FANDOM


800px-IllyrianWars.jpg

Други илирски рат је био рат између Римске републике и Илира, а трајао је од 220. пре Христа до 219. пре Христа. Илирском војском командовао је Деметрије са Фароса, а римском војском заповедао је конзул Луције Емилије Паул. Рат је окончан римском победом и бегом Деметрија са Фароса у Македонију.

Увод Уреди

Рим је од 225. пре Христа до 221. пре Христа интензивно ратовао са Галима. Рим је 225. пре Христа победио савез галских племена у бици код Теламона. Током 224. Римљани су покорили галско племе Боја, а онда су две годинев ратовали и коначно пкорили Инсубре 222. пре Христа. Током 221. пре Христа покорили су сва племена Падске низије сем Лигураца. Деметрије са Фароса је био регент Илирије. Након Првога илирскога рата Илиријом је владао као клијентски краљ. Искористио је римску заузетост у рату са Галима , па је обновио традиционалне илирске односе са Македонијом. Постао је савезник македонскога краља Антигона III Досона. Учествовао је на македонској страни у бици код Селасије 222. пре Христа.

Деметрије са Фароса се отргао контроли Уреди

Деметрије са Фароса је сматрао да је Рим превише заузет ратом са Галима и освајањима Трансалпинске Галије. Рим је био окупиран и јачањем картагињанске империје у Шпанији. Деметрије је то искористио, па је нападао и уништавао илирске градове, који су били римски поданици.[1] Ширио је своју контролу у Илирији на рачун Рима. Атинтане је одвојио од римскога утицаја. Римљани су након Првога илирскога рата наметнули забрану пловидбе илирским бродовима јужно од Лиса ( Љеша у Албанији ). Међутим Деметрије са Фароса је 220. пре Христа кренуо у пиратску акцију са 50 лемба (илирских галија ).[2] Са њим је кренуо и династ Лабеата Скердилаида са 40 лемба до Пилоса у Месенији. Након пљачкања на Пелопонезу они су се раздвојили. Деметрије је са 50 лемби обишао Пелопонез, па је нападао су и пљачкао Кикладска острва.[3] Постоји и много истраживача који верују да главни римски разлог за рат са Деметријем није Картагина, него Македонија.[4] Тврди се да је Римска република настојала да спречи Македонију да прошири свој утицај и контролу над источном обалом Јадрана.[5]

Фарос и Димале као главне базе Уреди

Римљани су постали узнемирени могућношћу успостављања илирско-македонскога савеза, који би био изразито антиримски оријентисан.[6] Деметрије је након тога заузео Димале, у који је сместио значајан гарнизон.[7] Тај град је био тако добро утврђен да су га сматрали неосвојивим. У многим другим градовима сменио је многе противнике његове политике и на чело тих градова је поставио своје пријатеље.[8] Деметрије је са 6.000 одабраних војника боравио на Фаросу (Хвару).[9]

Након пада Димале већи део Илирије се предаје Уреди

Римски Сенат је 219. пре Христа послао у Илирију оба конзула Луција Емилија Паула и Марка Ливија Салинатора са војском. Када је Деметрије схватио које су намере Римљана погубио је Илире, који су му се супростављали. Утврдио је Димале, а онда се са 6.000 изабраних војника утврдио у Фаросу.[10] Након седмодневне опсаде Луције Емилије Паул је заузео Димале, за које су Илири веровали да су неосвојиве.[11] Тим потезом римски консул је сломио дух непријатеља, па су се након тога многи градови предали Римљанима без борбе.[12]

Освајање ФаросаУреди

Консул Луције Емилије Паул је видео да је Фарос јако добро утврђен и да се ту налази одлична војска добро опскрбљена, па је био свестан да би опсада јако дуго трајала.[13] Због тога је смислио ратну варку. Ноћу је неприметно искрцао на острву велики део своје војске у шумовитом подручју. У зору је отворено запловио са 20 бродова до луке, која је била крај града. Деметрије са Фароса је сматрао да је то сва војска са којом су Римљани дошли, па је кренуо до луке, да би спречио њихово искрцавање.[14] Ту се развила борба, у којој је учествовало све више војника, док на крају сва Деметријева војска није изашла из града.[15] Тада се појавила скривена римска војска и блокирала је повратак Илира у тврђаву.[16] Илири су се нашли између две војске, па су након борбе морали да беже.

Последице Уреди

Деметрије је побегао код македонскога краља Филипа V Македонскога,[17] коме је постао значајан саветник. Луције Емилије Паул је покорио остатак Илирије и поново је реорганизовао, а по повратку заслужио је тријумф заједно са другим конзулом Марком Ливијем Салинатором. Након Другога илирскога рата најмоћнији владар у Илирији постао је Скердилаида, династ Лабеата.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Полибије 3.16
  2. Полибије 3.16
  3. Полибије 3.16
  4. Екстајн стр. 63
  5. Екстајн стр. 63
  6. Џино стр 44
  7. Полибије 3.18
  8. Полибије 3.18
  9. Полибије 3.18
  10. Полибије 3.18
  11. Полибије 3.18
  12. Полибије 3.18
  13. Полибије 3.18
  14. Полибије 3.18
  15. Полибије 3.19
  16. Полибије 3.19
  17. Полибије 3.19

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.