FANDOM


Кијаксар (грч. Κυαξάρης, перс. Uvaxštra) је био краљ Медије од 625. пре Христа до 585. пре Христа. Познат је по томе што је заједно са Набополасаром освојио Ниниву 612. пре Христа и поделио са Вавилонијом Неоасирско царство.

Median Empire

Медија (жута боја), Лидија, Вавилонија и Египат 600. пре Христа

Постаје краљ Уреди

Кијаксар је био унук оснивача Медије Дејока.[1] Кијаксаров отац Фраорт погинуо је у походу на Ниниву[2] 625. пре Христа. Тада је страдао и велики део међанске војске.[3] Кијаксар је наследио престо.

Војна реорганизација и опсада НинивеУреди

Пошто је војска Медије била тешко поражена од Неоасирског царства одлучио је да изврши војну реорганизацију. Намера му је била да се освети Неоасирском царству због очеве смрти и тешког пораза. Први је војску поделио на чете према врстама оружја. [4] Од тада су засебно били копљаници, стрелци и коњаници, а пре тога су сви били измешани.[5] Сакупио је војску и напао је Асирију да би се осветио за тешки пораз у коме је погинуо његов отац.[6] Победио је Асирце у бици, па је након тога опседао Ниниву.

Упад СкитаУреди

800px-Map of Assyria

Неоасирско царство око 670. пре Христа

Док је Кијаксар опседао Ниниву огромна војска Скита под вођством Мадија напала је Медијско царство.[7] Скити су након протеривања Кимеријаца из Европе прешли у Азију и ушли у Медију.[8] Кијаксар је испод Кавказа покушао да се супростави Скитима, али изгубио је битку, па су Скити овладали Медијом.[9] Херодот тврди да су Скити тада овладали великим делом Азије, а њихово напредовање према Египту спречио је фараон Псаметих, дочекавши их поклонима.[10] Скити су према Херодотовој причи 28 година доминирали Азијом.[11]Ипак то не изгледа вероватно, јер Скити нису били способни да владају територијама дужи период времена. Скити су наметали велике порезе и понашали се безобзирно. Кијаксар је дигао устанак након што је најпре опио, а онда побио већину важнијих Скита на једној гозби.[12] Ослободио је Медију и Азију скитске доминације. Преживели Скити побегли су у Лидију.

Освајање Асирије и пад Ниниве Уреди

Кијаксар је 614. пре Христа склопио споразум са вавилонским краљем Набополасаром. Циљ је био да заједнички освоје Неоасирско царство. Кијаксар је напао Асирију и заузео је најпре подручја око данашњег Киркука, затим Тарбис и веома значајан град Ашур.[13] Медијско царство је значајно ојачало, јер је ратни плен у Ашуру био огроман. Вавилонски краљ није на време стигао да учествује у бици за Ашур,[14] па није учествовао ни у подели богатога плена. Везе између две краљевине учвршћене су женидбом Кијаксара са Набополасаровом ћерком. Међани и Вавилонци су удружили снаге 612. пре Христа, када су напали асирски главни град Ниниву,[15] Заузели су Ниниву. Пад Ниниве описан је и у Библији. Након краљеве погибије остатци асирске војске пробили су се и повукли се у Каран. Предводио их је Асурбалит II. Ту су коначно били поражени 609. прее Христа. Кијаксар и Набополасар су на тај начин срушили Неоасирско царство и међусобно су га поделили. Након ратова против Асираца Медија је освојила и краљевину Урарту. Граница између Медије и Халдејског царства (Вавилоније) успостављена је јужно од Ашура и Харана.

Map of Lydia ancient times

Лидија

Рат са Лидијом Уреди

Лидија је због свога стратешког положаја и трговине постала једна од најбогатијих држава. Када је Кијаксар истерао Ските они су нашли уточиште у Лидији.[16] Према Херодоту Скити су на једном банкету преварили Међане, па су уместо уловљене дивљачи послужили једнога дечака.[17] Након тога Скити су потражили заштиту код лидијског краља Алијата.[18] Алијат није хтео да испоручи Ските, па је то био повод за рат између Медије и Лидије. Рат је трајао пет година[19] (590. пре Христа -585. пре Христа). За време битке на Халису (28. маја 585. пре Христа) дошло је до тоталне помрчине Сунца.[20] То помрачење су обе стране протумачиле као наднаравну силу, па су брже боље склопили мир. Дошло је и до узајамне женидбе. Алијат је дао своју ћеркау за Кијаксарова сина Астијага.[21] Граница Медије и Лидије одређена је реком Халис.[22]

Кијаксар је умро 585. пре Христа, а наследио га је син Астијаг.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот, 1.73
  2. Херодот, 1.102
  3. Херодот, 1.102
  4. Херодот, 1.103
  5. Херодот, 1.103
  6. Херодот, 1.103
  7. Херодот, 1.103
  8. Херодот, 1.103
  9. Херодот, 1.104
  10. Херодот, 1.104-105
  11. Херодот, 1.104
  12. Херодот, 1.106
  13. Нинивска хроника 3
  14. Нинивска хроника 3
  15. Нинивска хроника 3
  16. Херодот, 1.73
  17. Херодот, 1.73
  18. Херодот, 1.73-74
  19. Херодот, 1.74
  20. Херодот, 1.74
  21. Херодот, 1.743
  22. Херодот, 1.72

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.