FANDOM


Marco Porcio Caton Major.jpg

Катон Старији

Марко Порције Катон, познат и као Катон Старији и као Катон Цензор (234. пре Христа –149. пре Христа) је био римски државник и војсковођа. Познат је под називом Катон Старији, да би се разликовао од свога праунука Катона Млађега. На Сардинији је први пут показао да има високе критерије јавнога морала. У Хиспанији је као конзул 195. пре Христа на веома суров начин угушио побуну, због чега је зарадио тријумф. Катон је подстакао Трећи пунски рат и разарање Картагине.

Породица Уреди

Катон Старији је рођен у Тускулу. Његов отац је био познат као храбар војник, а прадеда је добио накнаду за пет коња, која су изгинула у биткама у којима је учествовао.[1] Ипак био је скоројевић, јер нико међу његовима пре њега није стекао неку магистратуру. Надимак Катон је добио јер су Римљани искуснога и паметнога човека звали “катус”.[2] Био је надарени говорник, а говорничку вештину је извежбао бранећи и у селима и мањим градовима разне људе.[3] У парницама и другим правним пословима био је неподмитљив.

Инспирисан је Манијем Куријем Дентатом Уреди

Док је још био млад умро му је отац остављајући му мало породично имање на сабинској територији, које је било удаљено од његовога роднога града. Ту је провео највећи део детињства и ту је имао прилике да ојача тело и да научи много о пољопривредној економији. Близу његовога имања налазио се некадашњи летњиковац Манија Курија Дентата, који је три пута славио тријумф и који је сам обрађивао своје земљиште.[4] Катона је инспирисао пример Дентата, који је био задовољан малим и који је одбио да га Самнити поткупе великом количином злата.

Учешће у Другом пунском рату Уреди

Први пут учествовао је у војном походу 217. пре Христа током Другога пунскога рата са 17 година. Током 214. пре Христа служио је у Капуи, када је Фабије Максим командовао римском војском у Кампанији. Тада је имао част да буде у унутрашњем кругу Фабијевих познаника. Учествовао је 209. пре Христа у опсади Тарента поново заједно са Фабијем Максимом. Током 207. пре Христа припадао је бираној војсци, која је пратила конзула Гаја Клаудија Нерона у његовом маршу на север, са циљем да се спречи напредовање Хасдрубала Барке. Био је један од оних, који су допринели победи у бици код Метаура.

Луције Валерије Флак га наговара да уђе у политику Уреди

У паузама између различитих похода Катон би се вратио на своје имање, које би онда обрађивао. Комшије су се дивиле његовој скромности, његовом раду на имању, да са својим робовима једе исти ручак и пије исто вино и да пред судом заступа оне, који га замоле.[5] Често је био посредник у локалним споровима, а често и адвокат својих комшија. На тај начин брусио је своју говорничку вештину и стекао самоувереност. Поред Катоновога имања налазило се имање Луција Валерија Флака, младога веома утицајнога патриција.[6] Луције Валерије Флак је уочио Катонову енергију, скромност и честитост. Поред тога знао је за његов војни таленат и говорничку способност. Њих двојица су постали пријатељи, а Луције Валерије Флак га је онда наговорио да се прихвати државничких послова у Риму.[7] Својим говорима на суду стицао је широко поштовање, а и Луције Валерије Флак му је много помогао.

Scipio Africanus the Elder.png

Катонов политички противник Публије Корнелије Сципион Африканац

Сукоб са Сципионом и учешће у инвазији Африке Уреди

Поред Луција Валерија Флака Катон Старији је био присташа Фабија Максима и његов живот и карактер је сматрао примерним.[8] Током 205. пре Христа Катон је именован за квестора, па је следио Сципиона Африканца током 204. пре Христа на Сицилији. За квестора је именован по свој прилици као присташа Фабија Максима, а све са циљем да мотри на Сципионово понашање. Фабије Максим се тада супростављао Сципионовом плану о инвазији Африке. Критиковао је расипнички живот Сципиона Афричкога и говорио је да он квари војску, која је била навикла на старинску штедљивост.[9] Сципион му је одговорио да он отаџбини одговара за победе, а не за новац.[10] Када је Сципион Африканац извршио инвазију Африке током 204. пре Христа тада су десном страном римске флоте командовали Сципион Африканац и његов брат Луције Корнелије Сципион Азијатик, а Гај Лелије и Катон Старији комадовали су левом страном флоте.[11]

Узорна управа над Сардинијом Уреди

Изабран је за едила 199. пре Христа и тада је заједно са другим едилом обновио плебејске игре. Изабран је за претора Сардиније 198. пре Христа.[12] Регрутовао је 2.000 пешака и 200 коњаника.[13] Катон је смањио трошкове администрације, тако да римска власт више није била велики терет за становништво.[14][15] Протерао је и зеленаше са Сардиније.[16] Био је неумитан у кројењу правде, а у наређењима тачан и безобзиран. Током његове службе као претора окончала се побуна на Сардинији.

