FANDOM


Еумен II Сотер (грч. Εὐμένης Β' τῆς Περγάμου, до 159. пре Христа) је био краљ Пергама 197—159. пре Христа. Следио је проримску политику свога оца Атала I, па је сарађивао са Римљанима опирући се најпре македонском, а онда и селеукидском експанзионизму. Учествовао је као римски савезник у Римско-сиријском рату, који се окончао поразом Селеукидскога царства 190. пре Христа у бици код Магнезије. Мировним споразумом из Апамеје 188. пре Христа добио је огромне територије у Малој Азији, а радило се о Фригији, Лидији, Писидији, Памфилији и деловима Ликије. Територија Пергама је увећана неколико пута и требала је по римском концепту да служи као јак бедем од могуће селеукидске експанзије. Након Трећега македонскога рата није више уживао наклоност Римљана јер се сумњало у његове везе са Персејем. Еумен је био покровитељ науке и уметности и заслужан је за проширење библиотеке у Пегаму.

320px-Pergamonmuseum Pergamonaltar.jpg

Велики алтар Пергама у Пергамском музеју у Берлину

Долазак на власт Уреди

Син је Атала I након чије смрти је 197. пре Христа дошао на власт као краљ Пергама. У Грчкој је у то време још увек трајао Други македонски рат. Као и његов отац придржавао се јаке проримске политике, а односи између Пергама и Рима су још више ојачани након римске победе у бици Код Киноскефала 197. пре Христа, којом се окончао Други македонски рат. Мировни споразум је закључен 196. пре Христа, а по одредбама тога споразума Македонија није смела да напада територије римскога савезника Пергама. За време римскога рата са Набидом учествовао је 195. пре Христа са флотом приликом опсаде Гитија.[1]

EumenesII.jpg

Еумен II

Одбија савез са Антиохом Великим Уреди

Током 194. пре Христа одбио је понуду Антиоха Великога, који му је понудио руку своје ћерке тражећи савез са њим.[2] Еумен је одбио понуду настојећи да одржи добре односе са Римљанима у предстојећем рату између Антиоха и Римљана.[3] Антиох III Велики је до тада дипломатским браковима већ оформио савез са Птолемејским Египтом и са Каподокијом. Еуменова браћа Атал II и Филетер саветовали су Еумена да прихвати тај савез, али он је истицао да ће у случају победе Римљана добити још моћнију краљевину, а у случају Антиохове победе могао би да изгуби територије од моћнога суседа. Еумен II не само што није настојао да спречи Римско-сиријски рат, него је користио разне начине да Римљане наговори да започну рат са Антиохом Великим, кога је представљао као опасност по римски поредак успостављен након Другога македонскога рата.[4] Етолски савез је био незадовољан новоуспостављеним римским поретком у Грчкој, па су наговарали Антиоха да интервенише у Грчкој. Еуменов брат Атал II први је стигао у Рим са вестима да је Антиох Велики са војском прешао Хелеспонт и да су Етолци спремни за рат.[5] Етолци су током 192. пре Христа најпре напали и освојили Деметријаду, али нису успели да заузму Халкиду.

Римско-сиријски рат Уреди

Након акција Етолскога савеза и заузимања Деметријаде Антиох Велики је упловио је у Деметријаду ујесен 192. пре Христа са 10.500 војника,[6] а Рим је онда са Антиохом повео Римско-сиријски рат. Еумен се одмах укључио у рат и послао је 500 војника у Халкиду, како та изузетна стратешка тачка не би пала у руке Антиоха. [7] Међутим Антиох је успео да освоји Халкиду и да онда контролише целу Еубеју. Након пораза у бици код Термопила Антиох се повукао у Малу Азију. Еумен II је послао 24 брода римској флоти пред битку код Корика 191. пре Христа,[8] У поморској бици победила је римска флота захваљујући бројчаној надмоћи. Поликсенида је са остатком селеукидске флоте побегао у Ефез. Након тога пергамска флота учествује у свим римским поморским операцијама. Еумен је учествовао у римском походу у Ликији, па је Антиохов син Селеук IV Филопатор искористио прилику, напао је Пергам, који се нашао под опсадом почетком 190. пре Христа.[9] Еумен II се на вести о нападу на Пергам вратио на брзину кући, а римска и рођанска флота су дошле да га подрже. Антиох је тада са целом пешадијом и 6.000 коњаника дошао до Елеје и тражио је од Римљана да преговара о миру, али Еумен II се противио споразуму без одобрења Сената или конзула.[10] Рат се онда наставио пустошењем територије Пергама. Након победе римске флоте у бици код Мионеса 190. пре Христа Антиох Велики је одлучио да повуче војску из Тракије, па је римској војсци олакшао пролазак до Хелеспонта. Еумен II је припремио све што је било потребно за прелазак Хелеспонта, па је римска копнена војска прошла Хелеспонт лако и без икаква отпора.[11]

