FANDOM


409px-Cremona, museo civico, busto di quinto labieno partico, primi decenni del ii secolo d.c. 01

Квинт Лабијен

Квинт Лабијен (лат. Quintus Labienus, до 39. пре Христа) је био римски војсковођа, који је био у служби парћанскога краља. Син је Тита Лабијена. У служби партскога краља заузео је 40. пре Христа за кратко време целу Сирију и Киликију. Међутим током 39. пре Христа Публије Вентидије Бас је у контраофанзиви успео да изненади Квинта Лабијена, који је у тренутку офанзиве имао мало војске, па је изгубио територије и живот.

Задржавање на партском двору Уреди

Син је истакнутога римскога војсковође Тита Лабијена, који је погинуо 45. пре Христа у бици код Мунде борећи се против Цезара. Након убојства Јулија Цезара Квинт Лабијен је стао на страну Марка Јунија Брута и Гаја Касија Лонгина. Као изасланик Гаја Касија на парћанском двору тражио је помоћ од Орода II.[1] Међутим Ород II га је веома дуго задржао на свом двору оклевајући и чекајући расплет догађаја.[2] Ород је са једне стране оклевао да пружи помоћ Бруту и Касију, а са друге стране се бојао да одбије помоћ.[3] Када су стигле вести о поразу Брута и Касија у бици код Филипа 42. пре Христа Квинт Лабијен је одлучио да остане у Партији.[4]

Инвазија и освајање Сирије Уреди

Након некога времена Квинт Лабијен је уочио погодну прилику да се освети тријумвирима. Октавијан је био заузет ратом против Секста Помпеја. Управљање истоком било је у надлежности Марка Антонија, који се повукао у Египат код Клеопатре VII, где је уживао запостављајући своје државничке послове.[5] Квинт Лабијен је наговорио парћанскога краља да искористи погодну прилику и да изврши инвазију на Сирију и околне римске провинције.[6] Ород II је Квинту Лабијену и свом сину Пакору I поверио велику војну силу.[7] Најпре су 40. пре Христа напали Феникију и напредовали су до Апамеје, коју нису успели да освоје.[8] Освојили су бројне гарнизоне у којима је била бивша војска Брута и Касија.[9] Марко Антоније је након победе над Брутом и Касијем ту војску оставио у Сирији, јер су добро познавали територију. Квинт Лабијен их је као бивши Касијев војсковођа познавао, па их је лако придобио.[10]

Освајање Киликије Уреди

Једино је Луције Децидије Сакса остао веран Марку Антонију, али након пораза у бици побегао је до Антиохије, а Квинт Лабијен је онда заузео Апамеју.[11] Онда је освојио и Антиохију и следио је Саксу до Киликије, где га је лично заробио и погубио.[12] Након Саксине смрти Пакор I и Квинт Лабијен контролисали су целу Сирију сем Тира.[13] У Тир су побегли преживели Римљани из других гарнизона, а град се налазио на острву и веома га је било тешко освојити. Пошто Пакор није имао флоте није могао да га освоји.[14] Након тога Пакор је наставио према Јудеји, где је помогао Антигону Хасмонејцу да преузме власт од Хиркана II. Квинт Лабијен је с другом војском покорио готово целу Киликију, сем Стратоникеје.[15] Већина градова предала се без отпора, а неки градови су најпре примили гарнизоне, па се побунили, али Квинт Лабијен их је жестоко казнио након поновнога освајања.[16] У Киликији је утеривао новац и пљачкао храмове. Себе је прогласио императором и узео надимак Партик.[17] Освојио је подручје у Малој Азији све до Јоније.[18]

Вентидијева офанзива Уреди

Након закључења споразума у Мисенуму 39. пре Христа између Октавијана, Марка Антонија и Марка Емилија Лепида Антоније је послао Публија Вентидија Баса са неколико легија да поврати контролу над територијама,[19] које је Квинт Лабијен заузео током 40. пре Христа.[20] Чим се појавио у Малој Азији Вентидије је изненадио Квинта Лабијена, који је тада располагао само са малом локалном војском.[21] Вентидије је Лабијена избацио из Мале Азије и гањао га до Сирије.[22] Претекао га је на планинама Таур и спречио га је да их пређе, па је Лабијен ту чекао парћанску војску, а Вентидије своју тешку пешадију.[23]

Лабијенов поразУреди

Када је Публију Вентидију Басу стигло појачање стигла је и парћанска тешка коњица, па се Вентидије онда повукао на виши терен.[24] Вентидије је научио на Красовим грешкама у бици код Каре, па је имао довољно стрелаца и праћкаша, а узвишенијим тереном је настојао да анулира предност парћанских коњаника стрелаца. Парћанска коњица није се још ни спојила са Квинтом Лабијеном, а кренула је самоуверено у напад узбрдо, али изгубили су битку и много војске, а преживели су пред Вентидијем бежали не до Квинта Лабијена, него према Киликији.[25] Након тога Вентидије је кренуо да се обрачуна са Лабијеном, који је покушавао да са војском побегне под заштитом ноћи, али већина је страдала у заседама, које им је Вентидије припремио. У једном тренутку Лабијен се одвојио од главнине своје војске, која се предала Вентидију. Квинт Лабијен је бежео прерушен и једно време се сакривао по Киликији све док није ухваћен[26] и погубљен.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 48.24
  2. Касије Дион 48.24
  3. Касије Дион 48.24
  4. Касије Дион 48.24
  5. Касије Дион 48.24
  6. Касије Дион 48.24
  7. Касије Дион 48.25
  8. Касије Дион 48.25
  9. Касије Дион 48.25
  10. Касије Дион 48.25
  11. Касије Дион 48.25
  12. Касије Дион 48.25
  13. Касије Дион 48.26
  14. Касије Дион 48.26
  15. Касије Дион 48.26
  16. Касије Дион 48.26
  17. Касије Дион 48.26
  18. Апијан Грађански рат. 5.65
  19. Касије Дион 48.39
  20. Плутарх Антоније 33
  21. Касије Дион 48.39
  22. Касије Дион 48.39
  23. Касије Дион 48.39
  24. Касије Дион 48.40
  25. Касије Дион 48.40
  26. Касије Дион 48.40

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.