Опијев закон Уреди

Изабран је за конзула 195. пре Христа заједно са својим пријатељем Луцијем Валеријем Флаком. Као конзулску провинцију добио је Ближу Хиспанију.[17] Два народна трибуна Марко Фунданије и Луције Валерије предложили су 195. пре Христа да се опозове Опијев закон о раскоши.[18] Опијевим законом ограничава се женски луксуз и његово приказивање у јавности, а изгласан је 215. пре Христа за време Другога пунскога рата Закону су се опирала два народна трибуна, а посебно се Катон Старији опирао укидању закона.[19] Тврдио је да је закон био користан. Укинуо је срамоту сиромаштва пошто су све жене биле слично обучене, а да ће његово укидање поново довести до такмичења у одевању, где ће једне жене осећати срам, а да ће се друге осећати надмоћно.[20] Након тога сиромашније жене ће да би избегле срамоту трошити изнад својих могућности само да се не види да су сиромашније.[21] Тврдио је да је женска страст за трошењем новца болест, која се не може лечити, него се само може обуздати, као што је чинио Опијев закон. Говорио је да када се жене једном навикну на луксуз да личе на дивље животиње, које кад једном осете крв више не могу да се обуздају, а тако и жене срљају у оргију претеранога трошења. Жене су изашле на улице, протествовале су испред њихових кућа и нису се мицале са врата двојице трибуна, све док они нису одустали од стављања вета на укидање закона.[22]

Hispania 1a division provincial.PNG

Подела римске Хиспаније на две провинције

У Хиспанији Уреди

За Ближу Хиспанију је било предвиђено да конзул Марко Порције Катон узме 2 легије римске војске, 15.000 савезничких пешака, 800 савезничких коњаника и 20 ратних бродова.[23] Катон је најпре заузео Роду, а онда се искрцао код грчкога града у Хиспанији. Илергети из тога подручја тражили су да их римска војска обрани од околних племена, а заузврат су обећавали да ће остати веран савезник.[24] Пошто Катон није имао довољно војске да помаже Илергетима и да му за остале операције остане довољно војске раширио је вести и илузију да долази да помогне Илергетима. Катон је успоставио логор крај Емпорије и одатле би слао војску у пустошење и пљачку непријатељских територија, што је за регруте представљало добар тренинг за Катонов циљ да поврати територије са оне стране реке Ебро.[25] Након покоравања подручја северно од Ебра разоружао је сва племена и срушио бедеме око њихових градова.[26] Нека племена је побеђивао војном силом, а друга је задобивао разним нагодбама. Једном приликом напала га је велика војска и претила је велика опасност од пораза. Једно суседно келтиберско племе нудило је савез, али за 200 таланата.[27] За разлику од осталих, који су сматрали срамотом да плаћају страну војску Катон је рекао да ће то ионако платити поражени, па је боље да плате.[28] У тој бици Катон је победио. Катон се касније хвалио да је освојио више градова, него што је провео дана у Хиспанији.[29] Након покоравања целога подручја северно од реке Ебро посветио се даминистративним реформама и повећању прихода. Отворио је или повећао производњу у рудницима сребра омогућивши на тај начин велико повећање прихода. Због великих успеха у Хиспанији по повратку у Рим изгласан му је тријумф.

Битка код Термопила Уреди

Био је 191. пре Христа легат у војсци конзула Манија Ацилија Глабриона у бици код Термопила. Антиох III Велики заузео је кланац Термопиле и ту се утврдио са 10.000 војника.[30] Око 2.000 Етолаца је било у Хераклеји, а 2.000 је било задужено да чува планине, да римска војска не би обилазним планинским стазама стигла на Термопиле.[31] Луције Валерије Флак и Катон Старији добили су од Глабриона сваки по 2.000 војника и задатак да нападну Етолце на планинама.[32] Катон Старији је успео да обави задатак и да након дуље борбе потисне Етолце са врхова.[33][34] Појава Катонове војске на планинама иза Антиохових линија иазвала је панику и бег Антиохове војске. То је омогућило победу римске војске у бици код Термопила.