Улога у бици код Магнезије Уреди

До одлучне битке између римске и селеукидске војске дошло је крајем 190. пре Христа у бици код Магнезије. Еумен II је учествовао у бици командујући коњицом на десном крилу.[12] Према Апијану и Ливију битка је започела на селеукидском левом крилу неуспелим нападом борних кочија са срповима.[13] Еумен II је добро био упознат са опасним кочијама, па је зато наредио критским стрелцима, праћкашима и бацачима копља да заједно са делом коњице одјуре напред у лабавом поретку и испале много пројектила на коње одједном са свих страна.[14]Коњи су се препалшили од мноштва пројектила, да су подивљали, а паника и метеж пренесао се на помоћну војску иза кочија, па су почели да беже. Након тога у напад је кренула Еуменова коњица са римскога деснога крила и потпуно разбила већ деморализовано селеукидско лево крило.[15] Међутим у исто време Антиох Велики је успешно извео напад на селеукидском десном крилу. Разбијени делови селеукидскога левога крила изазвали су својим повлачењем неред и у деловима фаланге, па је римска војска могла да напада фалангу разбијенога поретка и онда је уследио слом и пораз селеукидске војске. Антиох Велики је након пораза побегао до Сарда, а онда до Апамеје.

778px-Treaty of Apamea.png

Споразум из Апамеје 188. пре Христа. Тамно плавом је означена територија Пергама пре споразума, а светло плавом новодобијене територије

Пергам постаје моћна и велика краљевина Уреди

Одмах након закључења мировнога споразума из Апамеје између Римљана и Антиоха Великога Еумен II је пожурио у Рим да би тражио да добије велике територије.[16] Био је добро прихваћен у римском Сенату, који му је одобрио велике територије: Мисију, Лидију, обе Фригије, Ликаонију, Лисимахију и Трачки Херсонез. Пергам на тај начин постаје моћна и велика краљевина, која доминира у Малој Азији и почиње да представља моћну брану ширењу селеукидскога утицаја. Пергам постаје римски клијент и ступ римскога новога поретка у Малој Азији. Пергам је граничио са Битинијом, Каподокијом и Галатијом, па је због тога представљао кључ одржања статуса кво у Малој Азији. Антиох Велики је требао Пергаму да плати 400 таланата ратне одштете. Еумен II оженио се у то време Аријаратовом ћерком Стратоником, па су Римљани на Еуменов захтев краљу Каподокије Аријарату IV одмах преполовили ратну штету, коју је требао да плати због учешћа у Римско-сиријском рату на страни Антиоха.[17] Уз пергамско посредовање Кападокија је постала нови клијент Римске републике. Од тада Кападокија је стално под римским утицајем, а њена вањска политика у Малој Азији била је испреплетена са пергамском.

Рат са Битинијом Уреди

Иако је Прусија I постао римски савезник мировним споразумом из Апамеје 188. пре Христа део његових територија (Мизија) Римљани су предали Пергаму. Те спорне територије раније су биле у пергамском поседу. Међутим Прусија није могао да буде задовољан да као римски савезник изгуби територије, па се није мирио са таквим исходом и због тога је ратовао са Еуменом II од 187/6. пре Христа до 183. пре Христа. Прусија је због тога рата са највернијим римским савезником био сумњив Римљанима.[18] Осим тога Прусија I је пружио уточиште већ остарелом Ханибалу, највећем римском непријатељу, који је раније боравио код Антиоха.[19] Ханибал је значајно помогао Прусији у рату са Пергамом, па је то Римљанима дало изговор да се умешају и траже од Прусије да преда Ханибала. Еумен II не само да је добио Мисију, него је након тога покорио и битинијске савезнике Галате. У то време Еумен II је уживао велико поштовање у римском Сенату, па је често слао изасланства делом да би његовао и одржавао најбоље односе са Римом, али често и да би се жалио на понашање својих суседа.

