Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
450px-Lagid queen Isis Ma3546

Клеопатра II (или III)

Клеопатра II ( око 185–116/115 пре Христа) је била краљица хеленистичкога Египта најпре као супруга свога брата Птолемеја VI Филометор до 145. пре Христа, а онда након Филометерове погибије као супруга свога другога брата Птолемеја VIII Фискона. Пошто се Птолемеј VIII Фискон оженио касније и њеном ћерком Клеопатром III на двору је тињао сукоб, који је 132/1 пре Христа довео до грађанскога рата, током кога је Клеопатра II протерала Птолемеја VIII и Клеопатру III из Египта и неколико година је самостално владала. Међутим 128. пре Христа је морала да побегне код свога зета Деметрија II Никатора. Грађански рат се окончао 124. пре Христа помирењем и враћањем Клеопатре II у Египат и поновним статусом савладара.

Постаје краљица[]

Ћерка је Птолемеја V Епифана и Клеопатре I Сиријке, која је била ћерка селеукидскога краља Антиоха III Великога. Њена браћа су Птолемеј VI Филометор и Птолемеј VIII Фискон. Када је 181/180. пре Христа умро њен отац Птолемеј V Епифан власт је као регенткиња преузела њена мајка Клеопатра I, која је владала у име малолетнога Птолемеја VI Филометора. Током 176. пре Христа умрла јој је мајка Клеопатра I, па су регентство преузели двојица дворјана Ленеј и Еулеј. Клеопатра II се 175. пре Христа удала за свога брата Птолемеја VI Филометора и тако је постала краљица. То је требало да послужи да ојача ауторитет краљевске фамилије, али и да спречи да Клеопатра II буде удана за некога ван Египта.[1] Тада су уведени и у династички култ и називани су Theoi Philometor, тј. богови, који воле мајку.

Успешно мири двојицу браће[]

Шести сиријски рат између Египта и Селеукидскога царства избио је 170. пре Христа. Антиох IV је био успешнији у рату, заузео је велики део Египта и заробио је Птолемеја VI Филометора, који је након тога постао марионета у Антиоховим рукама. Клеопатра и њен брат Птолемеј VIII Фискон остали су у Александрији под контролом. У Александрији су избили немири, свргли су Еулеја и Ленеја и као новога краља именовали су Птолемеја VIII. Египат је одједном имао два брата краља, а на сцену је онда ступила њихова сестра Клеопатра II, која је наговорила своја два брата да владају заједнички.[2] Пошто је Птолемеј VI Филометор отказао послушност Антиоху дошло је 168. пре Христа до нове инвазије. Египатски пораз спречила је правовремена римска дипломатска интервенција, па је Антиох био присиљен да напусти Египат.

Подела међу браћом[]

Египтом су након тога Птолемеј VI Филометор владао заједно са својим братом Птолемејем VIII Фисконом и сестром све до 164. пре Христа, када је између два брата избио спор. Дионисије Петосарапис је био утицајни дворјанин и војсковођа, који је покушао да искористи популарност млађега Птолемеја VIII Фискона, па је међу Египћанима раширио вести да Птолемеј VI Филометор намерава да свргне млађега брата.[3] Маса у Александрији изашла је на улице спремна да убије Птолемеја VI Филометора, али оба брата су се појавила и умирила су масу. [4] Дионизије је након тога побунио војску у Елеузији, а након пораза од Птолемеја VI подбунио је друге крајеве, па је Птолемеј VI био заузет гушењем побуна. За то време његов млађи брат Птолемеј VIII Фискон окончао је деобу власти и преузео је сву власт крајем 164. пре Христа. Птолемеј VI Филометор је 164. пре Христа побегао на Кипар. Након тога боравио је у Риму, где је тражио и добио подршку. Након неког времена у Александрији је избила побуна против Птолемеја VIII. Током 163. пре Христа дошло је до споразума између два брата, која су поделила Птолемејски Египат, тако да је Птолемеј VI Филометор добио Египат и Кипар, а његов брат Птолемеј VIII Фискон Киренаику. Клеопатра II је поново владала заједно са супругом и братом Птолемејом VI Филометором.

