FANDOM


Друга персијска инвазија на Грчку (480-479. пре Христа) представља покушај персијског краља Ксеркса да освоји целу Грчку. Инвазија је део Грчко-персијских ратова. Инвазија је започела у пролеће 480. пре Христа, када је персијска војска прешла Хелеспонт. Персијска војска је прошла кроз Тракију и Македонију до Тесалије заузимајући градове, који се нису покорили. Малена грчка војска под вођством спартанског краља Леониде седам дана блокирала је пролазак Персијанаца у кланцу Термопиле. У исто време грчка морнарица блокирала је код Артемизија неколико дана пролазак персијске флоте. Када је грчка флота сазнала за пораз у Термопилској бици повукли су се код Саламине близу Атине. Персијска војска је након победе у Термопилском кланцу заузела Беотију и Атику, а након освајања запалили су и Атину. Грчка копнена војска блокирала је коринтску превлаку покушавајући да заштити Пелопонез. Након тога обе стране тражиле су поморску битку која би могла да одлучи исход рата. Атински војсковођа Темистокло успешно је намамио персијску флоту у узак теснац код Саламине. Огромна персијска морнарица није могла да маневрише на уском простору, па је грчак морнарица то искористила и победила у бици код Саламине 480. пре Христа. Након пораза Ксеркс се са већином војске повукао у Азију. У Грчкој је оставио Мардонија са најбољом војском да покуша да освоји Грчку. Током пролећа 479. пре Христа Грци су сакупили највећу до тада виђену хоплитску војску. У бици код Платеје победила је грчка војска, а Мардоније је погинуо. Истога дана грчка морнарица победила је персијску морнарицу у бици код Микале на обали Мале Азије. Тим персијским поразима окончала се персијска инвазија, а Грци су кренули у офанзиву.

Termopile i Salamina 480.g.pne

Прва персијска инвазија на Грчку Уреди

Прва персијска инвазија на Грчку започела је 492. пре Христа и окончала се атинском победом у Маратонској бици 490. пре Христа. Дарије Велики наредио је покретање инвазије под изговором да би казнио Атину и Еретрију, јер су помагали Јонски устанак против Персије. Прави циљ инвазије је да освоји Грчку и да осигура западну границу. Током првог Мардонијевог похода 492. пре Христа Персијанци су заузели Тракију и присилили Македонију да постане персијски вазал. Мардонијева флота је страдала у бродолому крај Атоса изгубивши тада 300 бродова и то је спречило даљње напредовање. Дарије Велики је током 491. пре Христа слао амбасадоре у све делове Грчке и тражио да му се покоре. Готово сви су се покорили сем Атине и Спарте, где су му погубили амбасадоре. Другим Датисовим походом током 490. пре Христа командовао је Датис и Артаферн. Персијанци су спалили Наксос, покорили Кикладе и припојили их Персији. Након освајања и спаљивања Еретрије искрцали су се код Маратона са намером да заузму Атину. Много мања атинска војска поразила их је у чувеној Маратонској бици. Након пораза Персијанци су се вратили у Азију. Пораз на Маратону окончао је персијску инвазију Грчке. Ипак Тракија и Киклади остали су у саставу Персијског царства, а Македонија је остала персијски вазал. Дарије је и даље намеравао да освоји Грчку. Дарије је због тога почео да сакупља нову велику војску да би потпуно освојио Грчку. Међутим током припрема избила је 486. пре Христа побуна у Египту, па је одложен напад на Грчку. Дарије Велики је умро током припрема похода на Египат, а наследио га је син Ксеркс I, који је након слома устанка у Египту почео да припрема инвазију Грчке.

Персијске припреме Уреди

Пошто је припремао велику инвазију било је потребно дугорочно планиеање, гомилање залиха и регрутовање. Ксеркс је одлучио да премости Хелеспонт да би прешао у Европу. Осим тога због великога бродолома персијске морнарице 492. пре Христа крај Атоса одлучио је и да се ископа канал на превлаци полуострва Атос.[1] Након свих припрема поново је дошло до одлагања инвазије збох нових побуна у Египту и Вавилонији. Након четири године припрема[2] Ксеркс је 481. пре Христа почео да са сакупља војску за инвазију Грчке. Херодот је набројао 46 народа, од којих је Ксеркс регрутовао војску. Персијска војска се у лето и јесен 481. пре Христа окупила у Малој Азији. Сва копнена војска из источних сатрапија је са Ксерксом кренула из Критале у Каподокији и дошла до Сарда.[3] У пролеће 480. пре Христа[4] Ксеркс је са војском кренуо према Абиду. Преко Хелеспонта је прешао на два понтонска моста. [5]

