FANDOM


291px-Marcus Porcius Cato

Катон Млађи

Катон Млађи (Cato Minor) или Марко Порције Катон Утички (Marcus Porcius Cato Uticensis, 95. пре Христа—46. пре Христа) је био римски политичар и војсковођа позне Римске републике. Био је познати говорник, а чувен је по својој непоткупљивости, тврдоглавости и истрајности, а посебно у сукобу са Цезаром. Био је присташа стоичке филозофије и познат је по свом моралном интегритету. Као један од вођа оптимата био је дугогодишњи политички противник Првога тријумвирата, а након 49. пре Христа учествовао је у Цезаровоме грађанскоме рату борећи се против Цезара. Након Помпејеве погибије 48. пре Христа окупио је водеће оптимате у северној Африци, где су се борили против Цезара све до пораза у бици код Тапса 46. пре Христа. Након пораза извршио је самоубојство.

Рани живот Уреди

Катон Млађи је рођен 95. пре Христа у Риму као син Марка Порција Катона и Ливије Друсе. Катонов прадеда је био чувени Катон Старији.[1] Његови родитељи су умрли млади, па је бригу о њему преузео ујак Марко Ливије Друз.[2] Ујак је преузео бригу и о његовом брату или полубрату Квинту Сервилију Цепиону и његовој сестри Порцији, као и полусестри по мајци Сервилији. Друз је убијен 91. пре Христа, када је Катон Млађи имао само 4 године. Одмалена је био познат по својој тврдоглавости.[3] Према тврдњи његова тутора радило се о послушном и љубопитивом детету, које је било тешко уверити у нешто. Када су се деца играла суђења и осудила једно добро дете Катон је био љут и ослободио је невино осуђенога.[4] Катон Млађи је често боравио код Суле, јер је Сулина ћерка била удана за његовога рођака. Катон је као четрнаестогодишњак видио како многе угледне Римљане одводе из Сулине виле на погубљење. Због тога је питао свога тутора зашто нико не убије диктатора, а кад му је тутор одговорио да га се боје дечак је тражио да му даде мач да он ослободи Републику ропства.[5]

Скроман живот Уреди

Поставши пунолетан напустио је кућу стараоца примивши своју очевину од 120 таланата.[6]Отишао је да студира стоичку филозофију и да се држи принципа стоје. Био је инспирисан да следи пут врлина. Увежбавао је да говорништво. Почео је да живи веома скромно, иако је имао довољно новца за удобан живот.[7] Упорно је вежбао и навикавао се да издржава врућину, хладноћу, снег и кишу са слабом одећом.[8] Јео би само онолико колико би било потребно и пио би најјефтинија вина. Веома дуго није излазио у јавност, а када би се појавио на форуму његови говори би били запажени.

Породица Уреди

Метел Сципион је био заручио Емилију Лепиду, па раскинуо заруку, а кад се Катон Млађи припремао да се ожени са њом Сципион се поново предомислио, па се онда оженио са њом.[9] Разочарани Катон Млађи је био толико љут да је писао песме против Сципиона и намеравао да га тужи.[10] Катон се касније оженио Атилијом, ћерком Гаја Атилија Серана.[11] Са њом је имао сина Марка Порција Катона и ћерку Порцију, која је била друга жена Марка Јунија Брута. Катон се касније растао од Атилије због њенога неприкладнога понашања.[12] Након тога оженио се Марцијом, ћерком Луција Марција Филипа Млађега, конзула 56. пре Христа.[13] Са Марцијом је имао неколико деце. Док је био у браку са Марцијом чувени оратор и Катонов пријатељ Квинт Хортензије Хортал устручавао се да одмах тражи од Катона да му даде своју жену, па је од Катона тражио ћерку, која је била удана. Кад је Катон одбио Квинт Хортензије је од Катона отворено тражио да му даде своју жену Мурцију, да би са њом имао наследнике.[14] Катон му је дао Мурцију за жену. Након Хортензијеве смрти поново се оженио Мурцијом.[15]

