FANDOM


Епикид и Хипократ су била браћа и картагињанске војсковође за време Другога пунскога рата. Као Картагињане пореклом из Сиракузе Ханибал их је послао код краља Хијеронима као своје изасланике. Након Хијеронимова убојства и револуције у Сиракузи успели су да се вештом политиком одрже и да поред краљевих убица и они буду изабрани за преторе. Поткопавали су покушаје да се Сиракуза поново врати у савез са Римом. Када су Римљани тражили њихово изручење побегли су у Леонтини. Након римскога освајања Леонтинија и масакра римских дезертера у Леонтинију разјарили су Сиракужане вестима о римским зверствима, па су се домогли власти у Сиракузи. Владали су Сиракузом за време римске опсаде од 214. пре Христа до 212. пре Христа.

Asirakuza

Сиракуза

Порекло Уреди

Били су Картагињани, пореклом из Сиракузе. Рођени су и образовани у Картагини. Њихов деда је био протеран из Сиракузе због учешћа у убојству Агатоклеовога сина Агатарха.[1][2] Епикид и његов старији брат Хипократ били су с мајчине стране Картагињани. Учествовали су са Ханибалом у Другом пунском рату.

Долазак у Сиракузу Уреди

Након смрти полувековнога римскога вернога савезника Хијерона II од Сиракузе власт у Сиракузи наследио је Хијероним од Сиракузе, који је постао марионета у рукама својих ујака Андранодора и Темиста. Хијеронимови ујаци су наговорили Хијеронима да Сиракуза измени вањску политику и да пређе на страну Картагине. Када су послали изасланике Ханибалу да би са њим планирали заједничку акцију,[3][4] онда је Ханибал као своје изасланике послао браћу Хипократа и Епикида.[5][6] Хијероним је након тога послао изасланике у Картагину, са циљем да склопи споразум са Картагином. За то време Хипократ и Епикид успели су да задобију Хијеронимово поверење и да стекне на њега велики утицај, па су га наговорили да од Картагињана тражи целу Сицилију.[7][8] Картагињани су пристали на тај прејаки захтев и спремили су флоту и војску, да помогну Хијерониму.

Револуција у Сиракузи Уреди

Хијероним је послао Хипократа и Епикиду свакога са по 2.000 војника са наређењем да покушају да заузму градове, у којима су се налазили римски гарнизони.[9] За то време Хијероним је кренуо у Леонтини са 15.000 војника.[10] У Леонтинију завереници су успели да убију Хијеронима. Одмах након краљеве смрти избила је револуција у Сиракузи, која је омела Хипократове и Епикидине намере. Завереници су успели да овладају народом, а Андранадор се најпре затворио у тврђави, а онда је предао кључеве тврђаве и ризнице народу. Одмах након тога изабирани су градски претори. Већина изабраних припадала је завереницима, али изабран је и Андранодор. Хипократ и Епикид су се у време Хијеронимове смрти налазили ван Сиракузе и покушали су да сакрију од војске ту информацију, али чим је војска за то сазнала напустила их је.[11] Они су се вратили у Сиракузу и ту се се обратили преторима и сенату тражећи да им дају пратњу, да би се вратили до Ханибала.[12] Њихов захтев је одмах одобрен, јер су нове власти желеле да се реше краљевих војсковођа.

Шире клевете против сената Уреди

Хипократ и Епикид нису одмах кренули из Сиракузе. Као способне војсковође познавали су много војске, па су међу војском и римским дезертерима почели да шире гласине да сенат и аристократија намеравају да Сиракузу предају Римљанима.[13] Народ у Сиракузи је све више слушао њихове клевете, па се чак и Андранодор понадао поновном повратку власти.[14] Андранодор је онда заједно са Темистом почео да припрема заверу, али откривши му планове убили су га на вратима сената. Сенатори су одобрили убојство, а након тога убили су им и жене, Хијеронове унуке.[15] Међутим погубљење Хијеронових праунука, које су још биле деца, преокренуо је народ, па су постали љути на преторе.[16]

Народ их изабире за преторе Уреди

Народ је уместо два убијена претора изабрао Епикида и Хипократа, што је шокирало старе преторе.[17] Добили су велику подршку не само народа, него и војске и римских дезертера. Епикид и Хипократ нису откривали своје намере, али узнемиравало их је да се шаљу изасланици до Апија Клаудија Пулхера да уговоре 10-дневно примирје. Римска флота од 100 бродова у Мургантији чекала је исход метежа након убојства краљевске фамилије у Сиракузи. У то време и Марко Клаудије Марцел је дошао на Сицилију. Када је стигла вест о доласку картагињанске флоте крај Пахинима онда су Хипократ и Епикид страшили најамнике и дезертере да је Сиракуза издана Римљанима. [18] Сиракушки сенат је онда одлучио да склопи мир са Римљанима и да Марцелу упути делегацију.

