FANDOM


Евагора (грч. Εὐαγόρας) је био краљ Саламине на Кипру од 411. до 374. пре Христа. Једно време владао је целим Кипром. Био је савезник Атине и помогао је атинском војсковођи Конону. Око десет година Персија је ратовала против Евагоре, а након тога Евагора је постао персијски вазал, иако је задржао титулу краља Саламине.

EvagorasSt

Порекло и долазак на власт Уреди

Потиче од породице, која води порекло од тројанског ратника Теукера, легендарног оснивача Саламине.[1][2] Евагорини преци били су у дужем периоду наследни владари Саламине. Били су персијски вазали. Након тога Евагорине претке истерали су из Саламине и дуго времена владала је Саламином једна феничка династија. Када је Евагора био дете на власт је дошао узурпатор Абдемон. Абдемон је покушао да ухапси Евагору, вероватно због Евагоринога полагања права на власт.

Краљ СаламинеУреди

Евагора је побегао у Киликију и ту је сакупио мању групу присташа и уз њихову помоћ вратио се 411. пре Христа у Саламину. Напао је тиранина Абдемона од Тира и убио га.[3]Постао је краљ Саламине. Његова владавина била је блага. Одржавао је посебне односе са Грчком и настојао је да обнови утицај грчке културе и цивилизације на Кипру. Грчка култура била је запуштена током периода феничке власти. Евагора је ојачао свој град Саламину, ојачао је утврђења, проширио је луку и изградио снажну флоту. Одржавао је пријатељство са атинским војсковођом Кононом. Евагора је реформисао писмо, па је кипарско писмо замењено грчким алфабетом.

Пријатељство са Атињанима и Кононом Уреди

Током 407. пре Христа снабдевао је Атину житом. Након битке код Егоспотама Конон је побегао на Кипар са укупно девет бродова код свог пријатеља краља Евагоре.[4][5] Евагора је због својих заслуга за Атину добио статус атинског грађанина. Залагао се за Атињане. Једно време Евагора је одржавао пријатељске односе са персијским царем Артаксерксом II. Омогућио је преко историчара и лечника Ктесије да Конон започне преговоре са персијским двором.[6] Циљ је био да се уз персијску помоћ прекине спартанска хегемонија у Грчкој. Евагора је пристао да поново плаћа данак Персији.[7] На Евагорину и Фарнабазову препоруку персијски цар Артаксеркс II је 397. пре Христа именовао Конона заповедником персијске флоте.[8] Конон се надао да ће ратујући за Персију и ако покори Спарту успети да поврати атинско вођство у Грчкој.[9]

Salamis gym 01

Саламина

Битка код КнидаУреди

Евагора је учествовао 394. пре Христа у бици код Книда. Персијска флота имала је више од 90 трирема.[10] Евагорини бродови чинили су главнину персијске флоте. Конон и Фарнабаз заповедали су персијском флотом и тада су потопили спартансу флоту. Због Евагориних великих заслуга Атињани су му подигли кип у Керамику, крај Кононова кипа.

Заузима највећи део КипраУреди

Евагора је искористио добре односе са персијским царем, па је очекивао да му то даје слободу да успостави хегемонију на целом Кипру. Први сукоби са другим краљевима Кипра забележени су по Ктесији 398. пре Христа. Око 393. пре Христа започео је веће операције. Евагора је најпре био краљ Саламине, а онда је ратовао и заузео је највећи део Кипра. До 391. пре Христа једино су Аматус, Соли и Китијум (Ларнака) остали ван његове контроле.[11] Ти градови су тражили помоћ од персијског краља оптужујући Евагору да је убио персијског савезника краља Агириса.[12] Од 391. пре Христа погоршали су се односи Евагоре и Персије. Пошто више није било спартанске опасности Артаксеркс више није толерисао стварање нове поморске силе. Персијски цар је одлучио да покори Кипар и Евагору. Кипар је имао велики стратешки значај, а имао је и велику морнарицу.[13] Персијски цар је морао да има сигуран Кипар пре предузимања похода на Египат.[14] Персијски цар је припремио велику флоту и одредио је сатрапа Карије Хекатомна да заповеда походом на Кипар.[15]

Почетак Кипарског ратаУреди

Изгледа да је Хекатомно извршио инвазију 391. пре Христа. Евагора је успео да добије на времену захваљујући дипломатској вештини. Склопио је склопио споразум са Хекатомном, који је онда повукао војску. У исто време ојачао је своју позицију сарадњом са Атињанима и са египатским краљем Акорисом (Хакором). Евагора је уз помоћ Атињана и египатског владара Хакора заузео неколико градова у Феникији и потакао Киликију на побуну. Атињани су 390. пре Христа изгласали да помогну Евагори, који је тада био њихов грађанин. Због тога су се погоршали односи Персије и Атине и отада јер је Персија стала на страну Спарте у завршној фази Коринтског рата. Атињани су 387. пре Христа послали флоту од 10 бродова и 800 пелтаста под заповедништвом Хабрије. Тада је Евагора покорио цели Кипар, али није сигурно да ли је контролисао и Китијум, Соли и Аматус.

