Kilonova zavera predstavlja Kilonov pokušaj da državnim udarom postane tiranin Atine. Kilon je sa svojim pristašama 632. pre Hrista pokušao da osvoji Akropolj u Atini, ali nije uspeo. Zaverenici su ubijeni, iako su se stavili pod zaštitu boginje Atine. Narod je zbog toga prognao Alkmeonide, kao svetogrdnike.
Priprema[]
Kilon je bio olimpijski pobednik. Oženio se ćerkom od Teagena, tiranina Megare.[1] Prema Tukididu Delfijsko proročište je savetovalo Kilonu da zauzme atinsku tvrđavu Akropolj za vreme najveće Zeusove svetkovine.[2] Delfijsko proročište je i inače davalo relativno neodređene odgovore, pa je Kilon smatrao da treba da zaume Atinu za vreme Olimpijskih igra. Od tirana Megare Teagena dobio je nešto vojske, pa je uz pomoć svojih pristaša krenuo u akciju.
Zauzimanje Akropolja[]
Za vreme Olimpijskih igara 632. pre Hrista Kilon je sa grupom svojih sledbenika i uz pomoć nešto malo vojske iz Megare zauzeo Akropolj.[3] U to vreme mnogo Atinjana se nalazilo van Atine. Kada su čuli da je Kilon zauzeo akropolj odmah su dojurili i opkolili zaverenike.[4] Ipak Atinjani nisu mogli da vrate tvrđavu, pa su odlučili da opsadom zaverenike prisile na predaju. Kilonovi sledbenici našli su se u nevolji zbog nedostaka hrane i vode. Kilon i njegov brat su pobegli.
Megakle ubija zaverenike pod zaštitom boginje Atine[]
Kada su neki od Kilonovih pristaša počeli da umiru od gladi onda su prema Herodotu pribegli kod kipa boginje Atine.[5] Prema Tukididu pribegli su uz žrtvenik.[6] Prema Plutarhu oni su potražili zaštitu u hramu boginje Atine.[7] Tada je na vlasti u Atini bio arhont Megakle iz moćne porodice Alkmeonida. Megakle je pregovarao sa zaverenicima i obećao im je da neće biti ubijeni, ako napuste hram i stave se pod sud. Zaverenici su privezali konopac oko Atininog kipa, pa su s tim konopcem silazili. Kada se konopac raskinuo Megakle je dao da se zaverenici kamenuju do smrti pod izgovorom da im je boginja otkazala zaštitu.[8]
Proterivanje Alkmeonida[]
Ubice zaverenika prozvani su prokletnicima i svetogrdnicima. Pristaše zaverenika su nakon toga politički ojačali, pa su krenuli u obračune sa pristašama Megakla, tj. sa Alkmeonidima.[9] U Atini su nastali nemiri i narod je bio podeljen na dve struje. Pozvali su Solona da kao posrednik između dve strane presudi.[10] Solon je dao da sud od 300 uglednih ljudi odluči. Alkmeonidi su osuđeni kao prokletnici i svetogrdnici i proterani su iz Atine.[11] Prekršili su zakon da koji zabranjuje ubijanje onih, koji potraže zaštitu u hramu. Dosuđeno je da se i mrtvim Almeonidima prekopaju kosti i da se bace van granica Atike.[12]
Alkmeonoidi su se mnogo kasnije 594. pre Hrista vratili u Atinu i dali su najistaknutije državnike, poput Klistena, Periklea i Alkibijada.
Megara zauzima Salaminu[]
Megara je iskoristila nemire u Atini, pa je tada zauzela luku Niseju i Salaminu. Bio je to glavni razlog zbog koga je megarski tiran Teagen pomagao Kilonu u pokušaju državnog udara.
Literatura[]
- Herodot, Istorija
- Plutarh, Solon
- Tukidid, Istorija Peloponeskog rata
- A Companion to Archaic Greece, edited by Kurt A. Raaflaub and Hans van Wees,2009 Blackwell Publishing, ISBN 0-631-23045-8
- Buckley, Terry (1996). Aspects of Greek History 750-323 BC: A Source-based Approach. London: Routledge. ISBN 0415099585