FANDOM


Pieria

Делови Македоније, укључујући и подручја Пјерије и планине Олимп

Квинт Марције Филип (лат. Quintus Marcius Philippus, око 229. пре Христа до ? ) је био римски војсковођа и политичар. Био је римски конзул 186. пре Христа и 169. пре Христа. Истицао се дипломатским вештинама, па је успео да одгоди почетак Трећега македонскога рата са Персејем, да окупи савезнике и да разбије Беотски савез као важнога македонскога савезника. Командовао је као конзул 169. пре Христа војском за време Трећега македонскога рата и преко неприступачних планина продро је у јужну Македонију. Морао је да се повуче из Диона када је остао без снабдевања.

Први конзулат и Баханалије Уреди

Изабран је за претора Сицилије 188. пре Христа.[1] Само две године након избора за претора изабран је 186. пре Христа за конзула заједно са Спуријем Постумијем Албином.[2] Спурије Постумије је сазнао за Баханалије, окултне мистерије у које је био инициран велики број Римљана.[3] Тајни култ је убијао оне, који се не би повиновали захтевима да се групно препусте ноћним похотама и оргијама. Конзул је обавестио Сенат, па су онда Баханалије забрањене у целој Италији. Оба конзула су добила задатак и ванредна овлаштења да истраже и сузбију Баханалије. [4] Након сузбијања Баханалија Квинт Марције Филип је са војском кренуо у Лигурију.[5] Квинт Марције је кренуо против лигурскога племена Апуана. Гањао их је све до планинских прелаза, где су му Апуани припремили заседу, у којој је страдало 4.000 римских војника.[6] Лигури су касније тај пролаз у коме су победили Марција назвали Марцијев пролаз.[7]

У изасланству у Македонији и Грчкој Уреди

На захтев Сената Квинт Марције Филип је 183. пре Христа био у посланству код Филипа V Македонскога и на Пелопонезу.[8][9] Марцијев отац је од раније одржавао пријатељске односе са македонским краљем, па је по свој прилици то био главни разлог да Сенат пошаље Квинта Марција Филипа Филипу V Македонскоме.[10] Када је Квинт Марције са осталим легатима стигао у Македонију Филип V се већ повиновао римских захтевима и повукао је војску из грчких градова у Тракији.[11] На Пелопонезу Марције се суочавао са Ахајцима, који нису хтели да Риму препусте спор, који су имали са Месењанима.[12] Сенат је онда Марцијеве извештаје користио да би формулисао политику према Македонији, Ахајском савезу и Месенији.[13] Марције је 180. пре Христа изабран за чувара светих књига.[14]

Окупљање савезника за Трећи македонски рат Уреди

Римска Република је 172/171 пре Христа прогласила рат Персеју, што је представљало почетак Трећега македонскога рата. Квинт Марције Филип је заједно са Аулом Атилијем Сераном, Публијем Корнелијем Лентулом, Сервијем Корнелијем Лентулом и Луцијем Децимијем био један од римских изасланика у Грчкој.[15] Квинт Марције Филип и Аул Атилије Серан су требали најпре да посете Епир, Етолију и Тесалију, после тога да испитају расположење у Беотији и Еубеји и да онда оду на Пелопонез.[16] Циљ је био придобијање савезника пред рат са Персејем. На састанку са Епирцима утврђено је да су на страни Римљана. И као доказ послали су 400 војника као гарнизон у Оресте. У Етолији је након смрти претходнога стратега изабран Римљанима наклоњени Ликиск.[17] Тесалија је показала да је на страни Римљана. У Тесалији се Марције срео и са представницима Акарнаније и Беотије. Акарнанце је упозорио да опет не бирају погрешну страну, а Беоћане је укорио због савеза са Персејем, а на то су они одговорили да је само једна струја на страни Персеја.[18]

Обмањивање Персеја Уреди

После тога уговорен је састанак Квинта Марција Филипа и македонскога краља Персеја.[19] Квинт Марције је на том састанку изнео разне оптужбе против Персеја, али дао му је наду да може избећи рат ако пошаље изасланике у Рим.[20] Римска војска за разлику од македонске војске тада још увек није била довољно спремна за рат и тим потезом Марције је заслепио Персеја. Персеј је могао да започне рат када њему одговара не чекајући да се римска војска окупи и спреми за рат.[21] Склопљено је примирје између две стране.