Рат са Понтом Уреди

Покоравањем Галата Пергам је постао сусед Понта, па су се појавиле несугласице. Од 183. пре Христа појављују се спорови између Фарнака I од Понта и Еумена II, који су касније ескалирали су у рат. Обе стране слале су бројна посланства у Рим да би се жалили на супротну страну.[20] Сенат је послао комисију да испита ситуацију, која је тада успела да уговори примирје између две стране.[21] Почетком 180. пре Христа Фарнак I је не чекајући повратак посланстава одлучио да нападне Еумена II и Аријарата IV, а послао је и Леокрита са 10.000 војника да опустоши Галатију.[22] Еумен II је сакупио војску и кренуо у Галатију и ту се састао са Аријаратовом војском. У то време стигли су и римски посланици, који су дошли да би склопили мир.[23] Римски посланици су тражили од Еумена II да прекине рат и да се повуче, што је он учинио.[24] Фарнак је најпре одбио римски захтев да преговара са Еуменом II, али након упорнога инзистирања послао је своје опуномоћенике у Пергам на преговоре.[25] Еумен II је био спреман на одређене уступке, али пошто су Фарнакови захтеви били претерани рат се наставио.[26] У наставку рата Еумена II помогали су Рођани и Аријарат IV од Каподокије, а по свој прилици придружио се и Прусија II, краљ Битиније. У једном тренутку Селеук IV Филопатор је намеравао да помогне Фарнака против проримске коалиције, али се предомислио. Суочен са удруженим непријатељима Фарнак I је 179. пре Христа био спреман на сваки мировни споразум, па је склопљен мир.[27] Фарнак је требао да се повуче из Галатије и Пафлагоније и да врати расељено становништво. Аријарату IV је требао да врати одузета места, а Еумену II је требало да врати Тиј.[28] Требао је да врати све заробљене и дезертере. Морзију и Аријарату требао је да врати 900 таланата, а Еумену је требао да плати 300 таланата ратне одштете.[29]

Помаже Антиоху IV Уреди

Када је 175. пре Христа убијен Селеук IV Филопатор његов легитимни наследник Деметрије I Сотер се у то време налазио у Риму као талац. Међутим Селеуков брат Антиох IV Епифан домогао се трона уз помоћ Еумена II, краља Пергама. Еумен II га је добро опскрбио и испратио до граница Селеукидскога царства. Еумен је на тај начин настојао да смири антагонизам Селеукида према Пергаму. Тим потезом Еумен је заслужио Антиохову захвалност, па између две краљевине није било трзавица све време владавине Антиоха IV Епифана. Након рата са Понтом Еуменов Пергам је граничио са више непријатеља, са озлојеђеним Галатима, са ослабљеним Понтом и са Битинијом, која је поново постала непријатељ Пергама. Гајио је одраније непријатељство са Македонијом, а Родос је исто тако био ривал Пергама. Пергам је опстајао са толико непријатеља највише захваљујући римској подршци.

Атентат на Еумена II Уреди

Еумен II је у Риму током 172. пре Христа оптужио Персеја да се припрема за рат и да је сакупио хране да може 10 година да снабдева 35.000 војника и да има новца да може да 10 година плаћа 10.000 најамника.[30] Оптуживао га је да је помагао Бизанту да раскине уговор са Римом, да је напао Долопе, да је придобио Беотију и Етолце и да му је војска у Тесалији и Долопима. Иако се тада Римљани још нису одлучили за рат са Персејем очекивало се да је рат све ближи, а Персеј је онда одлучио да наручи атентат на Еумена II.[31] Атентатори су сурвали стење на Еумена, који се пењао до храма у Делфима.[32] Еумен је пао у несвест и лежао је крај пута под гомилом камена. Краљ Еумен је следећег дана дошао свести. Превезли су га бродом до Коринта и наставио до Егине. Ту је био лечен у таквој тајности, да је у Пергам стигла вест да је Еумен мртав.[33] Еуменов брат Атал II је помислио да је то тачно и да је он наследи ктраљевину.[34] Атал II се онда оженио братовом женом Стратоником и преузео је власт, али када се Еумен II вратио онда је Атал вратио и круну и жену свом брату.[35] Вест о Еуменовој смрти дошла је и до Рима. Сенат је онда одлучио да започне рат против Персеја, али није га проглашавцао до пролећа 171. пре Христа да би дотада окупили савезнике. Еумен је много времена провео у Егини опорављајући се, а онда се вратио у Пергам да би припремио рат.

Трећи македонски рат Уреди

Еумен II је са браћом Аталом II и Атенејем стигао у Халкиду као помоћ Римљанима. Атенеја је оставио у Халкиди са 2.000 војника, а он се са Аталом II, 4.000 пешака и 1.000 коњаника придружио конзулу Публију Лицинију Красу.[36] Међутим били су 171. пре Христа поражени у мањој коњичкој бици код Калиника. Еумен II је током 169. пре Христа учествовао у походу заповедника римске флоте Гаја Марција Фигула, који је опседао Касандреју, која повезује полуострво Пелену са остатком Халкидике.[37] Након неуспешне опсаде Касандреје неуспешно су напали Торон, а одустали су и од Деметријаде. Еумен се онда повукао у Пергам.

