FANDOM


Постоји још једна особа истога имена Квинт Фулвије Флак

Квинт Фулвије Флак (конзул 179. пре Христа) (лат. Quintus Fulvius Flaccus, до 172. пре Христа) био је римски војсковођа и политичар. Син је Квинта Фулвија Флака. У три велике битке победио је Келтибере у Првом келтиберском рату и покорио највећи део њихове територије од 182. пре Христа до 180. пре Христа. Изабран је за конзула 179. пре Христа, када је рат успешпно ратовао са Лигурима. Као цензор истицао се по великој градитељској активности и избацивању деветорице сенатора из Сената, укључујући и свога брата.

Келтибери

Келтиберско подручје у Хиспанији

Контраверзна кандидатура за претора Уреди

Син је Квинта Фулвија Флака, који се истакао као конзул у Другом пунском рату. Изабран је за курулнога едила 184. пре Христа.[1] У то време преминуо је урбани претор Гај Децимије Флак, па се Квинт Фулвије Флак кандидовао за упражњено место.[2] Било је забрањено да се држе две магистратуре током исте године. Међутим он је намеравао да ако се изабере за претора да поднесе оставку на положај курулнога едила.[3] Део народних трибуна је реаговао тек када је постало очито да Квинт Фулвије Флак ужива највећу подршку гласача. Конзул Луције Порције Катон и Сенат покушали су да уразуме Флака да одустане од кандидатуре, али када никако нису успели онда су одустали од избора и прогласили су да имају довољно претора.[4]

Почетак Првога келтиберскога рата Уреди

Именован је 182. пре Христа за претора Хиспаније Цитериор.[5] Келтибери су га напали док је опседао град Урбику. Иако је имао велике губитке није одустајао од опсаде све док није освојио град.[6] Његов империј продужаван је још две године, тако да је био пропретор у Хиспанији током 181. пре Христа и 180. пре Христа.[7] Келтибери су током 181. пре Христа окупили 35.000 војника.[8] Био је то почетак Првога келтиберскога рата, који је трајао од 181. пре Христа до 179. пре Христа. Квинт Фулвије Флак је од савезничких племена добио помоћ, али и након тога римска војска је била бројно слабија. Две војске су успоставиле логор једна крај друге у Карпентанији близу Аебуре.[9] Келтибери су четири дана нудили битку, али римска војска није прихватала изазов. Након дуже неактивности Флак је послао ноћу Луција Ацилија са преко 7.000 војника иза брда у непријатељској позадини. [10] Када је ујутро измамио из логора готово целу непријатељску војску тада је Луције Ацилије освојио непријатељски слабо брањен логор.[11] Палење келтиберскога логора представљало је тежак ударац за Келтибере, који су се иако бројчано јачи нашли између две војске. Римска војска је победила, а у бици је погинуло 23.000 Келтибера и 3.500 римских војника или њихових савезника.[12] Након победе код Ебуре освојио је и Контребију и победио једну келтиберску војску, која је дошла у помоћ.[13] После тога покорио је највећи део Келтиберије.[14] Флакови официри су обавестили Сенат о две велике победе и о успостављању реда. Тврдили су да нема потребе да им Рим шаље новац или снабдевање и да се војска може вратити кући.[15]

Велика победа и тријумф Уреди

Током 180. пре Христа претор Тиберије Грах Старији, који је требао је да преузме команду од Флака, супроставио се повратку свих ветерана из Хиспаније. Флак је добио право да кући врати само ветеране, који су преко 6 година у Хиспанији.[16] Пошто Грах није стигао на време Флак је започео војне операције током пролећа 180. пре Христа. Пустошио је најзабаченије делове Келтиберије, који се до тада још нису предали.[17] Келтибери су на једном планинском превоју сачекали римску војску.[18] У почетку је борбени поредак римских легија одолео нападу, али када су Келтибери напали у облику клина, разбио се римски борбени поредак и Римљанима је претио пораз.[19] Ипак Квинт Фулвије Флак је успео да победи када је у правом тренутку послао коњицу на келтиберски клин.[20] Била је то нова велика римска победа у бици, у којој је погинуло 17.000 Келтибера и 4.500 Римљана или њихових савезника.[21] Након победе Флак је са војском отишао у Тарако, где је војску предао Тиберију Граху Старијем, а сам се запутио за Рим. Због победа над Келтиберима изгласан му је тријумф.[22]

