Есхин
Есхин (грч. Αἰσχίνης, 389. пре Христа -314. пре Христа) је био атински оратор и политичар, који је рођен у Атици око 389. пре Христа. Покушао је да очува атинску независност мирном коегзистенцијом са Македонијом. Дошао је у сукоб са Демостеном, који се залагао да се Атина ратом супростави македонској експанзији.
Есхинови родитељи[]
Према тврђењу самог Есхина његов отац потицао је из часне породице, а био је повезан чак са једном свештеничком породицом. Отац му је био атлета, али изгубио је имовину за време Пелопонеског рата, па је касније био протеран за време Тридесеторице тирана.[1] Након тога служио је у атинској војсци у Малој Азији, а остатак живота провео је у Атини. Есхинова мајка била је слободни грађанин Атине. Међутим Есхина су оцрнили политички противници,[2] тако да је његов највећи непријатељ Демостен за његова оца говорио да је био роб код директора школе, а касније је и сам држао малу шлолу, у којој је Есхин помагао оцу. Демостен је тврдио да је Есхинов отац узурпирао права слободних атинских грађана. Есхинова мајка била је према Демостену плесачица и проститутка, а са нечасним послом наставила је и након удаје. Наводно је зарађивала иницијацијом празноверних у приватне мистерије.
Рани живот[]
Есхин је имао два брата, једнога старијег од себе, а другог млађег. Његов старији брат Филохар је 3 године био један од 10 атинских стратега. Његов млађи брат био је писар и једном је био изасланик код персијског краља. Есхин је помагао свом оцу у школи, а касније је сам почео да ради у школи. Истакнути оратор и државник Аристофан запослио је Есхина као писара. Касније је био запослен код Еубула, човека великога утицаја унутар демократске странке. Есхин је био велики Еубулов пријатељ и целога живота остао је веран његовим политичким принципима. Једно време био је глумац.
Јавни говорник[]
Истакао се 362. пре Христа за време битке код Мантинеје (362. пре Христа). Учествовао је 358. пре Христа у атинском походу на Еубеју. Истакао се у бици код Тамине и тада је био похваљен од стране атинских генерала. Од 360. пре Христа истиче се као јавни говорник, а војна слава допринела је његову угледу. Пошто је раније био писар код Аристофана и Еубула био је упознат са правом и атинским уставом. С друге стране бављење глумом представљало је корисну припрему за говорника.
Залаже се за уједињење Грка против Македоније[]
За време првог периода његове јавне каријере био је ангажован у скретању пажње Атињана на успон Македоније под Филипом II Македонским. Позивао је Атињане да зауставе јачање Македоније. Након пада Олинта 348. пре Христа Есхин је наговорио Атињљане да пошаљу једно изасланство на Пелопонез са циљем да се Грци уједине против заједничког непријатеља тј. Македоније. Есхин је тада био послан у Аркадију. У Мегалопољу је безуспешно говорио против македонскох изасланика Хијеронима. Есхин и остали Атињани су од тада одустали од покушаја уједињавања Грчке.
Филократов мир[]
Када је Филип II Македонски 347. пре Христа показао намеру да склопи мир, тада је Филократ наговарао да се пошаље изасланство, које би преговарало о миру са Македонијом. Атињани су изабрали десеторицу, коју су послали као изасланство Филипу II Македонском. Међу десеторицом су били Есхин и Демостен. Филип је за време састанка са њима обећао да ће послати своје изасланике у Атину да би се даље преговарало о миру. Од тога тренутка Есхин је био непоколебив у мишљењу да једино мир са Филипом спречава пропаст Атине. У Атину су стигли Антипатар и два друга македонска изасланика. Есхин је након различитих разговора са Демостеном саветовао Атињане да склопе мир и да пошаљу изасланике Филипу и да од њега приме заклетву. Есхин и Демостен се једино нису слагали о питању атинских савезника. Есхин је био за склапање мира и без атинских савезника, али Демостен се није слагао са тим.
У изасланству у Македонији[]
Пет атинских амбасадора брзо је отишло у Македонију да би примили заклетву од македонског краља Филипа. Међу њима био је Есхин, а Демостен није био. Међутим Филип је тада отишао у Тракију у поход против трачкога краља Керсоблепта, који је био атински савезник. Атински изасланици су у Пели чекали да се Филип врати из похода у Тракији. Осим тога Македонци им нису ни допуштали да се врате у Атину. Филип II Македонски вратио се тек када је потпуно покорио Керсоблепта. Када се Филип вратио Фокида је била искључена из мировног споразума. Поред тога богато је обдарио атинске изасланике и обећао је да ће ослободити атинске заробљенике без откупа.
