Herakleja Pontska i Bitinija
Klearh od Herakleje (oko 390. pre Hr. do 353/352 pre Hr.) je bio tiranin pontske Herakleje od oko 364. pre Hrista do 353/352 pre Hrista. Bio je prognan iz Herakleje, a onda ga je heraklejski senat zvao da se vrati da bi suzbio demokratski pokret. Po povratku Klearh je srušio oligarhiju, proterao oligarhe, oteo im imovinu i uspostavio tiraniju, koju su nastavili njegovi naslednici.
Rane godine[]
Klearh je kao mladi aristokrata rano došao u Atini u dodir sa velikim filozofima. Oko četiri godine bio je Isokratov učenik, a slušao je i Platona.[1] Kada se vratio u Herakleju učestvovao je u političkoj borbi između dve struje, pa je bio prognan iz Herakleje.
Povratak u Herakleju[]
Heraklejska oligarhija imala je problema sa narodom, koji je tražio ukidanje dugova i podelu bogataške zemlje. U Herakleji je pretila pobuna, a kako oligarsi nisu uspevali da dobiju pomoć ni od Atinjana ni od Tebanaca obratili su se Klearhu, koga su ranije bili proterali iz grada.[2] Heraklejski senat je zbog toga pozvao Klearha iz izgnanstva 364. pre Hrista, sa ciljem da uguši narodne zahteve.[3] Klearh se najpre dogovorio sa Mitridatom od Kija da izda Herakleju pod uslovom da onda Mitridat Klearhu poveri upravljanje gradom.[4] Međutim, pošto je Klearh shvatio da bi mogao da ovlada gradom bez Mitridatove pomoći, ne samo da je pogazio sporazum sa Mitridatom, nego je pozvao Mitridata na sastanak, zarobio ga i prisilio ga da plati veliku otkupninu.[5]
Uspostava tiranije[]
Kada se vratio u Herakleju na sličan način se počeo ponašati i sa oligarsima, koji su ga doveli na vlast. Umesto oligarhije počeo je da podržava narod.[6] Obratio se narodu i izjavio da više neće podržavati politiku senata usmerenu protiv naroda. Od naroda je onda dobio vrhovno zapovedništvo i najamnike.[7] Uhapsio je 60 senatora, a ostali su uspeli da pobegnu.[8] Narod je bio oduševljen padom oligarhije. Klearh je pritvorene senatore preplašio i od njih je iznudio veliku otkupninu, a nakon toga ih je svejedno pogubio.[9] Klearh je uspostavio tiraniju.
Pobeda u ratu protiv senatora[]
Izbegli oligarsi su uz pomoć nekoliko gradova pripremali rat protiv Klearha, a on je onda oslobodio robove izbeglih senatora.[10] Nakon toga terao je žene i ćerke izbeglih senatora da se ožene svojim bivšim robovima. Mnoge žene su izabrale smrt samo da ne dožive takvo poniženje. Klearh je u velikoj bici pobedio senatore, a nakon bitke vukao je senatore u trijumfalnoj povorci kroz grad.[11] Prema zarobljenima senatorima nije imao nimalo milosti.
Atentat na Klearha[]
Klearh je počeo da se naziva sinom Zeusa, nosio je purpur, krunu i druga obeležja kraljeva.[12] Svoga sina nazvao je Keraun (grom). Živio je u stalnom strahu od atentata. Bilo je mnogo neuspelih pokušaja atentata na njega.[13] Dvojica mladih aristokrata, Platonovih učenika, pripremili su 353. pre Hrista atentat na Klearha.[14] Odobren im je razgovor sa tiraninom u njegovoj tvrđavi. Kraj tvrđave u zasedi su ostavili oko 50 svojih pristaša, a oni su u tvrđavi za vreme razgovora ubili tiranina, a onda su i sami stradali od Klearhove garde. Prema Memnonu dvojica mladih aristokrata ubili su Klearha za vreme javnoga žrtvovanja, [15] a prema Diodoru za vreme Dionizijevih svečanosti.[16]
Naslednici[]
Klearh je ukupno vladao 12 godina.[17] Klearha je nasledio njegov brat Satir, koji je vladao na sličan način kao tiranin Herakleje na Pontu. Satir je vladao kao regent u ime Klearhovih sinova Timoteja i Dionizija od Herakleje.[18]