Клеоним (око 340. до после 272. пре Христа) је члан спартанске династије Агијада. Други је син спартанскога краља Клеомена II и претендент на спартански трон. Због његове окрутне и тешке нарави прескочили су га приликом избора краља 309/308. пре Христа. Током 303/302. пре Христа учествовао је у походу у Италији, који се неславно завршио. Покушао је 272. пре Христа уз помоћ Пира од Епира да се домогне спартанскога трона, али Пир није успео да заузме Спарту и врати га на трон.
Краљ Пир опседа Спарту, слика Жана Батиса Лебруна
Огорчен јер га нису именовали краљем[]
Био је други син спартанскога краља Клеомена II и млађи брат од Акротата.[1] Када је 309/308. пре Христа умро Клеомен II очекивало се да Клеоним постане краљ, пошто је његов брат Акротат раније умро. Међутим герузија је изабрала Акротатовога сина Ареја I.[2] Клеонима нису изабрали због његовога насилнога и тешкога карактера.[3] Клеоним је због тога био огорчен на своје Спартанце, па су ефори настојали да ублаже његов бес додељујући му различите почасти.[4] Све су радили да он не би једнога дана постао непријатељ Спарте.
Поход у Италији[]
Тарантинци су 303. пре Христа водили рат против Луканаца и Римљана. Тражили су од Спарте да им пошаље Клеонима као вођу.[5] Послали су новац и бродове, па је Клеоним унајмио 5.000 војника на Тенару.[6] Са њима је отишао у Таранто. Постоје две верзије Клеонимовога похода, једна верзија је Диодорова, а друга је од Тита Ливија. Могуће је да се заправо ради о два различита похода, тако да је прве године најпре ишао да помогне Тарантинцима, а друге године да осваја Тури.
Диодорова верзија похода у Италији[]
Клеоним је у Таранту унајмио још 5.000 најамника, а располагао је и грађанском војском од 20.000 војника и 2.000 коњаника.[7] На страни Клеонима била је већина Грка са југа Италије и поред њих Месапи.[8] Када су видели са каквом војском Клеоним располаже Луканци су са њим склопили савез. Након тога уз помоћ Луканаца кренуо је на народ Метапонта. Натерао их је да плате 600 таланата и да дају 200 девојака из најугледнијих породица, које је Клеоним обесчастио.[9] Намеравао је да освоји Сицилију и свргне Агатокла, али то је одложио. Отпловио је на Коркиру, заузео је, одузео им много новца и ту успоставио своју базу.[10] Деметрије Полиоркет и Касандар су му предложили савез, али Клеоним није склопио савез ни са једним од њих двојице.[11] Након некога времена Тарантинци и још неки су се побунили, па је Клеоним стигао са војском са Коркире. У почетку је успешно покорио неке градове италских племена, али напали су му ноћу логор са великим снагама и заробили му 1.000 војника. У то време олуја му је уништила 20 бродова, па се морао вратити на Коркиру необављена посла.[12]
Ливијева верзија[]
Клеоним је са грчком флотом стигао 303. пре Христа на обалу Италије и заузео је Турије у области Салентина.[13] Римска војска на челу са конзулом Марком Емилијем Паулом победила је Клеонима и вратила Турије.[14] Тит Ливије помиње још једну верзију да је Клеоним напустио територију пре доласка Римљана под заповедништвом диктатора Гаја Јунија Бубулка Брута.[15] Клеонима је након повлачења захватила олуја код Бриндизија, па је његова флота отпловила северно све до области Венета. Дошао је до обале реке Медауакус (данашња Брента, крај Венеције), па је кренуо узводно у подручје Патавијума (Падова) и ту је пљачкао.[16] Клеонимови људи су се доста удаљили од бродова док су пљачкали околну територију. Када их је из два правца напало локално становништво Клеоним је успео да побегне само са петином бродова.[17]
Потиче Беотију на побуну[]
Током 294. пре Христа Деметрије Полиоркет је постао краљ Македоније. Деметрије је након тога склопио споразум са Лисимахом, па је све снаге окренуо на освајање Беотије. Беоћане је на побуну потакао Клеоним.[18] Деметрије је 293. пре Христа кренуо са својим моћним опсадним справама и опседо је Тебу. Клеоним је након тога побегао, а Беоћани су се предали.[19] Његов нећак Ареј I био је 280. пре Христа тешко поражен у рату против Етолије. Међутим Клеоним је 270-их извео успешне походе у Месенији, Трезену и на Криту.[20]
Уз помоћ Пира покушава 272. пре Христа да се домогне трона[]
Клеоним се већ као старац оженио Хилонидом, ћерком Леотихниде из друге краљевске линије. Она га је варала са Арејевим сином Акротатом II. Одраније увређен јер није краљ, а сада и понижен Клеоним је 275. пре Христа пребегао код Пира од Епира.[21] Пир од Епира је кренуо 272. пре Христа у рат да он зауме Пелопонез и да Клеонима посади на трон Спарте.[22] Кренуо је са 25.000 пешака, 2.000 коњаника и 24 слона.[23] Пир је дошавши на Пелопонез рекао представницима Спарте да немерава само да ослободи градове, који су били поданици Антигона Гонате. Клеоним је саветовао да ноћу нападну Спарту, али Пир се бојао да би му војска пљачкала Спарту, па је одлучио да нападне по дану. Краљ Спарте Ареј I се са војском налазио на походу на Криту, па је у Спарти било мало војске.[24] Спартанци су пружили жесток отпор, а до доласка помоћи из Коринта било је много рањених и погинулих.[25] Након тога стигао је и Ареј I са 2.000 војника, па је Пир морао да одустао од тога похода. Клеоним се после тога више не помиње у изворима, па се не зна његова судбина.
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Плутарх, Пир
- Тит Ливије
- Паусанија
- Плутарх, Деметрије
- Paul Cartledge and Antony Spawforth, Hellenistic and Roman Sparta: A tale of two cities, Routledge London (2002), ISBN 0-415-26277-1
Референце[]
- ↑ Паусанија 3.6.2
- ↑ Паусанија 3.6.2
- ↑ Плутарх, Пир 26
- ↑ Паусанија 3.6.3
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.104
- ↑ Диодор 20.105
- ↑ Диодор 20.105
- ↑ Ливије 10.2
- ↑ Ливије 10.2
- ↑ Ливије 10.2
- ↑ Ливије 10.2
- ↑ Ливије 10.2
- ↑ Плутарх, Деметрије 39
- ↑ Плутарх, Деметрије 39
- ↑ Cartledge стр.29
- ↑ Плутарх, Пир 26
- ↑ Плутарх, Пир 26
- ↑ Плутарх, Пир 26
- ↑ Плутарх, Пир 27
- ↑ Плутарх, Пир 29