Митридат VI од Понта
Други митридатов рат (83– 81 пре Христа) представља други од три рата између римске и понтске војске. Понтском војском командовао је краљ Митридат VI од Понта, а римском војском Луције Лициније Мурена. Мурена је започео рат без одобрења Сената нападајући најпре територију Комане, а онда је напао и територију Понта. Тврдио је да превентивни рат започиње јер се Митридат превише наоружава и да поново представља опасност за римску провинцију Азију. Након неколико неодлучних окршаја Митридат је победио Мурену и натерао га да се повуче из Понта. Мир је обновљен по налогу Суле.
Митридат гуши побуну на Колхиди и Кимеријском Боспору[]
Након окончања Првога митридатовога рата Сула се вратио у Италију, а у Малој Азији је оставио Луција Лицинија Мурену са две легије, које су раније биле под командом Гаја Флавија Фимбрије.[1] Први митридатов рат окончао се мировним споразумом склопљеном у Дардану између Суле и Митридата. Међутим радило се о усменом договору, који није записан. У време склапања споразума Римом су владали популари, Сулини противници. Мурена је међутим тражио изговор за рат. Одговарало му је да Дардански мировни споразум није ратификован у римском Сенату. Митридат VI од Понта је отишао да угуши побуну у Колхиди и око Кимеријанскога Боспора (Крима) на северној обали Црнога мора.[2] Колхиђани су тражили Митридата да им као владара остави свога сина Митридата Млађега, а када је Митридат то учинио поново су признавали његову власт. Митридат је онда почео да сумња да је његов син потакао побуну, па је дао да се погуби.
Архелај наговара Мурену да започне превентивни рат[]
Против племена Кимеријскога Боспора Митридат VI од Понта опремао је велику флоту и огромну војну силу. Осим тога напустио је хоплитску војну формацију и обучио је своју пешадију да ратује у мањим флексибилнијим јединицама, које су биле способније за сукобе са римским легијама.[3] Велика коњица храбрих персијских и јерменских витезова чинила је ударну снагу нове понтске војске.[4] Појавиле су се сумње да су велике војне припреме заправо усмерене против Римске републике.[5] Сумње је оправдавала чињеница да Митридат није испоштовао мировни споразум, односно није целу Каподокију вратио Ариобарзану I.[6] Митридат је сумњао и у Архелаја. Сматрао је да је Архелај био превише попустљив приликом преговора са Сулом. Када је Архелај сазнао за те сумње побегао је код Мурене, кога је онда наговорио да против Митридата започне превентивни рат.[7]
Почетак рата[]
Луције Лициније Мурена је започео рат 83. пре Христа изненаднимн походом преко Каподокије и нападом на Коману.[8] У Комани се налазио богати и познат храм. Митридатова коњица крај Комане је неспремна дочекала неочекивани напад. Митридат се након тога жалио позивајући се на мировни споразум, али Мурена је тврдио да нема мировнога споразума.[9] Наиме радило се о усменоме мировноме споразуму, а Митридат је кршио мировни споразум. Поред осталога ни Римски сенат није ратификовао мировни споразум. [10] Мурена је након тога објашњења наставио да пљачка Коману. По окончању пљачке запутио се на зимовање у Кападокију. Митридат је онда послао изасланство и Римском сенату и Сули жалећи се на Мурену.
Мурена напада Понт[]
Луције Лициније Мурена је током 82. пре Христа прешао реку Халис и заузео је 400 насеља, која су припадала Маитридату.[11] Понтска војска се није супроставила римској инвазији чекајући повратак изасланства из Рима. Мурена се натоварен пленом вратио у Фригију и Галатију. Ту је срео римскога изасланика Квинта Калидија, који није донео сенатску одлуку, али је пред свима говорио да је Сенат наредио Мурени да не напада Митридатову територију.[12] Мурена је и након тога обновио инвазију на Понт, па је Митридат VI од Понта сматрао да му је Рим објавио отворени рат.[13] Митридат је онда започео контранапад пославши свога генерала Гордијана да заузме нека насеља под римском влашћу, узме велики плен и зароби много војника и цивила.[14] Нашао се у додиру са римском војском, али обе стране су избегавале директан бој, све док се није појавио Митридат са великом војском.[15]
Митридат побеђује и избацује римску војску из Понта[]
На обалама реке, која је раздвајала две војске дошло је велике битке у којој је Митридатова војска надјачала римску војску.[16] Понтска војска је прешла реку и победила је римску војску, која се повукла на брдо, али Митридат их је и ту напао. Мурена је ту изгубио много војске, а онда се беспућима преко планина повлачио до Фригије.[17] Одлучна понтска победа утицала је на многе да пређу на Митридатову страну. Митридат је након тога из Кападокије избацио све римске гарнизоне.[18]
Сула обнавља мировни споразум[]
Сула је сматрао да не треба да се ратује са Митридатом, пошто он није нарушио мировни споразум.[19] Послао је Аула Габинија са наређењем да Мурена не сме да напада територију Понта.[20] Требало је и да помири Митридата са Ариобарзаном I Филоромејем. Митридат VI од Понта састао се са Ариобарзаном I Филоромејем и тада је заручио своју четворогодишњу ћерку са Ариобарзаном.[21] Међутим Митридат је тада не само задржао западни део Каподокије, него је добио још један део централне Каподокије.[22] Ариобарзан I и Аул Габиније су морали да пристану на то. Да би прославио победу Митридат је упалио огромну ватру, која се видела са удаљености од преко 100 километара.
Литература[]
- Апијан, Митридатови ратови
- Плутарх Сула
- Mayor, Adrienne, The Poison King: The Life and Legend of Mithradates, Rome's Deadliest Enemy (Princeton, PUP, 2010) ISBN 978-0-691-12683-8
Референце[]
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Мајор
- ↑ Мајор
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 64
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 65
- ↑ Апијан Митр. ратови 66
- ↑ Апијан Митр. ратови 66
- ↑ Апијан Митр. ратови 66
- ↑ Апијан Митр. ратови 66
- ↑ Апијан Митр. ратови 66
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]