Прве војне дужности Уреди

Катон је учествовао 72. пре Христа као добровољац у гушењу Спартаковога устанка, изгледа да би подржао свога брата Цепиона, који је као војни трибун служио у војсци конзула Луција Гелија Попликоле.[16] Истакао се дисцилином и храброшћу, па је брат настојао да га награди, али Катон је одбијао награде. Око 67. пре Христа изабран је за војнога трибуна у Македонији, где је командовао једном легијом.[17] Са војницима је делио храну, рад и постељу. Иако је строго кажњавао и одржавао јаку дисциплину ипак је уживао углед код војске. Када је окончао службу отишао је о властитом трошку на путовање по Малој Азији и Сирији са циљем да упозна обичаје, живот и војну снаге сваке од азијских римских провинција.[18]

Квестор Уреди

По повратку у Рим изабран је за квестора 65. пре Христа.[19] За дужност квестора се као и за све остало најпре темељито припремио, а посебно је добро проучио законе о порезима. Један од његових првих потеза је био да се обрачуна са непоштеним службеницима, који су требали да му помажу у обављању посла.[20] Једне је отпустио, а друге је извео на суд. Цензор Катул Капитолин је неуспешно покушао да заштити неке од њих[21] Катон Млађи је својим поступцима успео да уздигне достојанство квестуре. Уочио је да многи дугују државној благајни, али да исто тако држава дугује многима. Окончао је тај процес, па је држава почела да отплаћује своје дугове, али и појединци дугове према држави.[22] Поред тога многи су поткрадали државу лажним налозима, што је Катон зауставио. У време Сулине диктатуре многи су добили награде од 50.000 сестерција јер су убили проскрибоване. Навукао је и мржњу оних који су покушавали да се на разне начине домогну државнога новца. Катон је све њих позвао на одговорност јер су државни новац добили за незаконите акте.[23] Све их је оптужио за убојство и извео пред суд, па су били прописно кажњени.[24] Чак и након окончања службе и даље је пазио на државну благајну поседујући ископиране све рачуне много година уназад.

Катилинина завера Уреди

Као сенатор Катон је настојао да никад не пропусти заседање Сената и увек је критиковао оне, који би изостајали.[25] Од почетка припадао је оптиматима, конзервативној фракцији сенатора. Многи оптимати тога времена били су Сулини бивши пријатељи, које је Катон одмалена мрзио. Ипак Катон је покушавао да оптимате врати правим републиканским коренима. Када је сазнао да се Метел Непот Млађи кандидује за народнога трибуна Катон Млађи се кандидовао и био изабран за народнога трибуна 62. пре Христа.[26] Циљ му је био да ветом спречава Непота Млађега. Избори за конзуле за 62. пре Христа били су обележени великим подмићивањима, па је Катон Млађи због тога оптужио Луција Лицинија Мурену, али Цицерон је успео да обрани Мурену пред судом.[27] Када је Цицерон открио Катилинину заверу и похапсио заверенике отворио је дискусију у Сенату по том питању.[28] Цицерон је предлагао да се завереници погубе. Цезар је сматрао да су завереници криви, али је упозорио да је незаконито да се римски грађани погубе без судскога поступка.[29] Предложио је блаже кажњавање, односно да их држе затворене под добром стражом. Цезарова аргументација почела је да односи превагу, све док се није јавио Катон Млађи, који је тврдио да Цезар покушава да уплаши Сенат, а да се поставља питање да ли је Цезар уопште без кривице.[30] Цезар му је био сумњив, јер покушава да спаси непријатеље док се држава налази на ивици пропасти.[31] Катон је тврдио да се погубљењем завереника држава спасава од покоља и пропасти. Катонова аргументација је однела превагу, па је Сенат донио одлуку да се завереници погубе без суђења.[32]

