FANDOM


Други месенијски рат био је рат између Месеније и Спарте. Рат је започео 39 година након Првог месенијског рата, а трајао је од 685. пре Христа до 668. пре Христа. Рат је избио након побуне Месењана, који су били сведени на ниво хелота. Спарта је победила у рату, па су Месењани остали у поробљеном статусу хелота.

Messenia

Месенија

УводУреди

Први месенијски рат трајао је од 743. до 724. пре Христа. Пре освајања Лаконија је била прегусто насељена. Спарта је кренула у рат са Месенијом да би проширила територију. Након две деценије рата и спартанске победе Месењани су били поробљени као хелоти.

Почетак ратаУреди

Други месенијски рат избио је јер су се побунили становници Месеније, који су 39 година пре тога били поробљени и сведени на статус хелота. Устанак је припремио Аристомен уз подршку Аргоса и Аркадије.[1] У то време спартански краљеви били су Анаксандар и Анаксидам. Устанак је започео 39 година након Првог месенијског рата,[2] тј. 685. пре Христа. Устаници и Спартанци сукобили су се у другој години рата 684. пре Христа у бици код Дере.[3] Обе стране ушле су у битку без савезника, а битка је завршила неодлучено.

Аристомен постаје краљ МесенијеУреди

Након битке Месењани су због изванредних заслуга Аристомена прогласили за краља Месеније.[4] Аристомен је био толико храбар да се ушуњао у саму Спарту и оставио Спартанцима поруку у Атинином храму у Спарти.[5] Његова смелост је толико уплашила Спартанце, да су се обратили за савет Делфијском пророчишту. Добили су одговор да треба да узму једнога саветника из Атине.[6] Атињани су онда Спарти послали хромог песника Тиртеја[7], који је касније постао главни историјски извор за Месенијске ратове. Тиртеј је борбеним песмама подизао морал спартанске војске.

Битка код Вепрова гробаУреди

У трећој години рата 683. пре Христа одиграла се битка код Вепровог гроба. На страни Месеније били су Елеја и Аркадија, а добили су и помоћ из Аргоса и Сикиона.[8] Придружили су им се и протерани Месењани, а међу њима најватренији су били они из Елеусине. Спарти се придружила војска из Коринта и мало војске из Лепреја. Вепров гроб, место где се одвијала битка налазио се крај Стениклера у Месенији. У тој бици победио је Аристомен. Након што је спартанска војска побегла са бојног поља Аристомен се запутио у Лаконију и отео им је стоку. У Лаконији је заробио и много људи и девојака угледна и богата рода. Међутим рањен је приликом повратка у Месенију.

Спарта је подмитила краља Аркадије Уреди

У следећој великој бици код Великог рова победила је Спарта. У тој бици Месењанима је помагала Аркадија. Спартанци су подмитили краља Аркадије Аристократа.[9] Када је дошло до битке Аристократ је повукао војску из Аркадије, остављајући на тај начин и лево крило и центар без војске.[10] Спарта је тада веома лако победила.

Повлачење на планину ИраУреди

Аристомен се повукао са преживелима на планину Ира.[11] Спартанци су их ту опколили, али отпор се наставио. Месењани су пружали отпор још 11 година након издаје и пораза код Великог рова.[12] Од планине Ира имали су приступ само до Пилоса и Метона, па су успевали да пљачкају Лаконију. Пљачкали су храну, вино, стоку, а људе и покретне ствари би продавали. Лакадемоњани су због тога одлучили да не обрађују део Лаконије, који се граничио са Месенијом.[13] Због такве одлуке дошло је до немира у самој Спарти.

Аристомен је лично предводио неке од упада у Лаконију. Једном приликом Спартанци су заробили Аристомена заједно са једном групом и одлучили су да их баце са литице, али Аристомен је успео да умакне и да се врати у своју базу на Ири.

Заузимање ИраУреди

Спартанци су искористили једну кишну ноћ и тада су успели да заузму тврђаву на Иру, коју су браниоци због невремена напустили. Када су Аркађани чули за заузимање Ира наредили су Аристократу да прискочи у помоћ Месенији. Међутим Аристократ је био поткупљен, па је одбио да помогне Месенији. Аристомен је покушао да изненади Спарту и нападне је док Спартанци пљачкају по Месенији. Поново га је издао Аристократ,[14] којега су онда Аркађани каменовали као издајника.

После Уреди

Сви заробљени Месењани били су поново доведени у положај хелота. Други месенијски рат окончао се 668. пре Христа.[15] Део Месењана отишао је на Сицилији, где су основали град Месену, на месту старог града Занкле. [16] Аристомен је умро на Родосу. Након гушења побуне спартанско друштво се још више милитаризира. Да би се спречиле нове побуне ствара се доста суров систем усмерен против хелота.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Паусанија 4.15.1
  2. Паусанија 4.15.1
  3. Паусанија 4.15.4
  4. Паусанија 4.15.4
  5. Паусанија 4.15.5
  6. Паусанија 4.15.6
  7. Паусанија 4.15.6
  8. Паусанија 4.15.7
  9. Паусанија 4.17.2
  10. Паусанија 4.17.7
  11. Паусанија 4.17.10
  12. Паусанија 4.17.10
  13. Паусанија 4.18.2
  14. Паусанија 4.20-4.24
  15. Паусанија 4.23.4
  16. Паусанија 4.23.9

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.