Величина персијске војскеУреди

Копнена војскаУреди

Херодот тврди да је копнене војске било 2.641.610 војника,[6] а да је било исто толико помоћног особља. Шесник Симонид је говорио о 4 милиона Персијанаца. Ктесија наводи 800.000 Персијанаца.[7] Сматрало се да су Херодот или његови извори имали приступ службеним персијским документима, али ипак модерни историчари сматрају да су те бројке претеране. [8] Сматра се да су победници увећали бројке или да су Персијанци лансирали претеране бројке као дезинформације пред почетак рата. Модерни историчари сматрају да је у Ксерксовом походу учествовало 200.000 до 250.000.[9]

Херодот је навео пуни извештај о бројности персијске војске приликом Ксерксове инпекције у Дориску у Тракији.

Јединице Бројност
1,207 трирема са посадом од 200људи из 12 разних народа: Феничани,Египћани,[10] Кипрани,[11] Киличани, Памфиљани, Ликијци, Дорци из Азије, Карци, Јоњани,становници егејских острва, Етољани, Грци Понћани 241,400[12]
30 морнара по триреми од стране Персијанаца, Међана и Сака 36,210[12]
3,000 галија укључујући 50-весларке (пентеконтере)(посада од 80 људи), бродови са 30 весала, лаке терентне лађе и теретни бродови за коње[13] 240,000[12]b
Укупно на бродовима 517,610[12]
Пешадија 47 различитих народа, укључујући Међане,Кисијци,Хирканци,[14] Асирци,Халдејци,[15] Бактријци, Саке,[16] Индијци,[17] Аријци, Парти, Хоразмијци,Согди, Гандаријци,Дадике,[18] Каспијци,Саранги, Паштуни,[19] Утијци,Мики,Париканијци,[20] Арабљани, Етиопљани,[21] Етиопљани из Балучистана,[22] Либијци,[23] Пафлагонци, Лигијци,Матијенци,Маријандини,Кападочани,[24] Фрижани,Јермени,[25] Лиђани,Мизијци,[26] Азијски Трачани,[27] Ласоњани,Милијци,[28] Мосхи,Тибарени,Макрони,Мосиничани,[29] Мари, Колхиђани,Аларођани, Саспири[30] и становници острва на Црвеном мору.[31] 1,700,000[32]
Персијска коњица,[33] Сагарђани,[34] Међани, Кисијци,Индијци,Каспијци и Парикањани.[35] 80,000[36]
Арабљанска војска на камилама и либијске бојна кола 20.000[12]
Укупна азијска копнена и поморска војскаd 2.317.610[37]
120 трирема са посадом од 200 људи из Грчке и Тракије и околних острва. 24.000[38]
Балканска пешадија од 13 народа: Рвропски Трачани,Пеонци,Еорди, Ботијејци, народ са Халкидике, Бриги, Пијери, Македонци, Перхеби, Енијанци, Долопи, Магнежани, Ахејци, и приморски Трачани 300.000[38]
Укупно 2,641,610

Херодот удвостручује бројку јер сматра да је помоћног особља било колико и војске, тако да је укупно учествовало 5.283.220 људи.[39]

Персијска морнарицаУреди

И за персијску морнарицу подаци су спорни. Према Херодоту пертсијска флота имала је 1.207 трирема и 3.000 бродова за транспорт и снабдевање. Херодот даје детљан приказ персијске флоте.


РегионБродова РегионБродоваРегионБродова
Феникија
Сирија[40]
300 Египат[40] 200 Кипар[41] 150
Киликија[42] 100 Јонија[43] 100 Понт[44] 100
Карија[45] 70 Еолија[44] 60 Ликија[46] 50
Памфилија[42] 30 Дорани из
Мале Азије[45]
30 Киклади[44] 17
Total1207

Пролеће 480. пре Христа: Тракија, Македонија и ТесалијаУреди

Након што је прешла Хелеспонт у априлу 480. пре Христа персијска војска је кренула до Грчке. Успоставили су пет великих складишта хране од Хелеспонта до Терма( данашњи Солун).[47] Неколико година припремала се инвазија па су та складишта пуњена храном. Персијска војска је 3 месеца путовала од Хелеспонта до Терма, На том пути од 600 километара није се суочила са отпором. Зауставили су се у Дориску, где им се придружила морнарица.