581px-Pompejus

Помпеј

Сукоб са Метелом Непотом Уреди

Након погубљења завереника Цезар је потражио заштиту код народа и почео је да их потиче против Сената, али Катон је онда наговорио Сенат да се народ поткупи расподелом жита.[33] Метел Непот Млађи је онда као Помпејев пријатељ предлагао закон да се позове Помпеја из Азије да са својом војском успостави ред у Италији и[34][35] спаси Републику угрожену Катилинином побуном.[36] Катон је наговорио Сенат да не прихвате Непотов захтев, али Метел Непот је уз Цезарову подршку тај закон онда ставио народу на изгласавање. Цезар и Метел Непот су на дан гласања трибунал окружили са много наоружаних људи и са гладијаторима.[37] Два народна трибуна Катон Млађи и Квинције Минуције Терм су дошли са својим пратиоцима и присташама да уложе вето на закон, али гладијатори нису пропуштали њихове присташе.[38][39] Када је чиновник почео да чита закон Катон Млађи га је спречавао, јер је имао право да као народни трибун улаже вето на закон. Када је Метел Непот Млађи наставио да чита закон Катон му је стављао руку на уста, па су Непотове присташе почеле да бацају каменице и штапове и истерале су противнике. Катона Млађега од каменица је спасио конзул Луције Лициније Мурена. Катонове присташе су се након бега наоружали , вратили и растерали противнике са трибунала. Након тога заседао је Сенат и донео је обавезујућу сенатску одлуку (senatus consultum ultimum) да се конзули требају побринути о реду у граду.[40] Сенат је дао за право Катону Млађем сматрајући Непота одговорним за неред и незаконитости. [41]

Супроставља се Помпеју и Цезару, који онда формирају тријумвират Уреди

Гнеј Помпеј Велики се 61. пре Христа вратио из азијскога похода и очекивао је након великих успеха на Истоку да му се изгласа тријумф и да буде изабран за конзула. Да би остварио оба циља Помпеј је тражио од Сената да се конзуларни избори одгоде и да се одрже након његовога тријумфа.[42] Због огромне Помпејеве популарности Сенат је најпре намеравао да то одобри, али након Катонове интервенције сенатори су променили мишљење и присилили су Помпеја да се одлучи да ли ће тријумф или конзуларне изборе.[43] Помпеј је након тога покушао да се спријатељи са Катоном женидбеним понудама његовим рођакама, али Катон је одбио такав династички савез.[44] Два главна Помпејева циља су била решавање источнога питања и осигурање земље за његове ветеране. Први Помпејев циљ је био да осигура ратификацију оних решења, које је он успоставио на Истоку након победе над Митридатом VI од Понта. Заједно са конзулом Квинтом Цецилијем Метелом Целером Катон Млађи је 60. пре Христа подржао Лукула, који је тражио да се о Помпејевим источним решењима не расправаља у целини, него да се расправаља и гласа о сваком решењу појединачно.[45] Исто тако Катон Млађи и оптимати су се жестоко противили аграрном питању спречавајући да се уопште гласа о томе. Током 60. пре Христа Цезар је тражио да му се одобри тријумф, али и да се кандидује за конзула.[46] Сенатори су намеравали да му то одобре, па је Катон цели дан говорио да спречи доношење повољне одлуке за Цезара.[47] Цезар се онда одрекао тријумфа и кандидовао се за конзула за 59. пре Христа. Цезар, Помпеј и Марко Лициније Крас су одлучили да формирају Први тријумвират, да би спречили опструкције Катона Млађега и оптимата.