У Леонтинију Уреди

Када је град Леонтини тражио од Сиракузе војску онда је сиракушки сенат искористио прилику да се реши најнепослушнијих, па је у Леонтини послао Хипократа, римске дезертере и најамнике, укупно око 4.000 војника.[19] Епикид је остао унутар Сиракузе. Хипократ је након тога почео да пустоши територије римских савезника. Апије Клаудије Пулхер је послао римску војску да штити савезнике, али Хипократ је напао и римску војску, па је Марцел тражио од Сиракузе да протера Хипократа и Епикида.[20] Епикид је због тога побегао у Леонтини и почео је да потиче народ Леонтинија не само против Рима, него и против Сиракузе. Када су сиракушки изасланици тражили да Хипократ и Епикид оду са Сицилије, представници Леонтинија су одбили јер нису везани споразумом Сиракузе и Рима.[21] Сиракуза је онда обавестила Марцела да Леонтини више није под њиховом контролом, па је римска војска кренула на Леонтини. Марко Клаудије Марцел и Апије Клаудије Пулхер заузели су зидине Леонтинија у првом налету. Епикид и Хипократ су се најпре повукли у тврђаву, а преко ноћи су побегли до Хербеса. Марцел је након уласка у град побио 2.000 римских дезертера.[22]

Долазе на власт у Сиракузи Уреди

Око 8.000 сиракушких војника је у време пада Леонтинија било ван града, а када су чули искривљену вест да Римљани убијају све живо становништво били су раздражени и склони побуни против претора. Претори су их повели на Хербес, где су се налазили Епикид и Хипократ. Хипократ је успешно придобио војску, а претори су били присиљени да побегну. [23] Хипократ и Епикид су онда послали људе да у Сиракузи рашире вести о римском масакру у Леонтинију.[24] Вест о масакру узбудила је народ у Сиракузи. Претори су најпре покушали да спрече улазак Епикида и Хипократа у град, а онда су се склонили у Ахрадину, где су и погубљени. Хипоккрат и Епикид су поново изабрани 214. пре Христа за преторе Сиракузе.

Denarius of Marcus Ulpius Nerva Traianus Obverse

Марко Клаудије Марцел

Римска опсада Сиракузе Уреди

Римска војска је након тога започела опсаду Сиракузе, која је трајала пуне две године. Сиракуза је имала Архимеда, ненадмашнога научника и проналазача, који је направио огроман број ратних справа и направа, уз помоћу којих је ометао све напоре непријатеља. [25] Марко Клаудије Марцел је нападао Сиракузу и са копна и са мора, али Архимед је својим справама спречавао све непријатељске акције.[26] Марцел је онда морао да одустане од активних опеарција и да се посвети само блокади снабдевања. Марцел је након тога кренуо у освајање сицилијанских градова, лојалних Картагињанима.[27] Међутим Картагињани су послали Химилка са 20.000 војника и 3.000 коњаника и он је заузео Агригент и Хераклеју. Епикид је остао у Сиракузи, а Хипократ је помагао Картагињанима у операцијама ван Сиракузе.[28] Марцел је налетео на Хипократа док је са војском формирао логор и тада је страдало доста сиракушке пешадије.[29] Химилко и Хипократ су дошли близу Сиракузе, али нису могли да дигну опсаду.

Пад СиракузеУреди

Након дуге опсаде Марко Клаудије Марцел је успео да нађе погодан део зида, који је заузео за време велике свечаности у Сиракузи. Марцел је том приликом заузео део Сиракузе, али још увек су велики делови града били ван његове контроле. Бомилкар је и даље својом флотом помагао Сиракузу. Хипократ и Химилко кренули су извана у општи напад на римске линије, а Епикид је извео испад, али нису успели да разбију опсаду. [30] Епидемија је покосила животе многих војника, а посебно је страдала картагињанска војска. Епидемија је збрисала целу војску, укључујући и Хипократа и Химилка.[31] Након тога Бомилкар је покушао да уђе у Сиракузу са 130 ратних и 700 транспортних бродова, али најпре га је омео јак источни ветар. Усусрет њему отишао је Епикид, да би га наговорио да не одустане од циља.[32] Бомилкар се није усудио да се упусти у поморски бој са римском флотом, па се вратио у Картагину. Знајући да је пад Сиракузе неизбежан Епикид се није вратио у Сиракузу, него је отишао у Агригент.[33] Сиракуза је након тога пала под римску власт.

У Агригенту Уреди

Епикид је остао у Агригенту, где је сарађивао са Нумиђанином Мутином и са Ханоном, све док Мутин није издао Агригент Марку Валерију Левину 210. пре Христа.[34] Након тога отпловио је за Картагину и више се није помињао у историјским изворима.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 7.2
  2. Ливије 24.6
  3. Полибије 7.2
  4. Ливије 24.6
  5. Полибије 7.2
  6. Ливије 24.6
  7. Полибије 7.4
  8. Ливије 24.6
  9. Ливије 24.7
  10. Ливије 24.7
  11. Ливије 24.23
  12. Ливије 24.23
  13. Ливије 24.23
  14. Ливије 24.24
  15. Ливије 24.24-24.25
  16. Ливије 24.26
  17. Ливије 24.27
  18. Ливије 24.27
  19. Ливије 24.29
  20. Ливије 24.29
  21. Ливије 24.29
  22. Ливије 24.30
  23. Ливије 24.31
  24. Ливије 24.31
  25. Ливије 24.34
  26. Ливије 24.34
  27. Ливије 24.35
  28. Ливије 24.35
  29. Ливије 24.36
  30. Ливије 25.26
  31. Ливије 25.26
  32. Ливије 25.27
  33. Ливије 25.27
  34. Ливије 26.40