FANDOM


Камбиз II (грч. Καμβύσης, до 522. пре Христа) је био други краљ Персије (Ахемединског царства) од 530. пре Христа до 522. пре Христа. Син је Кира Великога. Освојио је Египат 525. пре Христа, а покушао је да освоји и краљевство Куш у Судану. Наследио га је узурпатор Гаумата 522. пре Христа.

Cambyses II capturing Psamtik III

Камбиз II заробљава Псаметиха III

Кир Велики поставља Камбиза за краља Вавилоније Уреди

Камбизов отац Кир Велики освојио је 539. пре Христа Вавилон и тада је срушио Халдејско царство (Нововавилонско царство). Вавилонија је играла значајну улогу у културном и религиозном животу Блиског истока. Да би владао Вавилонијом Кир Велики се представљао као краљ Вавилоније. На Кировом цилиндру себе је представио као онога кога је изабрао врховни вавилонски бог Мардук.[1] Није могао да присуствује новогодишњим религиозним церемонијама Акиту, а знао је да је претходни краљ Набонид увредио своје поданике када неколико година није присуствовао тој важној прослави.[2] Кир је одлучио да Камбиза именује за краљ Вавилона, а Камбиз је онда могао да присуствује новогодишњим прославама. Камбиз II је владао Вавилонијом само једну годину. Не зна се зашто је био присиљен да да оставку. У Набонидовој хроници спомиње се један инцидент, када Камбиз није био прописно одевен током религиозне церемоније, па је можда то био разлог оставке.

Постао је краљ 530. пре ХристаУреди

Кир Велики је погинуо у бици са Масагетима крајем 530. пре Христа. Пре одласка на поход Камбиза је именовао својим наследником. Једина преостала сила на путу Персији био је Египат. Египатски фараон Амазис II бојао се напада Персијанаца, па је развио стратегију поморске надмоћи. Сматрао је да тако дуго док он и његови савезници имају поморску надмоћ Персија неће моћи да нападне Египат[3]. Војска која би копненим путем напала Египат морала је да прође преко северног дела Синајске пустиње, где није било воде. Због свега тога египатски фараон је изградио морнарицу, унајмио је грчке и каријске плаћенике, заузео је Кипар и удружио се са Поликратом са Самоса. Дао је Поликрату много новца, помоћу кога је Поликрат изградио велику флоту од преко 100 бродова.

Освајање ЕгиптаУреди

Vista-xmag За више информација погледајте Битка код Пелузија (525. пре Христа)

Персијско освајање Феникије променило је баланс поморске моћи у Медитерану и присилио је Поликрата да раскине свој савез са Амазисом.[4] Дотадашњи египатски савезник Поликрат са Самоса променио је страну и постао је Камбизов савезник. Ставио је Камбизу на располагање део своје флоте током египатског похода. Један командант грчких плаћеника Фан, који је побегао од Амазиса саветовао је Камбиза како да прође кроз Синајску пустињу, која је представљала велику препреку у походу на Египат. Рекао је Камбизу да се ради проласка кроз пустињу обрати арапском краљу и замоли га за пролаз кроз његову земљу.[5] На путу до Египта постоји пустињски предео, који је дуг три дана хода. Камбиз је кренуо у освајање Египта 525. пре Христа. Склопио је савез са Арабљанима.[6] Арапски краљ је смислио да се пустиња прође тако да се напуне мешине водом и натоваре на камиле. Камиле са водом су чекале Камбизову војску.[7] На ушћу Нила код Пелузија Амазисов син Псаметих III чекао је персијску војску.[8] Дошло је до жестоке битке у којој је погинуло много војске на обе стране, а на крају Египћани су се разбежали у нереду. Након битке Египћани су се утврдили у Мемфису, али после опсаде морали су да се предају.[9] Персијанци су заузели Египат, који је тада постао једна од сатрапија Персијског царства. Након битке предала се и Либија и Кирена.

