FANDOM


Квинт Лутације Катул Капитолин (лат. Quintus Lutatius Catulus Capitolinus, око 120—61. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар из периода касне Римске републике. Био је конзул 78. пре Христа, а одмах по окончању мандата учествовао је као проконзул у гушењу Лепидове побуне. Био је велики Цезаров непријатељ.

800px-Tavares.Forum.Romanum.redux.jpg

Римски Форум

Истакнути оптимат Уреди

Син је Домиције Ахенобарбе и Квинта Лутација Катула, који је био конзул 102. пре Христа, а током 101. пре Христа заједно са Гајем Маријем победио је Кимбре у бици код Верцела. Отац му је био присиљен да се убије када је Гај Марије преузео Рим 87. пре Христа, а Капитолин је попут оца мрзио Гаја Марија и био је истакнути, али умерени присташа оптимата.

Као конзул у сталној свађи са Лепидом Уреди

По окончању Сулине диктатуре изабран је 78. пре Христа за конзула заједно са Марком Емилијем Лепидом. Помпеј је подржао Лепидову кандидатуру, а за разлику од њега Сула је подржавао Катула и противио се избору Лепида за конзула.[1] Помпеј је подржавао Лепида очекујући да ће Лепид да изазове проблеме, који могу да помогну његовом успону.[2] Лепид је претио да ће поништити Сулине декрете и да ће из прогонства позвати све проскрибоване.[3] Тражио је и да се врати земља италијанским савезницима. Капитолин се око свих тих питања свађао са Лепидом, али Сенат се умешао и помирио их.[4]

Лепидова побуна Уреди

У то време избила је побуна у Етрурији, где су напали колонизоване Сулине ветеране. Сенат је послао Капитолина и Лепида са војскама да угуше побуну у Етрурији.[5] Изгледа да се Лепид ставио на челу етрурских побуњеника и спремио се за сукоб са другим конзулом Катулом.[6] Сенат се препао новога грађанскога рата, па је присилио оба конзула Катула и Лепида да се закуну да се неће међусобно обрачунати.[7] Лепид је након тога као провинцију добио Трансалпинску Галију, а када му се окончавао мандат настојао је да задржи војску. Сенат га је позвао да се врати у Рим, а Лепид је онда са целом војском и уз подршку побуњених Етрураца кренуо на Рим.[8] Тражио је да му се додели нови конзулат.[9] Сенат је Катулу Капитолину поверио војску и задатак да се као проконзул обрачуна са Лепидом.[10] Помпеј Велики је требао да помаже Катулу као други у команди.[11]

Гушење Лепидове побуне Уреди

Лепид је са војском 77. пре Христа напредовао према Риму, а Квинт Лутације Катул Капитолин и Помпеј Велики су заузели положаје на Мулвијском мосту и на Јаникулу крај Рима.[12] Након битке и пораза Лепид се повукао.[13] Повлачио се према Етрурији, а Катул га је следио.[14] Помпеј се након заузимања Мутине на време придружио Катулу у Етрурији пред коначну битку против Лепида. Након пораза у бици код Козе Лепид се повукао на Сардинију.

Принцепс и цензор Уреди

Током 70. пре Христа Капитолин се супростављао Помпејевој иницијативи да се обнове права народних трибуна. Око 68. пре Христа учествовао је у освећивању новога Јупитеровога храма на Капитолу, по коме је и добио надимак Капитолин. Храм је био спаљен 83. пре Христа, а Катул је за време свога конзулата био именован за комесара за обнову храма. Током 67. пре Христа као принцепс сената неуспешно се супростављао Габинијевом закону, којим је Помпеју Великоме дата команда у рату са медитеранским пиратима и дата су му изванредно широка овлаштења апсолутне контроле мора, обале и копна до 50 миља од мора.[15][16] Током 66. пре Христа неуспешно се супростављао Манилијевом закону, којим је Помпеју поверено заповедништво у рату против Митридата VI од Понта и Тиграна Великога.[17] Катул је 65. пре Христа изабран за цензора заједно са Марком Лицинијем Красом и тада се супростављао Красовој намери да се Египат потчини римској власти.[18] Крас је осим тога предлагао да се додели римско држављанство многим грађанима Цисалпинске Галије, а Катул је био одлучно против тога предлога.[19] Ниједан од њих није учинио ништа од онога што цензори треба да раде, него су због међусобне свађе обојица поднели оставке.[20]