300px-Cato Minor during Civil War 49-45 BC ru

Катон за време грађанскога рата од 49-46 пре Христа

Катон Млађи против тријумвирата Уреди

Након формирања тријумвирата тријумвири су одлучили да удруженим снагама спроведу оно што нису могли због опструкције оптимата и Катона Млађега. Цезар је изабран за конзула 59. пре Христа. Катон Млађи и оптимати су онда својом подршком и подмићивањима успели да постигну да се за другога конзула изабере Катонов зет Марко Калпурније Бибул. Цезар је уз подршку осталих тријумвира успео да спречи опструкцију Бибула и оптимата.[48] Цезар је предлагао расподелу плодне земље у Италији, а пре тога је настојао да добије ширу подршку, па је тражио од сенатора да се изјасне ако се не слажу са деловима предложенога закона.[49] Циљ је био да се подели земља Помпејевим ветеранима. Доношење закона опструкцијама су одлагали Катон Млађи и оптимати у Сенату.[50][51] Онда је Бибул улагао вето на закон, а Цезар није више сазивао Сенат, него се обраћао народу и тражио подршку од Помпеја и Марка Лицинија Краса.[52][53] Бибул је уз помоћ три њему склона народна трибуна ветом спречавао да се закон ставља на гласање.[54] На дан гласања Бибул је дошао са Катоном Млађим и са пратиоцима да уложи вето, али уследила је свађа у којој су напали Бибулове ликторе и сломили им пруће,[55][56] а Бибула су изгурали и посули су га ђубретом.[57][58] Ранили су неколико његових помоћника.[59] Након Бибуловога одласка скупштина је изгласала закон, коме је додана и клаузула да се сенатори морају заклети да ће поштовати тај закон или у супротном се суочавају са егзилом.[60] Катон није желео да се закуне на тај закон, али након молби породице и Цицерона попустио је јер би у супротном био прогнан.[61] Када је Цезар предложио други закон о расподели земље у Кампанији Катон је опструкцијом спречавао доношење закона, па га је Цезар одвукао у затвор.[62] Многи сенатори протествовали су напуштањем форума. Цезар је након тога добио Галију и Илирију на пет година. Катон је неуспешно покушавао да спречи изгласавање те одлуке.

Анексија Кипра Уреди

Публије Клодије је изабран за народнога трибуна 58. пре Христа. Намеравао је да протера Цицерона из Рима, али знао је да би Катон Млађи могао да му компликује ствари. Предложио је због тога да се анектира Кипар и да се то повери Катону Млађем, за кога је говорио да га сматра вредним таквога задатка и понудио му је то као услугу.[63] Многи други су тражили да их се пошаље на тај задатак, а сам Катон је то сматрао замком. Ипак народ је изгласао да се Катон шаље да анектира Кипар. Клодије му је поред тога поверио да врати протеране у Бизантиј, само да би се што дуже задржао ван Рима.[64] На тај задатак отишао је као проквестор са преторским овлаштењима. Катон Млађи је покушао да наговори Птолемеја од Кипра да преда Кипар без борбе нудећи му положај врховнога свештеника Пафоса.[65] Док је Катон чекао његов одговор Птолемеј од Кипра се отровао. Катон је на Кипар послао свога нећака Марка Јунија Брута, а сам је за то време сређивао ствари у Бизантију.[66] Птолемеј је иза себе оставио доста блага и вредних предмета, које је Катон пажљиво продавао. На Кипру је сакупио невероватних 7.000 таланата, којима је попунио римску ризницу.[67] Радило се о огромном новцу, па му је Сенат понудио ванредне почасти, укључујући да буде ванредни претор, али Катон је тврдоглаво одбио почасти.[68]