Тесалија се предаје ПерсијиУреди

Грци, који су се спремали за обрану Грчке састали су се у Коринту.[48] Представници Тесалије тражили су да се Грчка брани у Олимпијском кланцу, тако да би Тесалија била заштићена.[49] Претили су да ће у супротном случају склопити споразум са Ксерксом.Грци су послали 10.000 хоплита под заповедништвом спартанског војсковође Еуенета. [50] Они су запосели клисуру између Олимпије и Осе, поред реке Пенеј. Македонски краљ Александар I Македонски их је упозорио да би могли бити прегажени, а сазнали су да би персијска војска могла да прође и кроз други кланац који води из горње Македоније кроз Перхебију у Тесалију у град Гон.[51] Када су чули да је Ксеркс прешао Хелеспонт Грци су се повукли из кланца, а Тесалци су прешли на персијску страну.[52] Поред Тесалије много градова северно од кланца Термопиле покорило се Персијанцима.

Двојна стратегија Уреди

Грци су се саветовали у Коринту шта да се учини. Темистокло је саветовао да Грци запоседну кланац Термопиле. Ксерксова војска је могла да дође до јужне Грчке(Беотије, Атике и Пелопонеза) само кроз Термполиски кланац. Кланац се могао лако блокирати, тако да непријатељу не вреди много што има много пута већу војску.Да би спречили персијску моирнарицу да прођу морским путем грчка морнарица је блокирала мореуз код Артемизија. На коринтском конгресу донешена је одлука да се копненом војском брани Термопилски кланац и Артемизиј грчком морнарицом.[53]

Битка код Термопила Уреди

Када су савезници чули да да Ксеркс прелази у Тесалију за Грке је био период олимпијских игара, а Спартанци су имали Карнејске светковине. Током Карнејских светковина Спартанци нису смели да ратују. Ипак Спартанци су знали да постоји велика опасност, па су послали краља Леониду и његову гарду од 300 војника.[54] Остали Спартанци су намеравали да дођу чим заврше Кадмејске светковине.[55] Леониди се успут придружило још војске. Грци су заузели кланац, изградили су зид на најужем делу и чекали су персијску војску.

Грци у Термопилама преплашили су се када се прибилижила персијска војска, па су почели да се договарају да побегну. Део Пелопонежана је одлучио да се врати на Пелопонез и да се бране на Коринтској превлаци.[56] Леонида је одлучио да се остане у кланцу и да се пошаљу курири у градове да траже помоћ.

Када су Персијанци стигли у Термопиле средином августа најпре се чекали неколико дана надајући се да ће Грци побећи.[57] Ксеркс је пети дан послао персијску војску у напад. Битка је трајала цели дан, али персијска војска је претрпила тешке губитке.[58] Нападали су најпре једни, па други, али нису могли да натерају Грке на повлачење. Ни најелитнији део персијске војске Персијски бесмртници нису могли да продру кроз грчке редове.[59] Дисциплиновани Спартанци су оркестрирано извели неколико пута мало повлачење са брзим повратком у ранију позицију задајући тим брзим маневрима огромне губитке лако оклопљеним и наоружаним Перзијанцима. Због терена Персијанци нису могли да опколе Грке, тако да њихов далеко већи број није долазио до изражаја. Другога дана битке персијска војска није била ништа успешнија.

При крају другога дана битке један Грк је открио Персијанцима једну планинску стазу, којом се могло заћи за леђа Грцима.[60] Ксеркс је послао персијске бесмртнике да ноћу том стазом стигну иза леђа Грцима. Када је Леонида сазнао да су Персијанци нашли стазу, којом им залазе за леђа он је већину Грка пустио да се повуку, а сам је остао у кланцу са 300 Спартанаца,700 Теспијаца и 400 Тебанаца. Трећег данна битке Леонида и преостали грчки војници борили су се док нису изгинули.

