FANDOM


800px-Reproduction of Thracian tomb 1

Трачки краљ и краљица,Казанлак,Бугарска

Керсоблепт (грч. Kερσoβλέπτης) је био краљ Тракије од 359. до 341. пре Христа. Син је трачког краља Котиса, након чије смрти је поделио краљевину заједно са своја два брата Берисада и Амадока II. Контролисао је подручје источно од реке Хебрус.

У сукобу са Атињанима и са два ривала Уреди

Трачки краљ Котис одузео је Атињанима Сест на Трачком Херсонезу.[1] Котис је умро 360/359 пре Христа и иза њега су остали син Керсоблепт и два друга сина Берисад и Амадок II, који су оспоравали Керсоблепту право на круну. Керсоблепт је био веома млад када је наследио Тракију и рат са Атином. У управљању му је помагао Харидем, авантуриста и најамник са Еубеје, који се оженио његовом сестром. Харидем је играо истакнуту улогу у преговорима са Атином у вези са контролом на Трачком Херсонезу (полуострво Галипоље). Двојица ривала на трачки трон уз помоћ Атине вршили су притисак, па је уз помоћ Харидема склопио споразум са атинским стратегом Кефисодотом, али атинска скупштина није потврдила споразум.[2] Касније је Атина послала најамника Атенодора, који је помагао двојици ривала, па су присилили Кесроблепта да пристане на поделу Тракије са двојицом ривала.[3] Атињани су по споразуму требали да добију свој део на Херсонезу, али све су изгубили пошто су 359. пре Христа послали Хабрију само са једним бродом и одбили су да финансирају Атенодорове најамнике.[4] Харидем је наговорио Керсоблепта да се са Хабријом склопи нови споразум. Хабрија је склопио споразум да Керсоблепт задржи Сест и убире лучке таксе.[5] Атињани су негирали тај споразум и узалуд су тражили од Керсоблепта да се поштује ранији споразум.[6]

Предаје Трачки Херсонез Атињанима Уреди

Ипак атински војсковођа Харес присилио је Керсоблепта и Харидема да 357. пре Христа потпишу споразум по коме се Атини предаје цели Трачки Херсонез изузев Кардије. Следећих година Керсоблепт се понашао као да није потписао споразум, па је полагао право на лучке таксе и царине. Атињани нису насељавали колонисте све до 353. пре Христа. Харес је коначно 353. пре Христа заузео Сест, побио мушкарце, а жене и децу продао у робље. Тада је присилио Керсоблепта да постане атински савезник и да заиста преда Трачки Херсонез. Једно време након предаје Херсонеза Керсоблепт је наставио да придобија атинско поверење. Могуће је да се бојао атинске војне моћи на Хелеспонту.

Борба за превласт у Тракији Уреди

Током 352. пре Христа умро је Берисад, један од његове браће, са којима је заједнички делио Тракију. Керсоблепт је тада уз помоћ Харидема и Атињана искључио Берисадову децу из наследства, са циљем да њему припадне цела Тракија. Напао је и Амадока. Изгледа да је Керсоблепт тада преговарао и са македонским краљем Филипом II Македонским. Договарао се са њим да заједнички нападну Трачки Херсонез. Међутим Керсоблептов брат Амадок није допуштао македонској војсци да пређе преко његове територије. Када је Филип сазнао за Керсоблептове преговоре са Атињанима заратио је против њега. Током 352. пре Христа Филип је успешно ратовао у Тракији, добио је контролу над новим подручјима Тракије. Победио је Керсоблепта, који је постао македонски вазал. Филип је тада узео Керсоблептова сина као таоца.

Македонски вазал Уреди

Керсоблепт и Амадок тражили су од македонског краља да пресуди у њиховом међусобном спору. Филип II Македонски се тада умешао и покорио је до 347. пре Христа и Керсоблепта и Амадока. Пре тога покорио је Берисадовог сина и наследника Кетрипориса. Постали су македонски вазали. Када је склопљен Филократов мир Керсоблепт се побунио 346. пре Христа. У македонску престолницу Пелу дошло је атинско изасланство, да би узело заклетву од македонског краља. Међутим Филип II се тада са војском налазио у Тракији и ратовао је против Керсоблепта. Вратио се у Пелу тек када је покорио Керсоблепта.

Нова побуна и пораз Уреди

Керсоблепт је током следеће три године поново сакупио довољно снаге да би збацио македонски јарам. Наставио је да напада грчке градове на Херсонезу. Филип II Македонски је поново 342. пре Христа против њега покренуо поход, победио га у неколико битака и свео на ниво вазала. Македонија се тада граничила са грчким поседима на Трачком Херсонезу.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Buckler стр.374
  2. Buckler стр.374-375
  3. Buckler стр.375
  4. Buckler стр.375
  5. Buckler стр.375
  6. Buckler стр.376