FANDOM


479px-Drusus minor (Museo del Prado) 01

Друз Млађи

Друз Млађи или Нерон Клаудије Друз или након усвајања Друз Јулије Цезар (лат. Drusus Julius Caesar, 7. октобар 14. пре Христа – 14.9.23. године) је био римски војсковођа и политичар, познат као син цара Тиберија.

Породица Уреди

Друз Млађи је рођен 7 октобра 14(13) пре Христа као син будућега цара Тиберија и Випсаније Агрипине, ћерке Марка Випсанија Агрипе. Његов отац Тиберије се међутим након смрти Марка Випсанија Агрипе по налогу Октавијана Августа морао да се разведе од Випсаније Агрипине и да се ожени Августовом ћерком и Агрипином удовицом Јулијом Старијом. Тиберије је са Јулијом имао само једно дете, које је веома рано преминуло. Друз Млађи је тако био једини Тиберијев син. Имао је стрица Друза Старијега, по коме је и добио име. Након Тиберијевога одласка на Родос Друз је растао и био одгајан у царској палати. Оженио се 4. године стричевом ћерком Ливилом, сестром Германика и Клаудија. Са њом је имао троје деце: Јулију и два близанца Германика Млађега ( Германика Гемела) и Тиберија Гемела, рођена 19. године.

Ране дужности Уреди

Август је већу пажњу и првенство давао Друзовоме брату од стрица Германику, који је као унук Октавије Млађе припадао Јулијевско-клаудијевској грани, за разлику од Друза Млађега, који је припадао Клаудијевцима. Август је присилио Тиберија да он усвоји Германика као свога сина и да га именује својим наследником.[1][2] Приликом усвајања Германик је постао адоптивни брат Друза Млађега. Друз Млађи је изабран за квестора 11. године, а за конзула 15. године.

Смиривање побуне у Панонији Уреди

Након Тиберијева ступања на власт 14. године избила је побуна међу војницима легија у Панонији и Германији.[3] Да би се угушила побуна Тиберије је код легија у Германији послао Германика,[4] а код панонских легија послао је свога сина Друза Млађега, а са њим је послао Елија Сејана као искуснога саветника.[5] Ишли су уз пратњу две преторијанске кохорте ојачане пробраном војском.[6] Друс је пред побуњеном војском прочитао Тиберијево писмо, а побуњени војници су тражили да се максимално служи 16 година, да добију награду по окончању службе и да се повећа војничка плата.[7] Друз је нагласио да он без Сената или Тиберија нема овлаштење да им повећа плате, па је незадовољна војска након тога напустила скуп склона да се обрачуна са онима, који би подржали Друза.[8] Друз је искористио помрчину Месеца, да би код сујеверне војске изазвао страх, па је уз помоћ поузданих центуриона и војника успио да преокрене и поколеба побуњену војску.[9] Следећега јутра Друз се обратио поколебаној војсци успевајући да их наговори да изађу са умеренијим захтевима, које је он онда упутио Тиберију.[10] Друз је искористио време док се чекао одговор из Рима. Спровео је истрагу о главним подстркачима немира, па су неке побили док су се налазили ван логора, а неке је изручила војска да би доказала Друзу своју оданост.[11] Ситуација се смирила и пре доласка одговора, па се Друз вратио у Рим.

Дипломатска активност Уреди

Тиберије је послао Друза у Илирик 17. године да се привикава на војнички живот и избегне раскош Рима.[12] Тиберију је осим тога било и сигурније да легијама командује његов син, У то време након одласка Римљана из Германије Свеви под командом Маробода тражили су помоћ против Херуска под вођством Арминија.[13] Свевска племена Лангобарди и Семнони прешли су на страну Арминија, али Арминијев стриц Ингвиомер је прешао на страну Маробода.[14] Након неодлучне битке Маробод се повукао у чешке шуме и тражио је помоћ од Римљана. Након почетнога одбијања Тиберије је послао Друза Млађега. Друз је током 18. године подбунио Германе једне против других.[15] Марободов непријатељ Катуалда је повео снажну војску, која је истерала Марибода из његове краљевине, [16] Марибод је побегао на римску територију, где је након молбе добило азил у Равени. Друз је због успешне дипломатске активности награђен изгласавањем овација. Изграђен је и славолук са сликама Друза и Германика.[17]