Удаје се за другога брата[]

Птолемеј VI Филометор је 145. пре Христа помагао Деметрија II Никатора да се домогне селеукидскога трона. Током битке, у којој је победио пао је са коња и након неколико дана је умро остављајући иза себе Клеопатру II као регента за малолетнога сина Птолемеја. Међутим насталу прилику је одмах искористио Птолемеј VIII Фискон, који је са војском дошао у Египат и предложио Клеопатри венчање. Клеопатра се удала за свога брата Птолемеја VIII Фискона 145. пре Христа. Птолемеј VIII Фискон се отада називао Птолемеја VIII Еуергет II. Клеопатра је током 144/143 пре Христа родила Птолемеја Мемфита. Птолемеја VIII Еуергет је након тога завео своју нећаку и синовицу Клеопатру III, ћерку своје жене и сестре Клеопатре II. Са Клеопатром III се оженио 141/140 пре Христа, а ипак се није растао од Клеопатре II.[5]

Грађански рат[]

Сукоб између две Клеопатре, мајке и ћерке, кувао се десет година, све док 132/131. пре Христа нису избили велики немири у Александрији. Народ у Александрији се побунио против Птолемеја VIII Фискона и потпалио је краљевску палату.[6] Због тога је Птолемеја VIII био присиљен да напусти Египат и оде на Кипар.[7] Клеопатра II је тада почела да самостално влада Египтом, па је увела нови систем датирања, па отада броји године.[8] Птолемеј VIII Фискон је напустио Египат са Клеопатром III. Након тога сакупио је најамничку војску, са којом је заратио против Клеопатре II.[9] Позвао је свога пасторка из Кирене и убио га.[10] То убојство толико је разбеснило становнике Александрије да су разбијали Птолемејеве кипове и уништавали његове слике.[11] Пошто је сматрао да иза побуне стоји Клеопатра II убио је Птолемеја Мемфита, раскомадао га и тако послао Клеопатри II.[12] Клеопатра је једно време држала под контролом Египат све до Тебе, али Птолемеја VIII се вратио и успео је да загосподари престолницом Мемфисом. Клеопатра II је онда тражила помоћ од свога зета Деметрија II Никатора у грађанском рату са Птолемејем VIII.[13] Деметрије је кренуо са војском према Египту, али био је поражен на египатској граници, па се вратио. Клеопатра II је побегла у Сирију изгледа 128. пре Христа са бродом пуним блага код своје ћерке Клеопатре Теје и зета Деметрија. Птолемеј VIII је због тога почео да помаже узурпатору Александру II Забину да се домогне селеукидскога трона.[14] Деметрије II Никатор је изгубио битку, а онда и живот.

Заједничка власт Клеопатре II и Птолемеја VIII[]

Клеопатра II се 124. пре Христа вратила у Египат, где се помирила са Птолемејем VIII Фисконом и са својом ћерком Клеопатром III.[15] Фискон је уочио да му након смрти Деметрија II Никатора више није у интересу да подржава Александра Забина против своје синовице Клеопатре Теје. Птолемеј VIII Фискон умро је 116. пре Христа. Фискон је тестаментом одредио да Клеопатра III влада заједно са једним од два сина.[16] Клеопатра III је желела да влада млађи син Птолемеј X Александар, али Клеопатре II и грађани Александрије тражили су да влада Птолемеј IX Латир, па је тако и учињено.[17] Недуго након њега умрла је и Клеопатра II 116/5 пре Христа.

Породица[]

Са Птолемејем VI Филометором имала је четворо деце:[18]

  • Птолемеј Еупатор, рођен 166. пре Хр, који је кратко време био корегент заједно са својим оцем, али умро је 152. пре Хр
  • Клеопатра Теа, рођена око 164. пре Христа. Била је удана за селеукидске краљеве Александра Бала, Деметрија II Никатора и Антиоха VII Сидета. Убијена је око 120. пре Христа.
  • Клеопатра III, рођене између 160. и 155. пре Христа. Била је удана за свога стрица Птолемеја VIII Фискона
  • Птолемеј VII Неос Филопатор, рођен 152. пре Христа. Убио га је Птолемеја VIII 130. пре Христа

Удала се око 145. пре Христа за свога млађега брата Птолемеја VIII Фискона и са њим је имала бар једнога сина:

  • Птолемеја Мемфита, који је рођен између 144. и 152. пре Христа. Убио га је властити отац 130. пре Христа.

Литература[]

Референце[]

  1. Вајтхорн стр. 91
  2. Ливије 45.11
  3. Диодор 31.15а
  4. Диодор 31.15а
  5. Јустин 38.8
  6. Ливије Периохе 59
  7. Ливије Периохе 59
  8. Д. Томпсон стр. 311
  9. Јустин 38.8
  10. Јустин 38.8
  11. Јустин 38.8
  12. Јустин 38.8
  13. Јустин 39.1
  14. Јустин 39.1
  15. Грин стр. 541
  16. Јустин 39.3
  17. Јустин 39.2
  18. Вајтхорн стр. 97
Advertisement