FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Квинт Цецилије Метел (вишезначна одредница)

Квинт Цецилије Метел Целер (лат. Quintus Caecilius Metellus Celer, око 100. пре Христа—59. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар из периода позне Римске републике. Био је конзул 60. пре Христа. Као конзул успешно је уз подршку оптимата опструирао доношење Помпејевих аграрних закона, што је као последицу имало Помпејево отуђење од оптимата и приближавање Цезару, односно стварање Првога тријумвирата.

Породица и прве дужности Уреди

Изгледа да је био син Квинта Цецилија Метела Непота, конзула 98. пре Христа. Био је брат Квинта Цецилија Метела Непота Млађега, конзула 57. пре Христа. Целер је био ожењен са Клодијом Старијом, сестром Публија Клодија, а са њом је имао ћерку Цецилију Метелу. Током 66. пре Христа служио је у Азији као легат у Помпејевој војсци за време Трећега митридатовога рата. Учествовао је у рату на Кавказу, када је одбио напад Кавкаских Албанаца, чија држава се налазила на територији данашњега Азербејџана.[1]

M-T-Cicero

Цицерон

Претор Уреди

По повратку у Рим изабран је за претора 63. пре Христа. Те године Цицерон је био изабран за конзула. Квинт Цецилије Метел Целер је спречио кажњавање Гаја Рабирија спуштањем заставе на Јаникулу.[2][3] Након тога скупштина је била распуштена, а касније нико више није обновио суђење.[4] За време Каталинине завере спречавао је да побуњеници пређу у Галију[5] и присилио их да се суоче са конзулом Гајем Антонијем Хибридом. Током 62. пре Христа био је пропретор са титулом проконзула за Галију. Та провинција била је предвиђена за Цицерона, али како он није желио да напусти Рим онда је Целер постао намесник Галије.

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 60. пре Христа заједно са Луцијем Афранијем.[6] Помпеј се надао да ће преко Луција Афранија успети да осигура земљу за своје ветеране и да их тако веже за себе.[7] Оптимати су се жестоко противили том аграрном питању спречавајући да се уопште гласа о томе. Други Помпејев циљ је био да осигура ратификацију оних решења, које је он успоставио на истоку након победе над Митридатом VI од Понта. Луције Афраније није био довољно способан за обављање дужности. С друге стране Целер је био љут на Помпеја, који се раставио од његове сестре, па је почео да се супроставља свим његовим предлозима.[8] Целер је заједно са Катоном Млађим подржао Лукула, који је тражио да се о Помпејевим источним решењима не расправаља у целини, него да се расправаља и гласа о сваком решењу појединачно.[9]

Опструкција Помпејевих аграрних закона Уреди

Пошто Помпеј није имао много користи од неспособнога Луција Афранија, аграрни закон је предложио Помпеју склон народи трибун Луције Флавије. Да би осигурао да се Помпејев аграрни закон лакше изгласа додана је и клаузула да се земља не дели само Помпејевим ветеранима, него исто тако сиромашним грађанима.[10] Међутим Квинт Цецилије Метел Целер се као конзул оштро противио том закону нападајући упорно сваку тачку закона.[11] Целера су поред осталих подржавали Катон Млађи, Лукул и Марко Лициније Крас. Луције Флавије је онда обесхрабрен сталном опструкцијом наредио да се конзул одведе у затвор.[12] Целер је био оштроуман политичар, па је одмах искористио ситуацију и сазвао је заседање Сената у затвору.[13] Флавије је као народни трибун искористио свој неприкосновени положај и испречио се на улазу у ћелију.[14] Сенатори нису имали право да га изгурају или изнесу, јер би то представљало тешку повреду римских закона. Међутим Целер је као конзул наредио да се сруши зид његове ћелије, па је омогућио да у затвору почне заседање Сената.[15] Помпеј је тада коначно наредио Флавију да се повуче. Тврдоглави Целер је на тај начин победио, а Помпеј је одустао од својих закона.

Последице Целерове опструкције Уреди

Противљење и опструкција Метела Целера имала је далекосежне последице. Помпеј је био разочаран понашањем оптимата и њиховом опструкцијом његових планова.[16] Помпеј је након тога морао да тражи помоћ од Цезара и да заједно са Марком Лицинијем Красом оформе Први тријумвират. Током 59. пре Христа Цезар је изабран за конзула и уживајући Помпејеву и Красову подршку успео је уз помоћ својих присташа и уз подршку народа да спречи опструкције другога конзула и изгласа аграрне законе. Целер је након дужега оклевања под претњом казне био присиљен да се закуне на тај закон. [17]

Односи са Публијем Клодијем Уреди

Публије Клодије је био Целеров шурјак, али Целер се ипак супростављао његовом избору за народнога трибуна, јер се није слагао са Клодијевим политичким ставовима и мржњом према оптиматима.[18] Током 59. пре Христа требао је као проконзул оде у Галију, али изгледа да никад није напустио Рим. Умро је изненада 59. пре Христа, а претпостављало се да га је отровала његова супруга Клодија.

Претходи:
Марко Валерије Месала Нигер и Марко Пупије Пизон Фруги
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Афранијем
60. пре Христа

Следи:
Марко Калпурније Бибул и
Гај Јулије Цезар


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 36.54
  2. Касије Дион 37.27
  3. Goldsworthy стр. 123
  4. Касије Дион 37.28
  5. Касије Дион 37.33
  6. Касије Дион 37.49
  7. Касије Дион 37.49
  8. Касије Дион 37.49
  9. Касије Дион 37.49,50
  10. Касије Дион 37.50
  11. Касије Дион 37.50
  12. Касије Дион 37.50
  13. Касије Дион 37.50
  14. Касије Дион 37.50
  15. Касије Дион 37.50
  16. Goldsworthy стр. 158
  17. Касије Дион 38.7
  18. Касије Дион 37.51

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]