Конзул Уреди

Изабран је за конзула 179. пре Христа заједно са рођеним братом Луцијем Манлијем Ацидином Фулвијаном.[23] Луције Манлије је био усвојен у породици Манлија Ацидина, али био је брат Квинта Фулвија Флака и то је био једини случај да су два брата били конзули. Као конзулску провинцију добио је Лигурију. Након проласка кроз неприступачне пределе Лигурије победио је Лигуре у једној бици, након чега се предао цели округ.[24] Многе Лигуре прислио је да напусте планинска подручја и населе се у равници. Помогао је и да се спречи прелазак Трансалпинских Гала преко Алпи у Падску низију.[25] Због победе над Лигурима одобрен му је други тријумф.[26]

Цензор Уреди

Изабран је за цензора 174. пре Христа заједно са Аулом Постумијем Албином Луском.[27] Били су веома ригорозни, тако да су деветорицу сенатора избацили из Сената.[28] Чак је и свога брата Гнеја Фулвија Флака избацио из Сената. Марка Емилија Лепида су изабрали за принцепса Сената. Извели су многе јавне радови, а побољшали су и путеве користећи се бољим материјалима.[29] Фулвије Флак је својим властитима средствима извео одређене радове у Писауру, Фундију, Плацентији и Синуеси.[30] Започео је да гради храм Фортуне Еквестрис за који се заветовао приликом битке у Хиспанији.[31] Одлучио је да изгради највећи и највеличанственији храм у Риму. Да би га уљепшао скинуо је половину мермернога крова чувенога храма Јуноне Лациније из Кротона.[32] То светогрђе није дочекано са одобравањем у Риму, тако да су конзули сазвали Сенат, који је наредио да се мраморне цигле врате у Брутијум.[33] Међутим у Брутију није било никога ко би поново поставио мраморни кров на храм Јуноне Лациније.

Душевни растрој Уреди

Квинт Фулвије Флак био је члан колегија понтифика, што је представљало доживотну дужност. Почео је да показује знакове душевнога растроја, што су многи тумачили праведном казном због светогрђа, које је починио.[34] Два сина су му служила у Илирику и 172. пре Христа добио је информацију да му је један син умро, а да је други веома тешко болестан.[35] Флак се због тога обесио.

Претходи:
Аул Постумије Албин Луск и Гај Калпурније Пизон
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Манлијем Ацидином Фулвијаном
179. пре Христа

Следи:
Марко Јуније Брут и Аул Манлије Вулсон


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 39.39
  2. Ливије 39.39
  3. Ливије 39.39
  4. Ливије 39.39
  5. Ливије 40.16
  6. Ливије 40.16
  7. Ливије 40.18
  8. Ливије 40.30
  9. Ливије 40.30
  10. Ливије 40.31
  11. Ливије 40.31
  12. Ливије 40.32
  13. Ливије 40.33
  14. Ливије 40.33
  15. Ливије 40.35
  16. Ливије 40.36
  17. Ливије 40.39
  18. Ливије 40.39
  19. Ливије 40.40
  20. Ливије 40.40
  21. Ливије 40.40
  22. Ливије 40.43
  23. Ливије 40.43
  24. Ливије 40.53
  25. Ливије 40.53
  26. Ливије 40.59
  27. Ливије 41.27
  28. Ливије 41.27
  29. Ливије 41.27
  30. Ливије 41.27
  31. Ливије 42.3
  32. Ливије 42.3
  33. Ливије 42.3
  34. Ливије 42.28
  35. Ливије 42.28

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]