FANDOM


Клеопатра од Македоније (грч. Κλεοπατρα, око 355—308. пре Христа) је била сестра Александра Великога. Била је краљица и регент Епира. Након смрти Александра Великога постала је важан политички чинилац, јер су многи дијадоси у њој видели средство да се домогну краљевскога трона Александровога царства.

На македонском двору Уреди

Рођена је као ћерка Филипа II Македонскога и Олимпијаде и једина је била права сестра Александра Македонскога. Тесалоника, Кинана и Филип III Аридеј били су сестре и браћа по оцу, али не по мајци. Одрасла је на краљевском двору у Пели. Када се Филип II Македонски 337. пре Христа оженио Аталовом нећаком Клеопатром Еуридиком дошло је до велике свађе. Погоршали су се односи Филипа, Олимпијаде и Александра Великога. Олимпијада је тада отишла у добровољно изгнанство код свога брата Александра Молошкога, који је тада владао Епиром.[1] Александар Велики је најпре отишао са њом, а онда је отишао у Илирију.[2] Клеопатра је остала на двору са оцем.

Краљица Епира Уреди

Током 336. пре Христа Филип је покушао да поправи односе са Александром Молошким, па је Александру Молошком понудио руку своје ћерке Клеопатре од Македоније, којој је Александар Молошки био ујак. Најава те свадбе доводи до помирења. Када је Филип II Македонски октобра 336. пре Христа долазио на венчање Клеопатре и Александра Молошког убио га је Паусаније из Орестиса. Након венчања Клеопатра постаје епирска краљица и живи на епирском двору Александра Молошкога. У том браку родила је ћерку Кадмеју и сина Неоптолема II од Епира. Александар Молошки је 331. пре Христа погинуо помажући грчке градове на југу Италије.

Регент Уреди

Након тога Клеопатра је од 331. пре Христа као регент владала Епиром у име свога малолетнога сина Неоптолема II од Епира. Александар Велики је одржавао добре односе са својом сестром, па је једном приликом послао велики плен Клеопатри и Олимпијади. Олимпијада је погоршала односе са Антипатром, који је владао Македонијом у одсуству Александра. Због свађе са Антипатром Олимпијада се 324. пре Христа склонила у Епир и преузела је од Клеопатре функцију регента.[3] Клеопатра је тада са децом отишла у Пелу у Македонији.[4]

Трка дијадоха за њену руку Уреди

Након смрти Александра Великога Клеопатра постаје значајан чинилац унутрашње политике. Онај дијадох, који би се оженио са Клеопатром могао би полагати легитимна права на краљевски трон. Због тога је током времена много дијадоха понудило брак Клеопатри. У много случајева је Олимпијада посредовала и наговарала Клеопатру да се уда за једнога или другога дијадоха. Најпре је она упутила понуду Леонату, обећавајући му краљевску власт.[5] У то време Леонату је и Антипатар нудио руку своје ћерке тражећи да му помогне у Ламијском рату. Леоанта је међутим погинуо у Ламијском рату. Клеопатра је након тога започела преговоре са Пердиком.[6] Пердика је међутим пре него што је постао регент заручио Антипатрову ћерку.[7] Еумен је посредовао у преговорима, док се Клеопатра налазила у Сарду. Антигон Монофталмос је сазнао за Пердикине намере да постане краљ, па је о томе обавестио Антипатра.[8] Након тога Антипатар, Кратер, Антигон и Птолемеј Сотер склопили су савез против Пердике и започео је убрзо Први рат дијадоха, у коме је Пердика погинуо.

Након Пердикине смрти Уреди

Накоин Пердикинога пораза Еумен и Пердикине присташе биле су осуђене од стране осталих дијадоха. Еумен је тада ступио у контакт са Клеопатром, која је тада била у Сарду.[9] Еуменова намера је била да помоћу Клеопатре добије легитимитет у борби са осталим дијадосима. Међутим Клеопатра је напустила Сард, бојећи се да се не замери Антипатру.[10] Касније је Антипатар јавно оптужио Клеопатру да је заједно са Пердиком била укључена у убојство Кинане. Међутим вешто се обранила. Након Пердикине смрти њену руку тражили су Касандар, Лизимах и Антигон, али она их је све одбила.

Смрт Уреди

Годинама је Клеопатра била у једној врсти почаснога заробљеништва у Сарду. Њено венчање би било довољан повод за рат дијадоха. Провела је десет година у Антигоновом заточеништву. Њен син Неоптолем II је од 317. пре Христа до 313. пре Христа био краљ Епира. Клеопатра је на крају много касније пристала на Птолемејеву понуду и покушала је да побегне из Сарда, али погубљена је по Антигоновом наређењу 308. пре Христа. Након тога Антигон је погубио Клеопатрине убице и приредио јој величанствену сахрану.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Александар 9
  2. Плутарх, Александар 9
  3. Плутарх, Александар 68
  4. Плутарх, Александар 68
  5. Плутарх, Еумен 3
  6. Диодор 18.23
  7. Диодор 18.23
  8. Диодор 18.25
  9. Плутарх, Еумен 8
  10. Плутарх, Еумен 8

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.