Надмоћност тријумвирата Уреди

Публије Клодије је 58. пре Христа протерао Цицерона, који се из егзила вратио 57. пре Христа. Цицерон је доказао да је Публије Клодије постао народни трибун на незаконит начин, па је тражио да се пониште све одлуке које је предложио Клодије за време свога трибуната.[69] Иако је иначе подржавао Цицерона Катон Млађи се успротивио поништавању свих Клодијевих одлука, јер би у том случају и све Катонове одлуке на Кипру биле поништене.[70] Цицерон након тога једно време није причао са Катоном. Први тријумвират обновљен је на конференцији у Луки 56. пре Христа. Тада је договорено да се обезбеди подршка за одлуку, да се осигура да Помпеј и Марко Лициније Крас заједнички добију положај конзула за 55. пре Христа и да се онда Цезару продужила команда у Галији за још неколико година.[71] Пошто су Помпеј и Крас као тријумвири били кандидати за конзуле Катон је наговорио свога зета Луција Домиција Ахенобарба да не одустаје од кандидатуре.[72] Међутим Помпејеви људи су напали Луција Домиција, Катона Млађега и њихову пратњу док су ишли на биралиште.[73] Многе су ранили, па је Домиције био присиљен да се врати кући, што је Помпеју и Красу омогућило да буду изабрани.[74] На изненађење тријумвира Катон се онда кандидовао за претора.[75] Помпеј и Марко Лициније Крас су онда изменили законе да би спречили да њихови кандидати одговарају за подмићивање, па су након тога кандидовали за претора своје пријатеље и клијенте и започели су са екстремним подмићивањем.[76] Међутим када ни то није помогло Помпеј је прекинуо гласање лажно тврдећи да је чуо грмљавину, због које се иначе гласање прекидало. Након још тежега таласа подмићивања изабран је Помпејев кандидат Ватиније.[77] Народни трибун Гај Требоније је 55. пре Христа предложио Требонијев закон (Lex Trebonia), по коме се Помпеју и Красу по престанку дужности даје петогодишњи империј у функцији проконзула, а као провинције додељују им се Сирија и две Хиспаније.[78] Катон Млађи и Фавоније су се оштро супроставављали закону. Катон Млађи је покушавао са својом уобичајеном техником опструкције дугим говором.[79] Неколико пута Гај Требоније га је одвлачио са форума, али он би се враћао и тако је потрошио цели дан.[80] Након мањега насиља изгласан је Требонијев закон. Када је гласано да се Цезару продужи империј у Галији Катон је упозорио Помпеја да је преузео Цезара на своја леђа и да би се могло десити да касније неће моћи да издржи тај терет.

ПреторУреди

Катон је ипак изабран за претора за 54. пре Христа.[81] Тријумвири су до тада већ изгласали већину својих закона и више им Катон није могао много да науди. Катон је покушао да се бори против подмићивања бирача, али тиме је навлачио мржњу како кандидата, тако и оних, који су примали новац. Помпеј је са друге стране увек настојао да разне људе усмери против Катона. Публије Клодије се поново помирио са Помпејем и нападао је Катона да је присвојио велики део кипарскога новца.[82] Катон је одговорио да је са Кипра донео више него Помпеј из свих својих ратова.

Окончање Првога тријумвиратаУреди

Први тријумвират се окончао Красовом смрћу 53. пре Христа. Оптимати и Катон су онда покушавали да што је могуће више продубе расцеп између Цезара и Помпеја. Било је то време великих политичких метежа. Метел Сципион, Тит Манлије Милон и Плаутије Хипсеј били су кандидати за конзула за 52. пре Христа.[83] Изборна кампања је била обележена великим подмићивањем и насиљем.[84] У то доба Милон је убио Публија Клодија. Било је у почетку предлога да се Помпеј именује за диктатора, али Катон и оптимати су се томе супростављали. Међутим како су нереди у Риму трајали месецима и нису били изабрани конзули Катон Млађи је сматрао да се решење проблема треба поверити Помпеју.[85] Катон Млађи је заједно са Бибулом предложио да се Помпеј именије за јединога конзула.[86] Катон је био и кандидат за конзула, али у условима великога подмићивања и изборних превара његова поштена кампања окончала се неуспехом.

