FANDOM


220px-Agrianian3

Пелтаст

Ификрат (грч. Ιφικράτης, до 353. пре Христа) је био атински војсковођа, који се истакао у првој половини 4. века пре Христа. Чувен је по иновацијама у опреми пелтаста тј. лаконаоружаних најамника. Постао је познат по победи у бици код Лехаја, када су лако наоружани атински пелтасти победили спартанске хоплите.

Иновације у војној опреми Уреди

Ификрат је био посебно бистар. Имао је посебан дар за сваку врсту изума. Осмислио је многа унапређења на оружју и опреми.[1] Грци су користили штитове, који су били велики, па су били тешки за руковање. Ификрат их је заменио овалним штитовима умерене величине. Ификратови штитови су још увек штитили тело, а предност им је била да су омогућили већу покретљивост.[2] Након испробавања показало се да погодно за употребу. Лако наоружана пешадија од тада се називала пелтасти, по називу Ификратова штита.[3] Иновирао је и копље, па га је продужио за пола, а мачеве је учинио дупло дужим. Осмислио је и нове чизме зване ификратиде, које су биле лаганије и лакше за изување.[4] Заштита за тело исто тако постала је лаганија.[5]

Коринтски рат и битка код Лехаја Уреди

У Коринту је избио сукоб између демократске и олигархијске фракције. Демократе су уз подршку Аргиваца напали олигархе и истерали их из града. Протерани олигарси обратили су се за помоћ Спартанцима, који су се тада налазили у Сикиону. Атињани и Беоћани дошли су да помажу демократама. Спартанци и протерани олигарси успели су да у једном ноћном нападу заузму коринтску луку Лахеј. Победили су војску, која је дошла следећега дана да поврати Лахеј. Антиспартански савезници покушали су да опколе Лахеј, али Спартанци су их победили. Краљ Агесилај II је 391. пре Христа предводио велику спартанску војску и нападао је бројна непријатељска упоришта. Заузео је неколико утврђења добијајући много плена и заробљеника. Док се Агесилај припремао да прода плен атински војсковођа Ификрат остварио је значајну победу у бици код Лехаја. Око 600 спартанских хоплита кретало се без заштите коњице или пелтаста крај Коринта. Ификрат је са лако наоружаним пелтастима победио тешко наоружане спартанске хоплите. За време битке Ификрат је искористио то што су Спартанци били без заштите пелтаста. Атински пелтасти су нападали и повлачили се и на тај начин су исцрпили и потпуно разбили спартанску фалангу. У тој бици страдало је пола спартанских хоплита. Кратко након тога пораза Агесилај се вратио у Спарту, а Ификрат је наставио са походом око Коринта и тада је повратио многа утврђења, која су Спартанци раније били заузели. Ипак Ификрат није могао да поново заузме Лехај. После те победе Ификрат се борио против Флијунта и Аркадије. Победио је Флијунт и пустошио је територијом Аркадије кажњавајући их јер су одбили да се придруже његовој војсци. После Ификратових победа није било већих копнених похода у подручју Коринта.

350px-Lechaeum-en embed.svg

Против Анаксибија на Хелеспонту Уреди

Спарта је послала новог заповедника Анаксибија у Абидос. Успешно је ратовао против сатрапа Фарнабаза II и запленио је много атинских трговачких бродова. Атињани су се бојали да ће Анаксибије поништити све раније Трасибулове успехе на Хелеспонту. Због тога су послали Ификрата да му се супростави. Једно време спартанска и атинска војска пустошиле су противничку територију. Онда је Ификрат припремио заседу за Анаксибија. Ификрат је погодио куда ће се кретати Анаксибије, па је на планинском терену поставио заседу, у којој је убио Анаксибија и уклонио претњу.

У Тракији Уреди

Након Анталкидина мира ратовао је са Трачанима. Помагао је Сеуту, краљу Одриска да поврати своју краљевину.[6] Борио се против Котиса помажућо Сеуту да врати своју краљевину. Након неког времена склопио је споразум са Котисом. Котис му је дао своју ћерку за жену и омогућио му је да изгради један град у Тракији.