Беотија Уреди

Марције је отишао у Беотију, која је била подељена на промакедонску и проримску фракцију. Приликом избора за беотарха победила је промакедонска фракција на челу са Исменијом. Након избора њихови противници су сазвали скупштину и изгласали истериивање беотарха. Међутим поново се променила народна воља, па су се вратили Исменија и протерани, а они су онда протерали своје противнике. Обе групе су дошле да објашњавају Римљанима своју верзију догађаја.[22] Квинт Марције Филип је тада вешом политиком подржавао раздвајање Беоћана по градовима.[23] Подржао је Исменијеве противнике, тј проримску фракцију. Саветовао је повратак прогнаних и да се Римљанима преда појединачно сваки град.[24] На тај начин осигурао је крајњи циљ, укидање Беотскога савеза. Марције је након тога са Аулом Атилијем Сераном отишао у Аргос где се састао са представницима Ахајскога савеза. Ахајци су пристали да пошаљу 1.000 војника и да обезбеђују Халкиду до доласка римске војске.[25][26] Након тога Марције се вратио у Рим.

Обавештавају Сенат о мисији у Грчкој Уреди

По повратку у Рим Квинт Марције Филип и Аул Атилије Серан су обавестили Сенат о својој мисији у Грчкој и Македонији, а нарочито су се хвалили како су обманули Персеја примирјем и надом у постизање мировнога споразума.[27] Хвалили су се и како су вешто поделили Беотијски савез, тако да више неће бити у стању да подржава Македонију. Насупрот већини сенатора, који су одобрили њихове поступке старији сенатори су то сматрали супротним римској традицији, наводећи да се њихови преци нису служили триковима, ноћним биткама или лажним повлачењима.[28] Пошто је Сенат одобрио Марцијеву активност поново су га послали 171. пре Христа са нешто бродова и овлаштењима да учини оно што сматра најпогоднијим. Дошао је до Халкиде и онда је заузео Фтиотску Алопу.[29]

Трећи македонски рат Уреди

Изабран је по други пут за конзула 169. пре Христа заједно са Гнејем Сервилијем Цепионом.[30] Персеј је током 170. пре Христа успешно водио рат против Римљана. Квинт Марције Филип је као провинцију добио Македонију и рат против Персеја.[31] Марције је у пролеће 169. пре Христа кренуо у Брундисиум са 5.000 војника.[32] Одатле је кренуо преко Коркире, Акција и Амбракије, па је онда копненим путем дошао до Тесалије. У Тесалији је код Парафарсала преузео заповедништво од претходнога конзула Аула Хостилија Манцина.[33] Персеј се налазио код Диона и заузео је све планинске прелазе. Девет дана након преузимања заповедништва Марције је наредио покрет.[34] Кренуо је у Перебију и успоставио је базу између Азора и Долиха.[35] После тога кренуо је на прелаз крај Отобула, на коме се налазио дио македонске војске. Као претходницу послао је 4.000 војника, који су напредовали веома споро због тешко проходнога терена. Када је дошло до сукоба римске претходнице и македонске војске на прелазу сукобљавала се углавном лака војска, а узак терен је спречавао већи окршај.[36] Пошто није могао са војском да се пробије преко добро брањенога прелаза Квинт Марције Филип се одлучио на ризичан и опасан потхват, да се пробија кроз дивљину тешким и опасним путем.[37] Ливије наводи да Марције није порицао да је целу римску војску могла приликом тога силаска да помете и мања македонска јединица.[38] Персеј је тада имао прилику да потуче римску војску приликом њена силаска кроз дивљину, али Марције је имао среће јер Персеј није био довољно одважан. Након четири дана римска војска је успоставила логор на равном терену између Хераклеја и Либетра.[39]