Цезаров грађански рат Уреди

Катон Млађи је тражио да Сенат формално ослободи Цезара његовога проконзуларнога империја и да му пошаље замену, а он да се врати у Рим као цивил. Помпеј је раније блокирао такве предлоге имајући у виду Цезаров политички утицај и популарност, коју је уживао код народа. Уз прећутну Помпејеву сагласност Катон Млађи је предложио резолуцију да се Цезару оконча његов проконзулски империј. Резолуција је усвојена у Сенату. Цезар је покушавао да преговара нудећи разне уступке, па је у једном тренутку пристајао да задржи само једну легију и једну од провинција. Помпеј се с тим слагао, али конзул Катон Млађи и конзул Луције Корнелије Лентул Крус нису пристајали на компромис. Међутим Цезар је онда 49. пре Христа са једном легијом прешао Рубикон и започео рат против Сената. Помпеј је морао да напушта Италију. Катон је од Помпеја као провинцију добио Сицилију, али Гај Асиније Полион је у име Цезара од њега преузео провинцију.[87] Након тога отишао је код Помпеја. Помпеј је једно време намеравао да заповедништво флоте повери Катону, али одустао је од те намере упозорен да ће након Цезарова пораза Катон тражити и од Помпеја да положи оружје и потчињава се законима.[88] Помпеј је због тога флоту поверио Марку Калпурнију Бибулу. Помпеј је након победе у бици код Дирахија кренуо за Цезаром, а Катона је оставио да командује Дирахијом оставивши му 15 кохорти.[89] Након Помпејева пораза у бици код Фарсала 48. пре Христа прешао је на Коркиру, где је била флота.[90] Цицерону је као бившем конзулу понудио да преузме команду, али Цицерон је отишао за Италију. Пошто је Помпеј намеравао да крене у Египат или Либију Катон је намеравао да му се придружи, па је отпловио према Либију. [91]

800px-Guillaume Guillon Lethière-The Death of Cato of Utica, 1795

Смрт катона Утичкога, рад Гијома Гијона Летијера (1795)

У АфрициУреди

Крај обале Киренаике сазнао је од Секста Помпеја да је Помпеј убијен. Иако су Кирењани отказали гостопримство Титу Лабијену Катона су примили. Сазнао је да је нумидијски краљ Јуба I прихватио Метела Сципиона и да је са њим био и Публије Атилије Вар.[92] Кренуо је према њима на веома дуги марш кроз пустињу Либије током зимске сезоне. Публије Атије Вар и Метел Сципион су се свађали и сваки од њих се улагивао Јуби I, који је због своје војне моћи био арогантан.[93] Када је дошао Катон Јуба I је за време првога разговора био толико дрзак да је своју столицу поставио између Метела Сципиона и Катона, али Катон је онда преместио столицу да би Метел био у средини.[94] Катон је спречио да се Метел и Вар према Јуби понашају као према надређеноме. На инзистирање бившега Метеловога непријатеља Катона Млађега Вар је врховну команду препустио Метелу Сципиону.[95] Када је Сципион добио заповедништво покушао је да удовољи Јубиној жељи да се разори Утика, као град који подржава Цезара.[96] Катон је то спречио и преузео је бригу о граду Утици. Утику је добро утврдио и опскрбио за дужу опсаду, па је град претворио у одлично складиште. Добио је и назив Катон Утички. Цезар је победио Метела Сципиона у одлучујућој бици код Тапса 46. пре Христа.

