FANDOM


Клеопатра I Сиријка (грч. Κλεοπάτρα Σύρα,око 204—176. пре Христа) је била краљица хеленистичкога Египта. Ћерка је селеукидскога краља Антиоха III Великога и Лаодике, а 194/193 пре Христа удала се за Птолемеја V Епифана. Након смрти Птолемеја V 180. пре Христа владала је као регент у име малолетнога Птолемеја VI Филометора.

450px-Rosetta stone

Камен из Розете у Бритиш музеју

Пред удају за египатскога краља Уреди

Антиох III Велики је 197. пре Христа освојио многе градове птолемејске Мале Азије. Римљани су подржавали Египат приликом преговора са Антиохом у Лизимахији 196. пре Христа, када су тражили од Антиоха да врати Египту заузете територије. Као одговор на римске захтеве Антиох је рекао да је у пријатељским односима са Египтом и да је спреман да склопи мировни споразум са Египтом, а помињао је и да ће се његова ћерка Клеопатра удати за Птолемеја V Епифана.[1][2][3] Заручили су се 195. пре Христа. То је представљало очигледан преокрет у птолемејској спољњој политици, да се тражи споразум са Антиохом III Великим, а до преокрета је изгледа дошло јер од Римљана нису добијали тражену помоћ. Међутим према Апијану Антиох III Велики је тим венчањем настојао да осигура савез пред предстојећи сукоб са Римљанима.[4]

Удаја Уреди

Клеопатра је 194/193 пре Христа отпловила у Рафију, где се венчала за Птолемеја V Епифана.[5] То венчање је симболички обављено на истом месту, где се 217. пре Христа одвијала велика битка код Рафије између Египта и Селеукидскога царства. У тренутку венчања Клеопатра је имала око 10 година, а Птолемеј V 16 година. Споразум о венчању садржавао је наводно клаузулу, по којој је спорна територија Коиле Сирија заправо мираз, који Клеопатра уноси у брак и на тај начин долази до помирења.[6][7][8] Ипак по свој прилици радило се о Антиоховим неиспуњеним обећањима или птолемејској пропаганди, пошто се зна да је Коиле Сирије након битке код Панија 200(198) пре Христа остала стално под селеукидском контролом.[9]

Камен из Розете Уреди

Клеопатру су на птолемејском двору у Александрији називали Сиријка.[10] Након венчања уведена је у египатски краљевски култ, па је краљевски пар поштован као Theoi Epiphaneis. Добила је и почасни назив сестре Птолемеја V Епифана. На чувеном камену из Росете из 185. пре Христа забележене су одлуке свештеничкога синода из Мемфиса, којим су потврђене све почасне титуле, које су претходно дали Клеопатри и Птолемеју V Епифану. Камен из Розете је био исписан на три писма: старогрчком, египатском хијероглифском и египатском демотичком. Због тога је тај камен послужио да 1822 Жан Франсоа Шамплион дешифрује египатске хијероглифе.

Регент Уреди

Именована је 187. пре Христа за везира, тј. за првога министра у птолемејској влади. Током 186. пре Христа Птолемеј V Епифан успео је да обнови птолемејску власт у горњем Египту, који је био отцепљен од 207. пре Христа. Када је Птолемеј V умро 180. пре Христа тада је малолетни Птолемеј VI Филометор постао нови краљ, а Клеопатра је преузела улогу регенткиње. Била је прва птолемејска краљица, која је била самостални владар Египта. Обуставила је припреме за рат са Селеукидским царством, који је намеравао да води Птолемеј V. Селеукидским царством у то време владао је Клеопатрин брат Селеук IV Филопатор. Током њена регентства није било значајније активности ван Египта. Умрла је 176. пре Христа.

Деца Уреди

Птолемеј V Епифан и Клеопатра имали су троје деце, који су једно време владали Египтом:

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 18.51
  2. Ливије 33.40
  3. Апијан Сир. ратови 3
  4. Апијан Сир. ратови 5
  5. Ливије 35.13
  6. Апијан Сир. ратови 5
  7. Јевр. Старине 12.154
  8. Полибије 28.20
  9. Полибије 28.1
  10. Апијан Сир. ратови 5