Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Клеомен из Наукратиса (грч. Kλεoμενης, до 322. пре Христа) је био Грк из Наукратиса, који је једно време (331-323. пре Христа) формално владао Египтом. Александар Велики поставио га је за номарха једне номе у Египту и дао му порезе и из других нома у Египту. Његова власт је била пример корумпиране владавине. Након Александрове смрти Птолемеј Сотер је постао сатрап Египта, а Клеомен је био хипарх. Пред рат са Пердиком Птолемеј је наредио да се Клеомен убије као потенцијални Пердикин савезник. Тада се Птолемеј домогао велике Клеоменове благајне у којој је било 8.000 таланата злата.

Главни благајник Египта[]

Александар Велики га је 331. пре Христа поставио за номарха арапскога дистрикта у Египту.[1] Међутим у његовој надлежности је била и изградња Александрије. Због тога је добијао порезе сакупљене и у осталим египатским дистриктима.[2] То је изгледа разлог зашто су га неки антички писци попут Дексипа називали сатрапом Египта. Аријан експлицитно тврди да су други номарси били независни од њега, али да су му морали предавати део пореза.[3] Александар је сматрао Египат веома важним и власт у Египту је поделио, јер је знао да није сигурно да таквом земљом влада један човек.

Контролише Египат[]

Током Александрова живота Клеомен је ефективно контролисао Египат. Искористио је финансијску моћ да стекне праву контролу над Египтом. Када је била велика несташица жита у Египту и околним земљама најпре је забранио извоз жита.[4] Када су га остали номарси упозорили да та забрана умањује таксе, онда је дозволио извоз жита, али га је оптеретио екстремно великом извозном таксом.[5] Постао је непопуларан у Атини, јер захваљујући његовим мерама жито је било јако скупо у Грчкој.[6]

Лош глас о Клеомену[]

Дошао је на лош глас по грамзивости и корумпираној власти. Куповао је жито за 10 драхми по медимни и продавао за 32 драхме. Није баш најјасније колико је стварно заслужио лош глас, а колико је касније Птолемеј оцрнио Клеомена. Тврдило се да је изнуђивао новац од свештеника. Када су крокодили прогутали једнога његовога слугу наредио је да се побију крокодили. Пошто су крокодили били свете животиње египатски свештеници су златом наговорили Клеомена да повуче своје наређење. Другом приликом је сазвао свештенике и рекао им да треба да се затвори један број храмова да би се смањили верски трошкови. Поново су свештеници морали да умилостиве Клеомена.

Када је добио наређење од Александра да изгради Александрију као нову луку и главни трговачки град грађанима дотада најважнијега трговачкога града Канопа дао је рок да се преселе у Александрију. Најпре су га умилостивили дајући му много новца. Када се завршавала Александрија поново је од грађана Канопа тражио још више новца, а када они нису платили добио је изговор да их пресели.

Александрово писмо[]

Према Аријану Александар Велики је добијао обавештења о Клеоменовим нечасним радњама и многим неправдама, које је починио у Египту[7] Написао му је 323. пре Христа писмо и обећао је да ће му све опростити, ако изгради у Александрији величанствене споменике за Хефестиона.[8]

Након Александрове смрти[]

Након Александрове смрти према Вавилонској подели Птолемеј Сотер је постао сатрап Египта, а Клеомен је требао да му остане помоћник као хипарх. Клеомен је заправо требао да служи Пердикиним интересима и да служи као контратег Птолемеју Сотеру, да Птолемеја држи на неки начин под контролом. Када је Птолемеј Сотер одвукао Александрово тело у Египат дошло је до отвореног раскида Птолемеја и Пердике.

Птолемеј убија Клеомена[]

Клеомен из Наукратиса је био користан све док није дошло до тога отворенога раскида. Птолемеј више није могао да трпи некога попут Клеомена када је очекивао рат са Пердиком. Птолемеј је осудио Клеомена и дао да се убије. Тада се Птолемеј домогао велике Клеоменове благајне у којој је било 8.000 таланата.[9]


Литература[]

Референце[]

  1. Аријан 3.5
  2. Аријан 3.5
  3. Аријан 3.5
  4. Беван п17
  5. Беван п17
  6. Беван п17
  7. Аријан 7.23
  8. Аријан 7.23
  9. Диодор 18.14
Advertisement