Поход на Картагину и КушУреди

Намераво је да освоји Картагину.[10] Феничани су одбили да превозе персијску војску у рат против Картагине,[11] зато што је Kартагина била њихова колонија. Камбиз је кренуо у освајање Куша у данашњем Судану. Када је стигао до Тебе одвојио је 50.000 војника[12] и послао их да покоре Амоњане и да спале Амоново пророчиште у оази Сива. Са осталом војском кренуо је на југ према Кушу. Већ на петини пута понестало им је намирница,[13] па су клали теглећу стоку. Камбиз није хтео да одустане од похода све док нису дошли до пустиње, где су персијски војници коцком одређивали кога да поједу.[14] Тек тада је Камбиз одустао од похода, у коме је изгубио много војске. Вратио се у Тебу, а одатле у Мемфис.

Cambyses II-lost-army

Камбизова војска се губи у псустињи, према једној илустрацији из 19. века

Камбизова изгубљена војскаУреди

Камбиз је 50.000 војника послао да освоје Амоново пророчиште у оази Сива. Кренули су из Тебе и стигли су до града Оазе, који је био на седам дана хода од Тебе. Између Оазе и Амоновох пророчишта нестала је цела Камбизова војска.[15] Амоњани су причали да се дигао јак ветар, док је војска била на пола пута и да је ветар затрпао песком целу војску.[16] Иако многи египтолози сматрају да је та Херодотова прича мит, многобројни су трагали за остацима те армије.

Камбизово лудилоУреди

Камбиз се према аутобиографији савременика Камбизовог освајања Египта Ведџахор Ресне [17] понашао као прави фараон. Осим тога мудро је поступио и када је за сатрапа Египта одредио Аријанда, који је више од двадесет година владао Египтом. Херодот, који је живео много касније након освајања Египта описује Камбизово понашање потпуно другачије. Према Херодоту Камбиз је одмах након освајања Египта наредио да се спали Амазисова мумија.[18] Ново светогрђе Камбиз је учинио након похода у доњи Египат. Убио је светога бика Аписа.[19] Херодот преноси приче Египћана по којима је Камбиз одмах полудио након тога светогрђа.[20] Наредио је да се убије његов брат Смердис.[21] По Бехистунским натписима Камбиз је убио Смердиса (Бардија) пре освајања Египта.[22] После тога убио је своју сестру, са којом се претходно био оженио. Убио је и сина једног свога дворјана Прекаспа. Дванаест персијских племића је живе закопао.[23] Ругао се светињама и обичајима Египта.

Побуна Гаумате 522. пре ХристаУреди

Херодот и Бехистунски натписи се слажу да је током Камбизовог боравка у Египту дошло до Гауматине побуне. По Херодоту два брата мага сковала су заверу против Камбиза.[24] Једноме од њих Камбиз је поверио свој двор на чување. Већина Персијанаца није знала да је Камбизов брат Смердис мртав.[25] То су искористила браћа маги, пошто је један од њих био сличан Камбизовом брату Смердису. Лажни Смердис је узурпирао престо и послао је на све стране гласнике да је преузео власт.[26] Камбиз је кренуо да се сукоби са узурпатором, али на походу је несрећним случајем погинуо.[27] Према Бехистунским натписима Гаумата је ступио на власт 11. марта 522. пре Христа, а убио га је Дарије Велики 29. септембра 522. пре Христа.[28]

Претходи:
Кир Велики
Цар Ахемединскога царства
Камбиз II
530—522 пре Христа
Следи:
Гаумата

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Briant стр.41
  2. Briant стр.40
  3. livius.org,Поликрат
  4. Кембриџ 4, стр 464
  5. Херодот, 3.4
  6. Херодот, 3.8
  7. Херодот, 3.9
  8. Херодот, 3.10
  9. Херодот, 3.13
  10. Херодот, 3.17
  11. Херодот, 3.19
  12. Херодот, 3.25
  13. Херодот, 3.25
  14. Херодот, 3.25
  15. Херодот, 3.26
  16. Херодот, 3.26
  17. http://www.livius.org/w/wedjahorresne/wedjahorresne.htm
  18. Херодот, 3.16
  19. Херодот, 3.29
  20. Херодот, 3.30
  21. Херодот, 3.30
  22. http://www.livius.org/be-bm/behistun/behistun03.html
  23. Херодот, 3.35
  24. Херодот, 3.61
  25. Херодот, 3.61
  26. Херодот, 3.61
  27. Херодот, 3.64
  28. http://www.livius.org/be-bm/behistun/behistun03.html Бехистунски записи

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.