Битка код АртемизијаУреди

У исто време када и битка код Термопила одвијала се и поморска битка код Артемизија. Када су се Персијанци уверили да се код Артемизија налази мален број грчких бродова хтели су да их нападну, али нису хтели да их нападну фронтално, јер би грчки бродови умакли. Због тога су Персијанци одвојили 200 бродова од укупне флоте и послали их да плове око Еубеје и да одсеку одступницу грчкој флоти. Намеравали су да нападну тек када тај део флоте обиђе Еубеју и даде знак[61].

Један доушник Скилије из Скионе открио је Грцима персијски план.[62]. Грци су онда одлучили да сачекају бродове који плове око Еубеје, а да нападну и остале бродове. Када су Атиљани напали већину персијске флоте Персијанци су сматрали да ће се с њима лако обрачунати, па су опколили су атинску флоту[63]. Опкољени Грци су кљунове лађа окренули Персијанцима, а крме према средини и онда су кренули у напад на малом простору. Заробили су тридесет персијских бродова[64]. Пошто су победили Грци су се вратили у Артемизиј.

Персијска флота од 200 бродова, која је пловила око Еубеје потопљена је током јаког невремена[65]. Грцима је стигло појачање од 53 атичка брода, па су поново напали персијске бродове из Киликије и све су их уништили[66]. Након победе вратили су се у Артемизиј. Трећега дана Персијанци су изашли са целом флотом[67]. Персијска флота је пловила у борбеном поретку, па су заузели борбену формацију у облику полумесеца[68], намеравајући да опколе грчке бродове. Грчки бродови су кренули према њима и дошле је до битке. Персијски бродови су се испречавали један испред другога и сударали се, али се нису повлачили. И Грци и Персијанци имали су велике губитке и у бродовима и у људству. Након тога повукле су се обе флоте.

Када су Грци сазнали да су Персијанци победили у Термопилској бици знали су да држање артемизијског мореуза више нема значај као пре Термопилске битке, па су се због тога одмах повукли.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Херодот, 7.23
  2. Херодот, 7.20
  3. Херодот, 7.26
  4. Херодот, 7.37
  5. Херодот, 7.35
  6. Херодот, 7.185
  7. Ктесија 26
  8. Де Соуза стр.41
  9. Де Соуза стр.41
  10. Herodotus VII, 89
  11. Herodotus VII 90
  12. 12,0 12,1 12,2 12,3 12,4 Herodotus VII, 184
  13. Herodotus VII, 97
  14. Herodotus VII, 62
  15. Herodotus VII, 63
  16. Herodotus VII, 64
  17. Herodotus VII, 65
  18. Herodotus VII, 66
  19. Herodotus VII, 67
  20. Herodotus VII, 68
  21. Herodotus VII, 69
  22. Herodotus VII, 70
  23. Herodotus VII, 71
  24. Herodotus VII, 72
  25. Herodotus VII, 73
  26. Herodotus VII, 74
  27. Herodotus, VII, 75
  28. Herodotus VII, 77
  29. Herodotus VII, 78
  30. Herodotus VII, 79
  31. Herodotus VII, 80
  32. Herodotus VII, 60
  33. Herodotus VII, 84
  34. Herodotus VII, 85
  35. Herodotus VII, 86
  36. Herodotus VII, 87
  37. Herodotus VII, 61
  38. 38,0 38,1 Herodotus VII, 185
  39. Херодот, 7.186
  40. 40,0 40,1 Херодот VII, 89
  41. Херодот VII, 90
  42. 42,0 42,1 Херодот VII, 91
  43. Херодот VII, 94
  44. 44,0 44,1 44,2 Херодот VII, 95
  45. 45,0 45,1 Херодот VII, 93
  46. Херодот VII, 92
  47. Херодот, 7.25
  48. Херодот, 7.172
  49. Херодот, 7.172
  50. Херодот, 7.173
  51. Херодот, 7.173
  52. Херодот, 7.174
  53. Херодот, 7.175
  54. Херодот, 7.205
  55. Херодот, 7.206
  56. Херодот, 7.207
  57. Херодот, 7.209
  58. Херодот, 7.210
  59. Херодот, 7.211
  60. Херодот, 7.213
  61. Херодот, 8.7
  62. Херодот, 8.9
  63. Херодот, 8.10
  64. Херодот, 8.11
  65. Херодот, 8.13
  66. Херодот, 8.14
  67. Херодот, 8.15
  68. Херодот, 8.16

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.