Квинт Племиније (лат. Quintus Pleminius, до око 202. пре Христа) је био римски војсковођа из периода Другога пунскога рата. Након освајања Локрија у Брутију Сципион Африканац му је поверио управу над градом. Његова војска починила је бројне злочине, пљачке, светогрђе и силовања у граду. Сципион Африканац га је био заштитио, па је Сенат послао комисију да испита цели случај. Племиније је због злочина смењен и затворен, а Сципион је ослобођен кривице.
Освајање Локрија[]
Локрани, који су били протерани након Ханибаловога освајања Локрија, тражили су 205. пре Христа од конзула Сципиона Афричкога помоћ за поновно преузимање контроле над својим градом.[1] Сципион је одобрио њихов план и наредио је Квинту Племинију, пропретору у Регију, да им помогне у освајању Локрија.[2] Квинт Племиније је са 3.000 војника из Регија и прогнаним Локранима успео уз помоћ издаје да заузме тврђаву у Локрију.[3] Другу тврђаву држали су Картагињани, а становништво је стало на страну Римљана. Ханибал је дошао да помогне свом гарнизону, али долазак Сципиона Африканца са флотом и војском присилио је Ханибала и гарнизон из друге тврђаве на повлачење.[4]
Пљачке, силовања и светогрђа Племинијеве војске[]
Сципион Африканац је у Локрију оставио гарнизон под командом Квинта Пламинија.[5] Погубио је главне кривце за одметање Локрија и вратио се у Месану на Сицилији. Квинт Племеиније се након Сципионовога одласка почео сурово понашати према грађанима Локрија, много горе од Картагињана.[6] Почели су да пљачкају, чине злочине, силују жене. Нису се устручавали ни од пљачке храмова, тако да су опљачкали чак и ризницу храма Просерпине, што је представљало светогрђе највишега степена.[7]
Туча Племинијевих војника и римске регуларне војске[]
Квинт Племиније је имао врховно заповедништво у Локрију, а у граду је била његова војска, коју је довео из Регија, али и римска војска, под командом војних трибуна.[8] Једном је између две војске избила свађа, око сребренога суда, који је украо Племинијев војник. Када су Племинијеви војници извукли дебљи крај у тучи са војском војних трибуна, онда је Квинт Племиније наредио да се војни трибуни скину и припреме за батинање.[9] То је толико разбеснило војску војних трибуна, да су Квинту Племинију одсекли нос и уши и оставили га полумртвога.[10]
Дивљачко погубљење грађана и трибуна[]
Сципион Африканац је након тога инцидента дошао у Локри да формално испита шта се десило и оставио је Племинија да управља Локријем, а војне трибуне је прогласио кривим и оковао их је са циљем да се пошаљу у Рим.[11] Сципион је погрешно поступио, најмање што се може рећи да је био нехуман, али у сваком случају није јасно зашто је Сципион учино такву глупост.[12] Скалард је набројао разна могућа објашњења за такав Сципионов поступак.[13] Након одласка Сципиона на Сицилију Племиније је одлучио да се свети, па је војне трибуне вукао и мучио до смрти.[14] Слично дивљаштво показао је и према грађанима, који су се усудили да се жале Сципиону на његово понашање.[15]
Расправа у Сенату о Племинијевим злочинима[]
Локрани су се након тога жалили у Сенату на дивљачко понашање Племинија и његових војника.[16] Они су рекли и да је Сципион Африканац након првих злочина окривио и оковао војне трибуне, а заштитио Квинта Племинија.[17] Након тога у сенату се развила дискусија, а тај догађај је посебно искористио Сципионов политички непријатељ Фабије Максим Кунктатор, који се у то време оштро противио Сципионовим плановима о инвазији Африке.[18] Фабије Максим је предложио резолуцију да се Племиније доведе у оковима у Рим и да одговара за своје поступке.[19] Тражио је да се од скупштине тражи да Сципиона лише команде. Развила се жестока дебата у Сенату између Сципионових присташа и противника. На крају је победило мишљење Квинта Цецилија Метела, који је сматрао да је Квинт Племиније крив, а да Сципион није био присутан и да се његова кривица своди само на то што није казнио кривца.[20]
У затвору[]
Сенат је послао десеточлану комисију, на челу са претором Марком Помпонијем Матоном са циљем да испитају цели случај. Комисији су придодана и два народна трибуна и едила. Били су овлаштени да смене Сципиона у случају да се докаже да је крив, а овлаштени су и да смене и ухапсе Племинија. Тај случај је био од огромне важности, али права мета комисије је био Сципион Африканац, а не Племиније. Племиније је ухапшен и одузет је сав свети новац, који је нађен код њега и његових војника.[21] Постојале су две верзије његовога хапшења. Локрани су изјавили да сматрју да злодела нису учињена по наређењу или уз сагласност Сципиона, тако да је Сципиону остао империј.[22] Окованога Племинија и 32 војника послали су у Рим.[23] Племиније је умро у затвору пре почетка суђења.[24]
Литература[]
- Тит Ливије
- Полибије,Историје
- H.H. Scullard, Scipio Africanus in the Second Punic War (Cambridge University Press, 1930)
Референце[]
- ↑ Ливије 29.6
- ↑ Ливије 29.6
- ↑ Ливије 29.6
- ↑ Ливије 29.7
- ↑ Ливије 29.8
- ↑ Ливије 29.8
- ↑ Ливије 29.8
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Скалард, стр. 172.
- ↑ Скалард, стр. 172
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.17
- ↑ Ливије 29.19
- ↑ Ливије 29.9
- ↑ Ливије 29.19
- ↑ Ливије 29.20
- ↑ Ливије 29.21
- ↑ Ливије 29.21
- ↑ Ливије 29.21
- ↑ Ливије 29.22