Конзул Уреди

Након Германикове смрти 19. године није одмах постојала династијска криза. Германик је имао непунолетну децу. Током 21. године постало је јасно да је Друз Млађи постао Тиберијев први наследник.[18] Друз је тада именован за конзула заједно са Тиберијем.[19][20] Тиберије се онда под изговором лошега здравља повукао у Кампанију, по свој прилици да Друзу пружи прилику да се истакне.[21] Друз је искористио прилику да се истакне у Сенату решењем мноштва спорова.[22] Истакао се и приликом спора, који је настао око предлога Цецине Севера, који је тражио да се забрани женама да прате своје мужеве у провинције. Друз је истакавши пример Ливије наговорио Сенат да одбаци спорни предлог.[23][24] Иако је живео доста раскошним животом Друз је стицао знатну популарност. [25] Разболио се крајем 21. године, толико да му је и смрт претила, али Тиберије се ни тада није враћао у Рим. [26]

Тиберијев наследникУреди

Тиберије је пре повратка у Рим тражио 22. године од Сената да се Друзу додели трибунска власт, која је означавала највишу власт и јасан знак да је Друз наследник.[27][28] Дотад су само Агрипа и Тиберије добили такву власт од Августа.[29] Иако је раније Германик био наследник Тиберије њему није доделио такав статус. Сенатори су настојали да надмаше једни друге ласкањем и указивањем почасти Тиберију и Друзу, али Тиберије је скромно одбио ласкаве предлоге. Међутим Сенат је био увређен надменим понашањем Друза Млађега, који се није удостојио да се врати из Кампаније у Рим и да се обрати Сенату поводом доделе трибунске власти.[30] Друз се тада опорављао од болести у Кампанији.

Сејан и Друзова смрт Уреди

Луције Елије Сејан служио је царској фамилији двадесет година и онда је 15. године именован преторијанским перфектом. Тиберије је 17. или 18. године преселио преторијанску гарду унутар самога града Рима,[31] па је Сејан под својом контролом имао између 6.000 и 9.000 преторијанаца. Сејан је имао велике амбиције, али свадио се са Друзом. Друз није скривао своју мржњу према Сејану, тако да је једном приликом ошамарио Сејана.[32] То је имало своју политичку импликацију за Сејана, који је знао да је Друз Тиберијев непосредни наследник и да се Тиберије све више повлачи из јавнога живота, па је претила опасност да остави власт у рукама Друза.[33] Сејан је овисио о владару, а да би се осигурао придобио је Друзову жену Ливилу, иако нису баш јасни њени мотиви.[34] Сејан је отровао Друза Млађега 23. године, а ефекти отрова су били такви да су личили на симптоме болести.[35] Неколико дана Друз је био болестан и онда је умро 14. септембра 23. године. [36] Део савремених историчара сумња у причу о тровању, а посебно да је Ливила учествовала у тровању свога супруга.[37][38]

ЛитератураУреди

  • Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
  • Светоније
  • Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
  • Касије Дион
  • Велеј Патеркул
  • Levick Barbara , Tiberius the Politician, Routledge (1999), ISBN 0415217539
  • Shotter David (1992). Tiberius Caesar. London: Routledge. ISBN 0-415-07654-4
  • Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297
  • Barrett, Anthony A , Caligula: the corruption of power, London: Batsford (1989), ISBN 0-7134-5487-3

РеференцеУреди

  1. Касије Дион 55.13
  2. Тацит 4.57
  3. Тацит 1.16
  4. Тацит 1.31
  5. Тацит 1.24
  6. Тацит 1.24
  7. Тацит 1.26
  8. Тацит 1.26-27
  9. Тацит 1.28
  10. Тацит 1.29
  11. Тацит 1.30
  12. Тацит 2.44
  13. Тацит 2.44
  14. Тацит 2.45
  15. Тацит 2.62
  16. Тацит 2.63
  17. Seager стр.80
  18. Seager стр.101
  19. Тацит 3.31
  20. Seager стр.80
  21. Тацит 3.31
  22. Seager стр.80
  23. Тацит 3.34
  24. Seager стр.101
  25. Seager стр.102
  26. Seager стр.102
  27. Тацит 3.56
  28. Seager стр.102
  29. Seager стр.102
  30. Тацит 3.59
  31. Светоније, Тиберије 37
  32. Seager стр.154
  33. Seager стр.154
  34. Seager стр.154
  35. Seager стр.155
  36. Seager стр.155
  37. Seager стр. 227
  38. Levick стр. 127

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.