Каликрат (грч. Καλλικράτης) (до 149. пре Христа) је био стратег Ахајскога савеза. Тражио је да Ахајски савез беспоговорно извршава све римске наредбе, не обазирући се на властите законе. Након Трећега македонскога рата саставио је листу од 1.000 Ахајаца, које је као тобожње римске непријатеље послао 168/167 пре Христа у Рим. Био је пример подмитљивога политичара, који је ласкајући Римљанима држао власт у Ахаји.
Проримски оријентисан[]
Рођен је у Леонтију у Ахаји. Спарта је 181. пре Христа постала члан Ахајскога савеза и требали су да се врате сви прогнани, са изузетком оних, који су по други пут били протерани. Римљани су међутим тражили да Ахајци врате и тај део прогнаних. О том питању и римском захтеву развила се 179. пре Христа дискусија између водећих Ахајаца.[1] Ликорта је саветовао да се остане при ранијој ахајској одлуци и да се Римљанима објасни да би испуњење њиховога захтева значило гажење закона и уговора на којима се заснива Ахајски савез.[2] Каликрат и Хипербар сматрали су да мора да се поштује римски захтев и да ахајски закони и уговори нису важнији од римких захтева.[3]
Оптужује Ахајце и тражи беспоговорно покоравање Риму[]
Ахајци су онда послали изасланство римском Сенату, да би га информисали о постојању другога става, а у изасланству су били Каликрат, Лидијад и Арат.[4] Каликрат је пред Сенатом оптужио своје политичке противнике и није се држао смерница, које му је дала скупштина.[5] Хушкао је Сенат како треба да покаже неслагање са политичарима који законе сматрају важнијим од римских захтева и жеља.[6] Тражио је да инзистирају да се поштују римске наредбе и да на тај начин ојачају римске симпатизере и оне који подржавају римске одлуке. Сенат је схватио да је Каликратов савет ус складу са римским интересима, па су се одлучили да спроводе Каликратову политику.[7] Сенат је писао грчким градовима саветујући да поставе људе попут Каликрата. Ахајци су били уплашени подршком, коју је добио Каликрат, па су га изабрали одмах за ахајскога стратега.[8] По ступању на дужност Каликрат је вратио лакадемонске и месенске прогнанике њиховим кућама.
Противи се слању војне помоћи Птолемеју[]
Током 174. пре Христа супростављао се предлогу ахајскога стратега Ксенарха да Ахајски савез постане македонски савезник. Током 168. пре Христа супростављао се предлогу Ликорте да се пошаље помоћ Египту и Птолемеју VI Филометору, који се тада налазио у рату са селеукидским краљем Антиохом IV Епифаном.[9] Већина Ахајаца била је спремна да помогне Птолемејима, који су увек помагали Ахајски савез, али Каликрат се супростављао тврдећи да Ахајци требају да буду спремни да у случају потребе прискоче у помоћ Римљанима за време Трећега македонскога рата са Персејем.[10] Уместо тога предлагао је да Ахајци посредују између две зараћене стране. Разним смицалицама настојао је да спречи слање војне помоћи Египту, а римску наводну потребу за ахајском војском користио је само као изговор.[11] Када је претило да Ахајци изгласају слање помоћи он је донио писмо римскога конзула Квинта Марција Филипа, који је позивао Ахајце да посредују у помирењу Египта и Селеукидскога царства.[12]
Саставља листу римских непријатеља[]
Након римске победе у Трећем македонском рату и освајања Македоније 168. пре Христа у целој Грчкој у први план су изашли политичари, који су сматрани римским пријатељима, а између осталих један од њих био је Каликрат.[13] Каликрат је у сурадњи са Римљанима указао на 1.000 истакнутих Ахајаца, које је прогласио римским непријатељима.[14][15] Послани су у Рим, а међу њима је био и историчар Полибије. Допуштено им је да се врате кући тек 151. пре Христа. Каликрат се решио многих могућих непријатеља, а Римљанима је одговарало да одржавају на власти лојалнога Каликрата.[16] Ахајци су касније тражили повратак протераних Ахајаца из Италије, али Сенат није био спреман да повратком многих Каликратових непријатеља угрози главни ступ њиховога поретка на Пелопонезу.[17]
Противи се мешању у рат Родоса и Крита[]
Крит је 153. пре Христа био у рату са Родосом, па су Крићани и Рођани тражили помоћ Ахајскога савеза.[18] Ахајци су били наклоњенији Рођанима, а поготово након говора рођанскога изасланика. Међутим Каликрат се успротивио да се Ахајски савез меша у тај рат без римскога одобрења и на тај начин убедио је Ахајце да не помажу ниједној страни.[19]
Меналкида га подмићује[]
Током 150. пре Христа Ороп је потплатио ахајскога стратега Меналкиду са 10 таланата да им помогне да се реше атинскога гарнизона.[20] Пре тога Ахајци су одбили да помогну Оропу због пријатељства са Атином. Меналкида је Каликрату обећао 5 таланата ако му пружи подршку у извођењу плана.[21] Пошто су Атињани сазнали да Меналкида и Каликрат намеравају да помогну Оропу спречили су њихове намере, али Меналкида и Каликрат су онда напали Атику.[22] Међутим повукли су се суочавајући се са отпором. Иако је операција пропала Меналкида је од Оропа добио мито, али одбијао је да Каликрату да половину. [23] Каликрат се осветио чим се Меналкиди окончао мандат ахајскога стратега, па је Меналкиду оптужио да је у Риму предлагао одвајање Спарте од Ахајскога савеза.[24] Меналкиди је због те оптужбе претила смртна казна, али са три таланта подмитио је новога ахајска стратега Дијеја, који га је онда спасио.[25]
Смрт на Родосу[]
Током 149. пре Христа Каликрат и Дијеј су отишли у Рим као ахајски изасланици да би пред римским Сенатом оправдали протеривање спартанских прогнаника.[26] Спартански прогнаници су се у то време надали да ће добити подршку Сената да се врате. Каликрат је на путу умро, на острву Родосу.[27]
Литература[]
Референце[]
- ↑ Полибије 24.8
- ↑ Полибије 24.8
- ↑ Полибије 24.8
- ↑ Полибије 24.8
- ↑ Полибије 24.8
- ↑ Полибије 24.9
- ↑ Полибије 24.10
- ↑ Полибије 24.10
- ↑ Полибије 29.23
- ↑ Полибије 29.23
- ↑ Полибије 29.24
- ↑ Полибије 29.25
- ↑ Полибије 30.13
- ↑ Паусанија 7.10.11
- ↑ Полибије 30.13
- ↑ Полибије 30.32
- ↑ Полибије 30.31
- ↑ Полибије 33.16
- ↑ Полибије 33.16
- ↑ Паусанија 7.11.7
- ↑ Паусанија 7.11.7
- ↑ Паусанија 7.11.7
- ↑ Паусанија 7.12.1
- ↑ Паусанија 7.12.2
- ↑ Паусанија 7.12.3
- ↑ Паусанија 7.12.8
- ↑ Паусанија 7.12.8
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]