Самоубојство Уреди

Катон није учествовао у бици код Тапса и није био спреман да живи у свету, којим би Цезар владао као победник. Покушао је априла 46. пре Христа да се убије, али није успео, јер му је рука била озлеђена. Катонов син и пријатељи су му пожурили у помоћ. Затекли су га живога, у крви и са великим делом утробе ван тела. Лечник му је вратио утробу и зашио ране. Међутим Катон је сам рашио шавове, распарао ране и отворио утробу, па је брзо издахнуо.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Катон Млађи 1
  2. Плутарх Катон Млађи 1
  3. Плутарх Катон Млађи 2
  4. Плутарх Катон Млађи 2
  5. Плутарх Катон Млађи 3
  6. Плутарх Катон Млађи 4
  7. Плутарх Катон Млађи 5,6
  8. Плутарх Катон Млађи 5
  9. Плутарх Катон Млађи 7
  10. Плутарх Катон Млађи 7
  11. Плутарх Катон Млађи 7
  12. Плутарх Катон Млађи 24
  13. Плутарх Катон Млађи 25
  14. Плутарх Катон Млађи 25
  15. Плутарх Катон Млађи 52
  16. Плутарх Катон Млађи 8
  17. Плутарх Катон Млађи 9
  18. Плутарх Катон Млађи 12
  19. Плутарх Катон Млађи 16
  20. Плутарх Катон Млађи 16
  21. Плутарх Катон Млађи 16
  22. Плутарх Катон Млађи 17
  23. Плутарх Катон Млађи 17
  24. Плутарх Катон Млађи 17
  25. Плутарх Катон Млађи 19
  26. Плутарх Катон Млађи 20
  27. Плутарх Катон Млађи 21
  28. Плутарх Катон Млађи 22
  29. Плутарх Катон Млађи 22
  30. Плутарх Катон Млађи 23
  31. Плутарх Катон Млађи 23
  32. Плутарх Катон Млађи 23
  33. Плутарх Катон Млађи 26
  34. Плутарх Катон Млађи 26
  35. Касије Дион 37.43
  36. Плутарх Катон Млађи 26
  37. Плутарх Катон Млађи 27
  38. Касије Дион 37.43
  39. Плутарх Катон Млађи 27
  40. Касије Дион 37.43
  41. Плутарх Катон Млађи 28
  42. Плутарх Катон Млађи 30
  43. Плутарх Катон Млађи 30
  44. Плутарх Катон Млађи 30
  45. Касије Дион 37.49,50
  46. Плутарх Катон Млађи 31
  47. Плутарх Катон Млађи 31
  48. Плутарх Цезар 14
  49. Касије Дион 38.1
  50. Касије Дион 38.2-4
  51. Апијан Грађански рат. 2.10
  52. Goldsworthy стр. 170
  53. Апијан Грађански рат. 2.10
  54. Касије Дион 38.6
  55. Апијан Грађански рат. 2.11
  56. Касије Дион 38.6
  57. Seager стр. 87
  58. Goldsworthy стр. 171
  59. Касије Дион 38.6
  60. Goldsworthy стр. 172
  61. Плутарх Катон Млађи 32
  62. Плутарх Катон Млађи 33
  63. Плутарх Катон Млађи 34
  64. Плутарх Катон Млађи 34
  65. Плутарх Катон Млађи 34,35
  66. Плутарх Катон Млађи 36
  67. Плутарх Катон Млађи 38
  68. Плутарх Катон Млађи 39
  69. Плутарх Катон Млађи 40
  70. Плутарх Катон Млађи 40
  71. Плутарх Катон Млађи 41
  72. Плутарх Катон Млађи 41
  73. Плутарх Катон Млађи 41
  74. Плутарх Катон Млађи 41,42
  75. Плутарх Катон Млађи 42
  76. Плутарх Катон Млађи 42
  77. Плутарх Катон Млађи 42
  78. Касије Дион 39.33
  79. Касије Дион 39.34
  80. Плутарх Катон Млађи 43
  81. Плутарх Катон Млађи 44
  82. Плутарх Катон Млађи 45
  83. Плутарх Катон Млађи 47
  84. Плутарх Катон Млађи 47
  85. Плутарх Катон Млађи 47
  86. Плутарх Катон Млађи 47
  87. Плутарх Катон Млађи 53
  88. Плутарх Катон Млађи 54
  89. Плутарх Катон Млађи 55
  90. Плутарх Катон Млађи 55
  91. Плутарх Катон Млађи 56
  92. Плутарх Катон Млађи 56
  93. Плутарх Катон Млађи 57
  94. Плутарх Катон Млађи 57
  95. Касије Дион 42.56
  96. Плутарх Катон Млађи 58

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.