Цензор Уреди

Изабран је за цензора 184. пре Христа заједно са Луцијем Валеријем Флаком.[35] Били су то избори са веома јаком конкуренцијом, а међу кандидатима су били Сципиони, Семпронији и други. Флак је изабран на Катоново инзистирање као његов колега.[36] Са списка сенатора на Катоново инзистирање уклоњено је 7 сенатора, укључујући и Луција Квинкција Фламинина због његовога понашања за време мандата конзула.[37] И као цензор наставио је са потезима усмеренима против Сципиона Африканца, па је казнио његовога брата Луција Корнелија Сципиона Азијатика одузевши му коња.[38] Раније је подстицао народне трибуне да оптуже Луција за проневере током рата против Антиоха. Као цензор истицао се мерама усмеренима на ограничавање раскоши, па је скупоцене предмете процењивао већом вредношћу намећући на тај начин и веће порезе. Катон и Луције Валерије Флак делили су заједничке конзервативне вредности. Били су лојални војним и политичким погледима старије генерације, коју је представљао Фабије Максим. Настојали су да обране римску традицију од хеленизма.

Потомство Уреди

Имао је два сина Марка Порција Катона Лицинијана из првога брака и Катона Салонијана Старијега из брака са Салонијом. Катон се након смрти прве жене оженио ћерком ослобођеника.[39] У то време је био веома стар, а син Катон Салонијан родио му се 154. пре Христа, када је Катон био у осмдесетој години живота. Убрзо после тога око 152. пре Христа умро му је као претор старији син Катон Лицинијан, који се био оженио Емилијом Терцијом, ћерком Емилија Паула Македонца.[40] Каснији познати римски државник Катон Млађи је праунук Катона Старијега и унук Катона Салонијана.

Разарање Картагине Уреди

Трећи пунски рат и њено разарање учињено је по Катоновом савету и на основу његовога упорнога инзистирања. Када је Масиниса започео рат са Картагињанима Катон је био један од чланова комисије, која је требала да испита узроке рата.[41] Масиниса је од раније био римски савезник, па је то искориштавао да би стално присвајао делове картагињанскога територија. Катон је за време боравка у Картагини утврдио да је град поново изузетно богат и просперитетан, да је поново пун оружја. Сматрајући да ће Рим поново бити у опасности предлагао је да Римљани заузму Картагину, која се поново уздигла.[42] У Сенату је отада почео да своје говоре завршава реченицом “Уосталом сматрам да Картагину треба уништити!” [43] Публије Корнелије Сципион Насика Коркул као Катонов најљући противник тражио је да Рим поштеди Картагину, па би свој говор завршавао контрареченицом: “А ја мислим да Картагина треба да постоји.”[44] Катон је сматрао да је опасно да постоји моћна и ојачала Картагину у условима када се римски народ толико разуздао.

Претходи:
Марко Клаудије Марцел (к. 196. пре Хр.) и Луције Фурије Пурпурион
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Валеријем Флаком
195. пре Христа

Следи:
Сципион Африканац и Тиберије Семпроније Лонг


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх, Катон Старији 1
  2. Плутарх, Катон Старији 1
  3. Плутарх, Катон Старији 1
  4. Плутарх, Катон Старији 2
  5. Плутарх, Катон Старији 3
  6. Плутарх, Катон Старији 3
  7. Плутарх, Катон Старији 1
  8. Плутарх, Катон Старији 1
  9. Плутарх, Катон Старији 3
  10. Плутарх, Катон Старији 3
  11. Ливије 29.25
  12. Ливије 32.7
  13. Ливије 32.8
  14. Плутарх, Катон Старији 6
  15. Ливије 32.27
  16. Ливије 32.27
  17. Плутарх, Катон Старији 10
  18. Ливије 34.1
  19. Ливије 34.1-2
  20. Ливије 34.5
  21. Ливије 34.5
  22. Ливије 34.8
  23. Ливије 33.43
  24. Ливије 34.11
  25. Ливије 34.13
  26. Ливије 34.17
  27. Плутарх, Катон Старији 10
  28. Плутарх, Катон Старији 10
  29. Плутарх, Катон Старији 10
  30. Ливије 36.16
  31. Ливије 36.16
  32. Ливије 36.17
  33. Ливије 36.18
  34. Апијан Сиријски ратови 19
  35. Ливије 39.40
  36. Ливије 39.41
  37. Ливије 39.42
  38. Плутарх, Катон Старији 18
  39. Плутарх, Катон Старији 24
  40. Плутарх, Катон Старији 24
  41. Плутарх, Катон Старији 26
  42. Плутарх, Катон Старији 26
  43. Плутарх, Катон Старији 27
  44. Плутарх Катон Старији 27

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.