим се родио. Калигула је намеравао да свога коња именује за конзула, али убијен је пре него што је то учинио.Обављање дужности конзула била је велика част. Према Константиновој реформи један од конзула служио је у Риму, а други у Константинопољу. Када је Теодосије I поделио царство на два дела цар свакога дела могао је да поставља једнога конзула. У доба Јустинијана I конзулат је престао да постоји. Последњи конзул је био Деције Паулин 534. године.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.