FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Квинт Цецилије Метел (вишезначна одредница)

Квинт Цецилије Метел Пије (лат. Quintus Caecilius Metellus Pius, око 130—63. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар. Познат је као близак сарадник Луција Корнелија Суле. Био је веома успешан војсковођа у Савезничком рату и у Сулином грађанском рату. За време Серторијева рата показало се да није дорастао војним способностима Квинта Серторија. За време Серторијева рата сурађивао је са Помпејем и победили су тек када је Серторијев сарадник Перперна убио Серторија.

300px-Quintus Caecilius Metellus Pius

Сребрењак Квинта Цецилија Метела Пија

Надимак Пиј-побожни Уреди

Син је Квинта Цецилија Метела Нумидика. Пратио је свога оца 109. пре Христа за време Југуртинога рата.[1] Метел Нумидик је протеран из Рима 100. пре Христа због одбијања да се закуне да подржава један од закона Гаја Марија и Луција Апулеја Сатурнина. Одмах након убојства Апулеја Сатурнина и Глауције народ је тражио да се Метелу Нумидику дозволи повратак, али народни трибун Публије Фурије се томе опирао. Није попуштао ни када га је Квинт Цецилије Метел Пиј молио на коленима са сузама у очима да дозволе да му се отац врати.[2][3] Због таквога поступка и клечања на кољенима добио је надимак Пије, тј побожни. Током 99. пре Христа народни трибун Гај Канулеј је оптужио Фурија и омогућио је да се Метел Нумидик врати из прогонства.[4]

Савезнички и грађански рат Уреди

Метел Пије је изабран за квестора 97. пре Христа и за народнога трибуна 92. пре Христа. Био је изабран за претора 88. пре Христа за време Савезничкога рата.[5][6] Напао је и победио Апулце 88. пре Христа, а том приликом погинуо је вођа Марса Квинт Помпадије.[7] Након тога многи су су прешли на страну Римљана. Када је у Риму избио грађански рат Метел Пије се још увек борио са Самнитима.[8] У то време Гај Марије и Луције Корнелије Цина су опседали Рим, а конзули Гнеј Октавије и Луције Мерула тражили су од Метела Пија да са Самнићанима закључи мир под што повољнијим условима и дође у помоћ Риму.[9] Метел није одмах пристајао на захтеве Самнићана, што је дознао Гај Марије, па је прихвативши захтеве Самнићана добио погодне савезнике. [10] Метел се придружио конзулу Гнеју Октавију и Луцију Лицинију Красу да обрани Рим, који је нападала војска под командом Гаја Марија, Цине, Квинта Серторија и Гнеја Папирија Карбона.[11] Октавијева војска имала је велико поверење у Метела и тражили су да он буде главни командант оптимата и да спаси град.[12] Војска се разочарала када је команда остала у рукама Октавија, па су почели да прелазе на страну Гаја Марија.[13] Сенат се предао притиснут оскудицом, а Метел Пије је напустио Рим и отишао у Лигурију.

У АфрициУреди

Из Лигурије је прешао у Африку, коју је добро познавао учествујући раније са оцем у Југуртином рату. Остао је у Африци од 87. до 84. пре Христа и изгледа да је током већине времена контролисао римску провинцију Африку.[14] Ту му се 85. пре Христа придружио Марко Лициније Крас са 2.500 војника, али разишли су се након једне свађе.[15] У Африци је сакупио значајну војску. У Африку је до 84. пре Христа упућен нови претор популар Гај Фабије Хадријан.[16] Метел Пије међутим није допуштао новом претору да преузме своју провинцију и на тај начин је испровоцирао рат између њих двојице.[17][18] Карбонове присташе су онда у Риму прогурале одлуку Сената да се требају распустити све војске, које нису под њиховом контролом.[19] Током 84. пре Христа Гај Фабије Хадријан је победио Метела, који је онда напустио Африку.[20][21] Метел се онда вратио у Лигурију, где је чекао развој догађаја.[22]

200px-Quintus Metellus Pius

Квинт Цецилије Метел Пије

Сулин други поход на Рим Уреди

Када се Сула са великом војском 83. пре Христа искрцао у Италији придружио му се Метел Пије у својству проконзула.[23] У Сулиној војсци једино су Сула и Метел били у звању проконзула.[24] Сула и Метел су заједнички победили код Канусије конзула Гаја Норбана, а након тога придобили су војску другога конзула Сципиона Азијатика Млађега.[25] У пролеће 82. пре Христа Метел је у жестокој и дугој бици победио Карбоновога легата Карината и након тога цела област је прешла на његову страну.[26] Међутим конзул Гнеј Папирије Карбон је након тога са великом војском кренуо за Метелом и опсео га.[27] Због пораза Марија Млађега код Пренесте Карбон се са војском вратио у базу у Аримин.[28] Сула је 82. пре Христа ушао у Рим и конфисковао је имања свих противника. Метел је у то време кренуо према Равени, где је заузео житом богату уританску земљу.[29]

Метелова велика победа Уреди

Гај Норбан се придружио конзулу Гнеју Папирију Карбону у Цисалпинској Галији, где су удружили снаге. Међутим поражени су у бици код Фавенције 82. пре Христа од војске, којом је командовао Квинт Цецилије Метел Пије.[30] Погинуло им је 10.000 војника, 6.000 је пребегло, остали побегли, а само се 1.000 војника вратило у базу у Ариминију.[31] Тај катастрофалан пораз означио је коначан крах надањима Маријевих присташа. Редови су им се брзо осули, а војска је прелазила на страну Метела. Албинован, заповедник у Ариминију, позвао је Норбана и његове главне официре на банкет. Норбан је сумњао у издају, па је одбио позив, али већина његових официра прихватила је позив и била је ликвидирана.[32] Норбан је због тога побегао из Италије.