Политички сукоби са Цезаром Уреди

Стално се супростављао Цезару. Када је Цезар 65. пре Христа био изабран за курулнога едила предложио је да се обнови споменик посвећен победи Гаја Марија над Кимбрима.[21] Сула је био срушио тај споменик, а Катул се супростављао Цезаровој иницијативи да се споменик обнови.[22] Катул је због тога оптуживао Цезара да он почиње да угрожава републику, али већина сенатора се ипак сложила са Цезаром.[23] Био је један од кандидата за понтифекса максимуса, а Цезар је био други кандидат. Када је уочио да презадужени Цезар има поприличне шансе да буде изабран Катул му је понудио значајну своту новца само да повуче своју кандидатуру. [24] Цезар је то протумачио као слабост и још се више задужио да би тим новцем придобијао гласаче и био је изабран. Чим је Цезар 62. пре Христа изабран за претора подигао је оптужбу против Катула Капитолина наводећи да је проневерио новац намењен обнови Јупитерова храма на Капитолу.[25] Тражио је да се Капитолиново име уклони са храма, а да се довршетак радова повери Помпеју.[26] Катулове присташе су биле довољно бројне па су спречиле Цезара у његовим намерама, тако да није ни дошло до суђења.[27]

Катилинина завера Уреди

Након открића Катилинине завере 63. пре Христа Катилина је отишао из Рима, а Катулу је упутио писмо, које је Катул онда прочитао у Сенату.[28] Катилина се правдао да није крив, а Катулу је поверио бригу о својој жени.[29] Када су похватани Катилинини саучесници тада су Катул и Гај Калпурније Пизон неуспешно покушавали да наговоре Цицерона да лажно оптужи Цезара да и он спада међу Катилинине заверенике.[30] Пошто у томе нису успели онда су около ширили гласине да су тобоже нешто чули од Алоброжана о Цезаровој кривици.[31]

Претходи:
Апије Клаудије Пулхер и
Публије Сервилије Ватиа Исаурик
Конзул Римске Републике
заједно са Марком Емилијем Лепидом
78. пре Христа

Следи:
Мамерк Емилије Лепид Ливијан и Децим Јуније Брут


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Помпеј 15
  2. Сегер стр. 30
  3. Флор 2.11
  4. Апијан Грађ. ратови 1.107
  5. Лицинијан 35
  6. Салуст Хист. 1.77
  7. Апијан Грађ. ратови 1.107
  8. Апијан Грађ. ратови 1.107
  9. Плутарх Помпеј 16
  10. Салуст Хист. 1.77
  11. Плутарх Помпеј 16
  12. Флор 2.11
  13. Апијан Грађ. ратови 1.107
  14. Флор 2.11
  15. Касије Дион 36.23-24
  16. Касије Дион 36.31-36
  17. Плутарх Помпеј 30
  18. Плутарх Крас 13
  19. Goldsworthy стр. 114
  20. Плутарх Крас 13
  21. Goldsworthy стр. 108
  22. Goldsworthy стр. 108
  23. Goldsworthy стр. 108
  24. Goldsworthy стр. 125
  25. Касије Дион 37.44
  26. Касије Дион 37.44
  27. Goldsworthy стр. 143
  28. Салустије Каталинина завера 35
  29. Салустије Катилинина завера 35
  30. Салустије Каталинина завера 49
  31. Салустије Каталинина завера 49

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.