Тимарх оптужује Есхина[]
Када се изасланство вратило у Атину Хиперид и Тимарх су их оптужили за велеиздају и тврдили су да их је Филип поткупио. Међутим Есхин је против Тимарха изнео контраоптужбу указујући да Тимарх нема никакво морално право да износи оптужбе против њега. Након жестокога Есхиновог говора Тимарх је одустао од оптужбе, а Есхин је тријумфовао. Атињани су били узнемирени Филиповим акцијама након мира, посебно његовим наступањем према Термопилама. Есхин је уверавао Атињане да Филип нема непријатељске намере према Атини. Атињани су од Есхина тражили да оде као изасланик код Филипа да би добио потврду да се Филип придржава мировног споразума. Међутим Есхин се претварао да је болестан, да би одгађао одлазак. Када се вратио са састанка са Филипом говорио је да му је краљ тајно поверио да не намерава да подузима ништа противе Атине или Фокиде. Када је Филип заузео Фокиду Демостен је упозоравао на Филиповее намере и на издајничку Есхинову активност. Атињани су били умирени и од стране Филипа и од стране промакедонских оратора.
Есхин и Демостен као противници[]
Есхин и Демостен предводили су две супростављене странке. Демостен је 343. пре Христа оптужио Есхина да га је Филип поткупио и да је издао атинске интересе. Демостен је своје оптужбе штампао као меморијал, а Есхин је одговорио на сличан начин. У састављању одговора Есхину је помагао Еубул. Вероватно током 342. пре Христа Антифон, који је живео у Македонији, тајно се вратио у Пиреј са намером да запали атинску ратну флоту. Демостен га је открио и ухапсио. Есхин је због тога поступка оптужио Демостен да крши демократски устав. Антифон је био осуђен на смртну казну и изгледа да се веровало да је Есхин био један од његових помагача, па су Есхину одузели једну од почасних функција у светилишту у Делосу.
Битка код Херонеје[]
Током 340. пре Христа Есхин је био присутан у Делфијском пророчишту и позвао је на свети рат против Амфисе, која је обрађивала свету земљу. Врховно заповедништво поверено је Филипу II Македонском, који је на челу 30.000 војника пустошио Локриду и успоставио контролу над њом. Када је 338. пре Христа Филип II Македонски кренуо кроз Термопиле до Елатеје цела Грчка била је забринута. Демостен је тада потакао Атињане да му пруже последњи отпор. Битка код Херонеје 338. пре Христа одлучила је судбину Грчке, која се отада нашла под македонском хегемонијом. Пораз код Херонеје дао је крила Демостеновим непријатељима. Народ је тада признао чисти Демостенов патриотизам, тако да је он добио почаст да одржи посмртни говор погинулима код Херонеје.
Есхин против Ктесифона и Демостена[]
Ктесифон је предложио да се Демостен награди златном круном због његових заслуга за државу. Есхин је због тога предлога предложио да се суди Ктесифону. Ктесифонов предлог је био формално незаконит. Након што је оптужио Ктесифона Есхин је одустао од тужбе, отишао је у Македонију и није покретао тужбу против Ктесифона шест година, све до 330. пре Христа, када ју је поново покренуо.[3] Есхинов говор из 330. пре Христа био је веома вешто написан. Да је Есхин успео потпуно би уништио политички утицај Демостена. Демостен је одговорио у свом чувеном говору о круни. И пре него што је Демостен окончао свој говор Есхин је признао пораз и повукао се из суда и из земље. Када је дошло до гласања ни петина није стала на страну Есхина.
У Малој Азији[]
Есхин је отишао у Малу Азију.[4] Неколико година је провео у Јонији и Карији, где је подучавао реторику и нервозно је чекао да се Александар Велики врати у Европу. Када је 324. пре Христа сазнао да је Александар умро Есхин је отишао на Родос. На Родосу је основао школу реторике, која је постала веома позната.[5] Једном приликом читао је својим слушаоцима свој говор против Ктесифона. Када су слушаоци изразили чуђење јер је изгубио спор унаточ таквом бриљантном говору, Есхин је рекао да се не би чудили да су чули Демостена.[6] Са Родоса Есхин је отишао на Самос, где је и умро.[7]
Литература[]
- Диоген, Есхин
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Against Timarchus
- On the Embassy
- Against Ctesiphon
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107