Поход на Египат 373. пре ХристаУреди

Током 373. пре Христа Фарнабаз II је једини заповедник у походу на Египат. У то време Египат је био без савезника. Уз Фарнабаза II били су и грчки плаћеници под заповедништвом Ификрата. Египатски фараон Нектанебо I није имао морнарицу, која би ометала напредовање персијске војске из Газе. Према Диодору персијска војска састојала се од 200.000 војника, 20.000 грчких плаћеника и 300 трирема.[7] Вође похода на Египат били су Фарнабаз II и Ификрат, који је заповедао са 20.000 најамника.[8] Фарнабаз II је био спор, тако да је дао Египћанима довољно времена да се припреме. Нектанебо I је блокирао све важније тачке, којима би персијска војска могла да прође.[9] Посебно добро је утвдио прво ушће Нила, пелузијско ушће, тако да су се Фарнабаз II и Ификрат запутили бродовима и искрцали се код Мендесијског ушћа са 3.000 војника. На томе месту заузели су утврђење и поробили становништво.[10] Након тога дошло је до свађе између Ификрата и Фарнабаза. Ификрат је сазнао да је египатски главни град Мемфис без обране, па се залагао да га одмах нападну.[11] Међутим Фарнабаз II је сматрао да не треба да ризикује, него да треба да сачекају долазак остатка персијске војске.[12] Ификрат је онда тражио да му даде најамнике и да ће он сам освојити Мемфис. Фаранабаз се није сложио, па је Ификрат протестовао. Говорио је да ако не искористе прави тренутак да ће се цели поход неуспешно окончати. Египћани су имали довољно времена, па су послали појачање у Мемфис, а онда су напали утврђење, које су Персијанци били освојили на Мендесијском ушћу Нила. Када је дошло до поплава Нила Персијанци су се нашли у још тежем положају, па су морали да се повлаче из Египта. Ификрат се бојао да ће Фарнабаз да га ухапси, па је потајно побегао и дошао у Атину. Фарнабаз је оптуживао Ификрата као кривца за пропаст похода на Египат. Пријавио га је и Атињанима. Бријант сумња у веродостојност целе приче или њених делова јер се зна да је Диодор био под утицајем грчких извора 4. века, који су сматрали да персијски команданти нису способни да победе у бици без савета грчких војсковођа.[13]

Опсада Коркире 373. пре Христа Уреди

Током 373. пре Христа Мнасип је кренуо у освајање Коркире и заузео је део територије острва, па су Коркирани тражили помоћ од Атине. [14] Атињани су 373. пре Христа послали Тимотеја на челу флоте од 60 бродова , која је требала да дође у помоћ опседнутој Коркири.[15] Послали су и 600 пелтаста, који су до Коркире дошли копном. Атињани нису Тимотеју дали довољно средстава, па је најпре ишао около да обезбеди средства, а када се вратио до Атине било је прекасно да иде да интервенише на Коркиру. Пошто се вратио са мало новца, сумњало се да га је проневерио. Оптужили су га Ификрат и Калистрат из Афидне.[16] Суђење су одгодили до његова повратка са Коркире. Атињани су најпре послали Ктесикла, који је успео да спаси Коркиру. Када је атинска флота са Тимотејем и Ификратом стигла до Коркире опсада Коркире је већ била окончана.[17] Сукобили су се само са сиракушким бродовима, које је Дионизије Старији послао као помоћ Спарти. Заробили су му девет бродова и за заробљенике након откупа добио 60 таланата. Акарнанију је придобио или прислио да уђе у атински савез. Међутим није успео да задобије потпуну контролу над Кефалонијом и Закинтосом.[18]

Пелопонез Уреди

Епаминонда је 370/369. пре Христа напао Пелопонез, где је помогао свим спартанским непријатељима. Помогао је Аркадијском савезу и одвајању Месеније и њених хелота од Спарте. Спарта је била економски и војно обогаљена. Атињани су на наговор Калистрата одлучили да стану на страну Спарте и да јој и војно помогну, па су послали Ификрата на Пелопонез.[19] Међутим тада није постигао ништа вредно спомена. Није се усудио да се сукоби са тебанском војском.