У јужној Македонији Уреди

Када је чуо да је римска војска прешла планине и ушла у јужну Македонију Персеј се толико успаничио да је наредио да се спале бродоградилишта у Тесалији и да се у море баци новац из краљевске ризнице у Пели.[40] Да је Персеј био хладне главе могао је да потпуно затвори римску војску у јужној Македонији и одсече је од снабдевања. Пошто је Персеј побегао у Пидну Марције је кренуо на Дион.[41] Ушетао је без отпора у Дион и напредовао је до Агасе и реке Аскорд. Међутим римске линије снабдевања биле су исувише истегнуте, па је Марције био присиљен да се врати до Диона.[42] Био је у великој невољи, јер је био одсечен од снабдевања из Тесалије. Напустио је и Дион и вратио се до Филе, која је била под контролом Спурија Лукреција и где је било довољно жита.[43] Персеј се тада са војском вратио у Дион и учврстио је линије на реци Елпеј. Марције је послао Марка Попилија да са 2.000 војника заузме Хераклиј, који се налазио на пола пута између Диона и Темпе.[44] Након освајања Хераклија олакшано је снабдевање римске војске. Квинт Марције је послао свога рођака Гаја Марција Фигула са флотом да нападне Тесалонику.[45]Након неуспешнога напада нападали су територију Пелене и Касандреју, где им се придружио и Еумен II. Квинт Марције је након тога послао Марка Попилија Лената са 5.000 војника да нападне Мелибоју, на стратешкој позицији изнад Деметријаде.[46]

Дипломатска активност Уреди

Квинт Марције се доста дипломатски понашао, тако да је на састанку у Хераклију са представницима Родоса од њих тражио да посредују између Рима и Македоније.[47] То му није била стварна намера, него се радило о још једној обмани. У Хераклију се састао и са представницима Ахајскога савеза, који су показали спремност да помогну Римљанима.[48] Међутим Марције је Ахајце ослободио те обавезе. Када је Апије Клаудије Центон тражио од Ахајаца да му пошаљу 5.000 војника у Епир тада је Марције наговорио Полибија да осигура да Ахајци не пошаљу помоћ Центону, који по њему нема оправданих разлога за такав захтев.[49] Ахајци су имали довољно војске и намеравали су да војно помогно Птолемеју VI, који је тада ратовао са Антиохом IV, али Квинт Марције је од њих тражио да посредују у помирењу два краља, па је тако пропао план о пружању помоћи Египту. Квинт Марције Филип именован је за цензора 164. пре Христа заједно са Луцијем Емилијем Паулом Македонцем.

Претходи:
Гај Фламиније Млађи и Марко Емилије Лепид
Конзул Римске Републике
заједно са Спуријем Постумијем Албином
186. пре Христа

Следи:
Апије Клаудије Пулхер (к. 185. пре Хр.) и Марко Семпроније Тудитан


Претходи:
Аул Хостилије Манцин и Аул Атилије Серан
Конзул Римске Републике
заједно са Гнејем Сервилијем Цепионом
169. пре Христа

Следи:
Луције Емилије Паул Македонац и Гај Лициније Крас


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 38.35
  2. Ливије 39.6
  3. Ливије 39.8-14
  4. Ливије 39.14
  5. Ливије 39.20
  6. Ливије 39.20
  7. Ливије 39.20
  8. Ливије 39.48
  9. Полибије 23.4
  10. Ливије 42.38
  11. Полибије 23.8
  12. Полибије 23.9
  13. Полибије 23.9
  14. Ливије 40.42
  15. Ливије 42.37
  16. Ливије 42.37
  17. Ливије 42.38
  18. Ливије 42.38
  19. Ливије 42.39
  20. Ливије 42.41-43
  21. Ливије 42.43
  22. Ливије 42.43
  23. Полибије 27.1
  24. Полибије 27.2
  25. Полибије 27.2
  26. Ливије 42.44
  27. Ливије 42.47
  28. Ливије 42.47
  29. Ливије 42.56
  30. Ливије 43.11
  31. Ливије 43.15
  32. Ливије 44.1
  33. Ливије 44.1
  34. Ливије 44.2
  35. Ливије 44.1
  36. Ливије 44.4
  37. Ливије 44.4
  38. Ливије 44.5
  39. Ливије 44.5
  40. Ливије 44.6
  41. Ливије 44.7
  42. Ливије 44.7
  43. Ливије 44.7,44.8
  44. Ливије 44.8
  45. Ливије 44.10
  46. Ливије 44.13
  47. Полибије 28.17
  48. Полибије 28.13
  49. Полибије 28.13

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.