Серторијев ратУреди

Сула је због великих заслуга у рату Метела Пија именовао 80. пре Христа за конзула. Сула је Метела Пија послао 79. пре Христа у Хиспанију (Шпанију) да ратује против Квинта Серторија.[33] Метел је успоставио базу у Метелинуму (Меделин) и одатле је неколико пута вршио продор, али Серторије се против њега борио успешном герилском тактиком. Метел је био више пута поражен, па су морали да му шаљу у помоћ најпре Луција Манлија, а онда и Помпеја Великога.[34] Према Плутарху Метел је након вишегодишњега ратовања био наклоњен лаком и луксузном животу.[35] Квинт Серторије је остварио толику надмоћ у рату са Метелом да је Метел избегавао борбу, али Серторије би онда опсадом или одсецањем од снабдевања Метелову војску доводио до очаја.[36] У Хиспанију је побегао и маријевац Перперна, који је намеравао да са својом војском самостално води рат против Метела Пија.[37] Римски Сенат је тада био присиљен да у Хиспанију пошаље Помпеја Великога.[38] Када је Перпернина војска чула за долазак Помпеја тада је натерала Перперну да се удружи са Серторијем.

Долазак Помпеја Уреди

Током 75. пре Христа било је више великих битака. Помпеј и Метел су се у пролеће 75. пре Христа сукобили код Сукрона са Квинтом Серторијем и Перперном.[39] Метел је победио Перперну и заузео му логор, али Квинт Серторије је победио Помпеја.[40] И у другој бици крај Сагунта Серторије је победио Помпеја, а Метел Перперну.[41] Током 74. пре Христа Метел и Помпеј су добили појачање и тада је део Серторијеве војске пребегао Метелу.[42] Те године Метелова војска је успела на препад да заузме много Серторијевих градова.[43] Перперна је током 73. пре Христа убио Квинта Серторија и наставио је да се са Серторијевом војском бори против Метела Пија. Војска је након Серторијевога убојства почела да презире Перперну. Против њега негодовали су Римљани и Хиспаници, а највише Лузитанци.[44] Када су хиспанска племена сазнала за Серторијево убиство послали су представнике Помпеју и Квинту Цецилију Метелу Пију и предали им се.[45] Помпеј је победио Перпену и погубио га и на тај начин окончао се Серторијев рат 72. пре Христа.

Породица и остало Уреди

Оженио се Лицинијом Красом Млађом, ћерком Луција Лицинија Краса Оратора. Пошто Квинт Цецилије Метел Пије са њом није имао деце усвојио је Метела Сципиона као свога сина.[46] Тај процес усвајања био је необичан, јер је усвојен по тестаменту, тј за Метелова живота није му био син, него тек након смрти, па је онда наследио његово имање. Био је изабран за понтифекса максимуса 82/81 пре Христа.

Претходи:
Гнеј Корнелије Долабела и
Марко Тулије Декула
Конзул Римске Републике
заједно са Сулом
80. пре Христа

Следи:
П. Сервилије Ватија Исаурик и
Апије Клаудије Пулхер


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Салуст Југуртин рат 64
  2. Апијан Грађ. ратови 1.33
  3. Патеркул 2.15
  4. Апијан Грађ. ратови 1.33
  5. Патеркул 2.15
  6. Brennan стр. 542
  7. Апијан Грађ. Рат. 1.53
  8. Касије Дион 55.1
  9. Апијан Грађ. Рат. 1.68
  10. Апијан Грађ. Рат. 1.68
  11. Апијан Грађ. Рат. 1.69
  12. Плутарх Марије 42
  13. Плутарх Марије 42
  14. Brennan стр. 543
  15. Плутарх Крас 6
  16. Brennan стр. 543
  17. Ливије Периохе 84
  18. Brennan стр. 543
  19. Ливије Периохе 84
  20. Ливије Периохе 84
  21. Brennan стр. 543
  22. Апијан Грађ. Рат. 1.80
  23. Апијан Грађ. Рат. 1.80
  24. Апијан Грађ. Рат. 1.81
  25. Апијан Грађ. Рат. 1.84-85
  26. Апијан Грађ. Рат. 1.87
  27. Апијан Грађ. Рат. 1.87
  28. Апијан Грађ. Рат. 1.87
  29. Апијан Грађ. Рат. 1.89
  30. Апијан Грађ. ратови 1.91
  31. Апијан Грађ. ратови 1.91
  32. Апијан Грађ. ратови 1.91
  33. Апијан Грађ. Рат. 1.97
  34. Плутарх Серторије 12
  35. Плутарх Серторије 12
  36. Плутарх Серторије 13
  37. Плутарх Серторије 15
  38. Апијан Грађ. Рат. 1.108
  39. Апијан Грађ. Рат. 1.110
  40. Апијан Грађ. Рат. 1.110
  41. Апијан Грађ. Рат. 1.110
  42. Апијан Грађ. Рат. 1.111
  43. Апијан Грађ. Рат. 1.112
  44. Апијан Грађ рат. 1.114
  45. Плутарх Серторије 27
  46. Goldsworthy стр. 349

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]