Македонија, Амфипољ и Тракија Уреди

Атињани су 368. пре Христа послали Ификрата са веома малом војском да извиди ситуацију око Амфипоља, који је био од великога значаја за Атину.[20] Међутим то се претворило у трогодишњи рат око Амфипоља. Главни задатак поверен Ификтрату био је да помаже Еуридици и Александру II Македонском (удовици и сину македонског краља Аминте III) против претендента Паусаније.[21] Паусанија је заузео Терме и представљао је главнога атинскога непријатеља у том подручју. Ификрат је Паусанија истерао из Македоније уз помоћ авантуристе и плаћеника Харидема.[22] Ификратов успех омогућио је да Еуридикин љубавник Птолемеј од Алора постане регент, али Птолемеј се удружио са Тебом и са Амфипољем.[23] Ификрат је уз помоћ авантуристе и плаћеника Харидема ратовао против Амфипоља све до 365. пре Христа. Савез Амфипоља са Птолемејем и са Олинтом отежао је Ификрату ратовање. Нешто што је започело као мали рат са Амфипољем претворило се у рат Атине против Олинта, Амфипоља и Македоније. Атињани су 365. пре Христа сменили Ификрата и поставили Тимотеја.

Код Котиса у ТракијиУреди

Ификрат је након тога отишао код свога таста трачкога краља Котиса коме је помогао да освоји Трачки Херсонез. Тиме је Ификрат нанио велику штету Атињанима. Атина је изгубила стратешки важан Трачки Херсонез. Ипак Атињани су то опростили Ификрату на почетку Савезничког рата.

Савезнички ратУреди

Учествовао је у Савезничком рату (357–355. пре Христа). Хиос, Родос, Кос и Бизантиј су се спремали за поморску битку против Атине.[24] Харес је преузео заповедништво над атинском морнарицом. Имао је 60 бродова.[25] Атињани су му послали Тимотеја и Ификрата са још 60 бродова да му помогну у поморским биткама против побуњених савезника.[26] Побуњени атински савезници опремили су 100 бродова и харали су Лемносом и Ибросом, који су остали лојални Атини. Опседали су и Самос и многа друга острва лојална Атини. Током тога похода сакупили су много новца.[27] Атинске војсковође планирале су да најпре нападну Бизант, а онда када Хијани напусте опсаду Самоса и крену у помоћ Бизантију да се обрачунају у поморској бици са побуњеницима.[28] Када је требало да дође до битке на Хелеспонту се дигла олуја, која је омела атинске планове. Харес је желео да започне битку, а Ификрат и Тимотеј су одбијали због велике олује.[29] Харес их је због тога оптужио за издају, па су били смењени и изведени на суђење.

СуђењеУреди

На суђењу главни тужилац је био Харес. Према Корнелијусу Непосу Харес је сам ступио у битку, у којој је лоше прошао. Да би оправдао свој пораз оптужио је Тимотеја и Ификрата да га нису подржали. Ификрат је имао мање политичких непријатеља од Тимотеја, па је Ификрат ослобођен, а Тимотеј је осуђен на високу новчану казну.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор, 15.44
  2. Диодор, 15.44
  3. К.Непос Ификрат 1
  4. Диодор, 15.44
  5. К.Непос Ификрат 1
  6. К.Непос Ификрат 2
  7. Диодор, 15.41
  8. Диодор, 15.41
  9. Диодор, 15.42
  10. Диодор, 15.42
  11. Диодор, 15.43
  12. Диодор, 15.43
  13. Briant стр.654
  14. Диодор, 15.36
  15. Диодор, 15.47
  16. Диодор, 15.47
  17. Диодор, 15.47
  18. Buckler стр.268
  19. Buckler стр.310
  20. Buckler стр.354
  21. Buckler стр.354
  22. Buckler стр.355
  23. Buckler стр.355
  24. Диодор, 16.21
  25. Диодор, 16.21
  26. Диодор, 16.21
  27. Диодор, 16.21
  28. Диодор, 16.21
  29. Диодор, 16.21