800px-Ancient kingdoms of Cyprus-ru.svg

Десет античких краљевина на Кипру

Инвазија Персије на Кипар Уреди

По одредбама Анталкидина мира 387. пре Христа Кипар је требао да припада Персији. Евагора није прихватио Анталкидин мир, али Атина га је прихватила, па није више помагала Евагору. Персија је једно време била заокупљена гушењем побуне у Египту, па је Евагора добио довољно времене да изгради велику флоту од 90 бродова. Проширио је своју хегемонију и на Феникију, где је заузео Тир и нрке друге градове. Евагорин Кипар постао је поморска сила источног Медитерана. Персијски сатрапи Тирибаз и Оронт напали су Кипар 381. пре Христа са много већом војском од оне, коју је Евагора имао на располагању.[16] Евагора је тајно добио помоћ од египатског владара Акориса и од владара Карије Хекатомна.[17] Добио је много новца да би могао да исплати најамнике. Евагора је тада владао готово целим Кипром, Тиром и са делом Феникије.[18] Имао је 90 трирема, 6.000 својих војника и још много више савезничке војске и много најамника.[19]

Битка код Китијума Уреди

Евагора је пиратским нападима на бродове око Кипра онемогућавао снабдевање персијске војске на Кипру.[20] Због несташице хране дошло је до побуне у персијским редовима, која је једва угушена.[21] Евагора је добијао много жита и новца од краља Египта Акориса. Персијанци су успели да довезу жито користећи целу флоту као заштиту конвоја. Евагора је опремио још 60 бродова, а добио је и 50 бродова од Египта, тако да је располагао са 200 бродова.[22] У великој поморској бици код Китијума (Ларнака) 381. пре Христа Персијанци су уништили Евагорину флоту,[23] па се Евагора морао затворити унутар Саламине.

Склапање мировног споразума Уреди

Након Евагоринога пораза Персијанци су опседали Саламину и са копна и са мора.[24] Евагора је оставио свога сина Пнитагору као заповедника у Саламини, а сам је отишао да тражи помоћ у Египту.[25] Сатрап Тирибаз добио је заповедништво у рату против Евагоре. Договарао се са Евагором под којима условима би се окончао рат. Тражио је од Евагоре:

  • да се повуче из свих кипарских градова
  • да плаћа фиксни данак Персији
  • да буде персијски вазал

Евагора је пристао на прва два услова, али пристајао је да се покори персијском краљу само као краљ према краљу. Како није дошло до споразума рат се наставио. Други персијски војсковођа Оронт био је љубоморан на Тирибаза, па га је оптужио пред персијским царем. Рекао је да је Тирибаз могао да заузме Саламину, али то није учинио због тајнога договара са Евагором. Артаксеркс је поверовао Оронту и ухапсио је Тирибаза.[26] Оронт је преузео заповедништво у рату са Евагором и са њим је 380. пре Христа или 379. пре Христа склопио споразум, који је садржавао само прве две тачке. Евагора по томе споразуму није персијски вазал, него остаје номинално краљ Саламине. Тим споразумом окончан је Кипарски рат, који је трајао око 10 година.

СмртУреди

Због неке приватне свађе 374. пре Христа убио га је дворски еунух, а наследио га је син Никокло.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Паусанија 1.3.2
  2. Диодор 14.98
  3. Диодор 14.98
  4. Диодор са Сицилије 13.106
  5. Ксенофонт, Хеленика 2.1.29
  6. Briant стр.636
  7. Briant стр.636
  8. Диодор са Сицилије 14.39
  9. Диодор са Сицилије 14.39
  10. Диодор, 14.83
  11. Диодор 14.98
  12. Диодор 14.98
  13. Диодор 14.98
  14. Briant стр.647
  15. Диодор 14.98
  16. Диодор 15.2
  17. Диодор 15.2
  18. Диодор 15.2
  19. Диодор 15.2
  20. Диодор 15.3
  21. Диодор 15.3
  22. Диодор 15.3
  23. Диодор 15.3
  24. Диодор 15.4
  25. Диодор 15.4
  26. Диодор 15.8

Напомена; Данас је Кипар место великога пројекта Еуроаѕијског интерконектора [EuroAsia Interconnector http://www.euroasia-interconnector.com].