Калијин мир је мировни споразум склопљен 449. пре Христа између Персије и Делскога савеза на челу са Атином. Тим миром окончали су се Грчко-персијски ратови. Према том споразуму Персија се одрекла контроле Егејскога мора и градова на обали, а Атињани су се обавезали да се неће мешати у персијске поседе у Малој Азији, Кипру, Египту и обали Феникије. Поједини историчари су тврдили да тај мир никада није потписан.
Преговори о мировном споразуму[]
Кимон је 450. пре Христа кренуо са 200 бродова у поход на Кипар. Умро је 450. пре Христа за време опсаде Китиона (Ларнаке) на Кипру. Његова смрт се неко време прикривала, па је атинска флота успела да победи персијску флоту у бици код Саламине на Кипру. Након тога дошло је до преговора између грчке и персијске стране. Према Диодору пораз на Кипру натерао је персијскога краља Артаксеркса I на преговоре.[1] Послао је у Атину своје сатрапе Артабаза и Мегабиза на преговоре о мировном споразуму. [2] Атињани су били спремни на споразум, па су послали код Персијанаца делегацију на чијем челу је био Калија.[3] Након тога између две стране склопљен је споразум.
Одредбе мировнога споразума[]
Главне одредбе мировнога споразума су према Дидору следеће:[4]
- сви грчки градови у Малој Азији добијају аутономију
- персијски сатрапи не смеју да приђу ближе од три дана хода од обале
- персијска ратна флота не сме да уђе у воде западно од Фазелиса на граници Ликије и Памфилије
- атинска војска не сме да прелази на територију под персијском јурисдикцијом. [5]
Пошто је одобрен мировни споразум атинска војска је у складу са одредбама споразума напустила Кипар, који се налазио под персијском јурисдикцијом.[6] Та одредба споразума је значила и да атинска војска нема право да помаже побуну против персијске власти у Египту.
Значај споразума за две стране[]
Споразум је за Грке представљао победу, јер се Персија тим споразумом одрекла претензија на обалу Мале Азије. С друге стране мировни споразум је био повољан за персијску страну, јер је Персија поново добијала контролу над Кипром, којега је изгубила 450. пре Христа, а спречавало се и да Атина угрожава Египат. Атини је са друге стране била исцрпљена Првим пелопонеским ратом и ратом са Персијом. Атини је био нужан предах да консолидира своју хегемонију над другим чланицама Делскога савеза и да се припреми за озбиљнији сукоб са Спартом. Према Ђованининју након Кимонове смрти под Периклеовим утицајем дошло је до наглога преокрета у атинској политици.[7] До тада Атина је водила динамичку вањску политику на свим фронтовима. Перикле је схватао да је Атина пренатегла своје снаге и да треба да се посвети консолидацији стечене империје. [8]
Да ли је и када споразум био закључен[]
Калијин мир је међутим био и остао предмет бројних дебата међу историчарима. Једно од питања било је да је мировни споразум био закључен 466. пре Христа и онда само обновљен 449. пре Христа или је по први пут био закључен 449. пре Христа. Већина историчара сматра да је мировни споразум постојао, али постоје и они, који сматрају да споразум није потписан. Они који сматрају да није било споразума позивају се на два аргумента. Први аргумент је то да га Тукидид уопште не помиње. Други аргумент је антички историчар Теопомп, који је сматрао да је споразум био фалсификат.[9] Споразум, који је он видео био је писан јонским дијалектом, који Атињани нису користили.
Плутарх и наводни споразум 466. пре Христа[]
Они који сматрају да је мировни споразум био закључен 466. пре Христа позивају се на Плутарха, који је наводио да је мировни споразум потписан 466. пре Христа након битке код Еуримедона. Према Плутарху персијски цар је био толико понижен тим поразом да је касније потписао чувени споразум, по коме ће:
- бити удаљен од грчког мора толико колико коњаник може прејахати за један дан
- неће пловити западно од Кијанских и Хелидонских острва са наоружаним бродовима[10]
С друге стране Плутарх наводи и друге изворе (Калистена) који тврде да није било таквог споразума, него да су се понашали као да је склопљен такав споразум.[11]
Коквелови аргументи[]
Коквел набраја главне аргументе зашто сматра да је мир ипак закључен 449. пре Христа, а то су: [12]
- није било рата између Грка и Персијанаца између 449. пре Христа и 412. пре Христа
- мало вероватност да је тај мир измишљен да би се поређењем са Анталкидиним миром показало колико је био бољи
- Јонија је била без зидина до 427. пре Христа.[13]
Литература[]
- Диодор са Сицилије
- Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић ,Admiral Books , Београд 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
- Cawkwell, George (2005), The Greek Wars. Oxford University Press, ISBN 0198148712
- Donald Kagan,The Outbreak of the Peloponnesian War. Ithaca, NY: Cornell University Press 1989, ISBN 0-8014-9556-3
- Adalberto Giovannini, The Parthenon, the Treasuryof Athena and the Tribute of the Allies , The Athenian Empire, Edited by Polly Low ,Edinburgh University Press 2008, ISBN 978 0 7486 2585 7