Тајни контакти са Персејем и римске сумњеУреди

Еумен II, који је био римски савезник, покренуо је наводно тајне преговоре са Персејем. Нудио му је своје услуге и могућност окончања Трећега македонскога рата, а заузврат је тражио новца, којега је Персеј имао напретек.[38][39] Еумен је тада уживао велику наклоност код Римљана, а рат се отегао, па је постојала могућност да наговори Рим да се рат оконча споразумом. За неутралност у рату тражио је 500 таланата, а за посредовање о миру 1.500 таланата. Међутим Персеј је био шкрт, тако да међу њима није дошло до споразума.[40] Према Полибију Римљани су сумњали да је Еумен одржавао тајне контакте са Персејем, па су након окончања Трећега македонскога рата променили политику према њему.[41] С друге стране изгледа да им након пораза Македоније Еумен више није био потребан као раније. Еумен II је 167. пре Христа послао свога брата Атала II да Римљанима честита победу у рату са Персејем, али и да се жали на устанак Галата и пораз Пергама од стране Галата.[42] Сенат је желио да Атал II преузме власт, али Атал је остао веран брату, а Сенат га је лепо испратио. Када је Еумен II лично кренуо у Рим сенатори су нашли решење како да спрече његов долазак, па су издали наредбу, да ниједан краљ не долази у Рим.[43] Еумен је међутим прешао Јадран и нашао се у Брундизију, па су му наредили да одмах напусти Италију. Еумен је стално отада био сумњив Риму.

Сукоби са Галатима и са Прусијом II Уреди

Галати су искористили учешће пергамске војске у Трећем македонском рату, па су подигли устанак 168. пре Христа. Еумен II се суочавао са галском најездом, па је унајмио велику најамничку војску и победио је Гале 166. пре Христа и покорио је Галатију.[44] Након Трећега македонскога рата све више је долазио до изражаја римски империјализам. Рим је пре и после тога охрабрио Галате, па су Галати наставили рат са Пергамом.[45] Сенат је чак прогласио Галатију независном.[46] Током 164. пре Христа у Рим су стигли изасланици Битиније, Родоса и Ахајскога савеза.[47] Прусијини посланици оптужили су Еумена II да им је отео неке територије и да не одустаје од Галатије.[48] Сенат је био неповерљив према тим жалбама. Прусија II је подстакао Галате, Селгљане и друге народе Азије да у Риму тужикају Еумена, па је Еумен II 163. пре Христа послао у Рим своју браћу Атала II и Атенеја да га обране од оптужби.[49] Римљани су послали своје легате да прате ситуацију. Прусија II и Галати поново су 159. пре Христа упутили посланике у Рим да оптуже Еумена II, који је поново послао Атала II да га обрани од оптужби.[50]

Покровитељ уметности Уреди

Пергам је постао просперитетан град украшен величанственим зградама. Еумен II је проширио пергамску библиотеку, која је након александријске постала друга по важности у тадашњем свету. Око годину дана пред смрт свога брата Атала II прогласио је за сувладара. Умро је око 159. пре Христа, а наследио га је брат Атал II.

Претходи:
Атал I
Краљ Пергама
Еумен II
197–159 пре Христа

Следи:
Атал II


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 34.26,29
  2. Апијан Сиријски рат. 5
  3. Апијан Сиријски рат. 5
  4. Ливије 35.13
  5. Ливије 35.23
  6. Ливије 35.43
  7. Ливије 35.50
  8. Ливије 36.43
  9. Ливије 37.18
  10. Ливије 37.19
  11. Ливије 37.33
  12. Ливије 37.39
  13. Ливије 37.41
  14. Ливије 37.41
  15. Ливије 37.42
  16. Ливије 37.45
  17. Ливије 38.39
  18. Ливије 39.51
  19. Плутарх Фламинин 20
  20. Полибије 24.1
  21. Полибије 24.1,25.5
  22. Полибије 24.14
  23. Полибије 24.14
  24. Полибије 24.15
  25. Полибије 24.15
  26. Полибије 24.15
  27. Полибије 25.2
  28. Полибије 25.2
  29. Полибије 25.2
  30. Ливије 42.12
  31. Ливије 42.15
  32. Ливије 42.16
  33. Ливије 42.16
  34. Ливије 42.16
  35. Plutarch, "Moralia: On Brotherly Love" 489 D-E
  36. Ливије 42.55
  37. Ливије 44.11
  38. Полибије 29.8
  39. Ливије 44.25
  40. Полибије 29.8
  41. Полибије 30.1
  42. Полибије 30.1
  43. Полибије 30.19
  44. Диодор 31.14
  45. Хабихт стр. 333.
  46. Хабихт стр. 333.
  47. Полибије 30.30
  48. Полибије 30.30
  49. Полибије 31.1
  50. Полибије 31.32

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.