Новац Етолскога савеза
Доримах из Трихонија је био више пута стратег Етолскога савеза. Посебно се истицао за време Савезничкога рата (220-217 пре Христа). Склопио је 211. пре Христа савез са Римљанима усмерен против Македоније, па је након тога Етолски савез учествовао у Првом македонском рату на страни Рима.
Пљачка у Месенији[]
Доримах је рођен у Трихонији у Етолији. Етолци су га 221. пре Христа послали у Фигалију на граници са Месенијом са циљем да тобоже штити град и територију, а заправо да надгледа ситуацију у Месенији.[1] Након Клеоменовога рата Месенија је постала поприште, где су се сукобљавали интереси Ахајскога и Етолскога савеза за утицај на Пелопонезу. Елида и Фигалија су остали једини чланови Етолскога савеза на Пелопонезу. У Месенији је била у успону антиетолска политика, што је Доримах одмах уочио. Месенија је још увек била у саставу Етолскога савеза, али постојала је могућност да се ситуација преокрене.[2] Доримах је сматрао да треба да се изврши притисак, како Месенија не би напустила Етолски савез, а притисак је могао да врши унутрашњим интригама и вањским нападима.[3] Доримах је организовао пљачкашке нападе изгледа на имовину истакнутијих антиетолских политичара и њихових присташа, обесхрабрујући их и поткопавајући њихов утицај.[4] Пљачкали су стоку Месењана, а када су се Месењани жалили Доримах је игнорисао жалбе.[5] У саставу банде није било ни Етолаца, а ни Фригалаца. Његова банда је постала толико дрска, да је дошло и до убојстава у случају отпора, а почели су и људе да одводе у робље, па су месенијски ефори су због тога позвали Доримаха на суђење. Према Грајнгеру по свој прилици Доримах је користио прогнане Месењане у рату против Месеније.[6]
Хушка Етолце на рат са Месенијом[]
Наредили су му да надокнади штету, а Доримах је по повратку у Етолију нахушкао заменика етолскога стратега Скопу да прогласи рат против Месеније.[7] Доримах је објаснио Скопи да нема опасности од Македоније, пошто је Македонијом владао 17-годишњи Филип V Македонски. С друге стране Етолци су могли рачунати на савез са Елидом и на мржњу Спарте против Месењана. Доримах је био посебно убедљив објашњавајући да је Месенија била једно време поштеђена ратова, па је веома погодна за пљачку.[8] Без сазивања скупштине Доримах је наговорио Скопу и његове пријатеље да зарате против Месеније.
Победа код Кафије[]
На почетку 220. пре Христа Скопа и Доримах повели су Етолце на Пелопонез, па су напали Месенију и неометано је опљачкали.[9] Приликом проласка преко Пелопонеза било је пљачки и на територијама Ахајскога савеза, па је због тога Арат, стратег Ахајскога савеза, сакупио војску у Мегалопољу и упутио је ултиматум Етолцима да напусте Месенију.[10] Скопа и Доримах су пристали да се повуку, али повлачили су се до Елиде натоварени пленом. Етолски савез је инзистирао на праву да шаљу војску у Фигалију и да интервенишу у Месенији, као чланици Етолскога савеза и да имају право да пређу неометано преко Ахаје.[11] У бици код Кафије Арат је са 3.000 Ахајаца напао Етолце док су напуштали равницу.[12] У тој бици етолска војска је тешко поразила Ахајце. Када се у Коринту појавила македонска војска и Филип V Македонски Етолци су се повукли са Пелопонеза. Ахајци су одмах послали изасланике у Епир, Беотију, Фокиду, Акарнанију и Македонију тражећи помоћ у рату са Етолским савезом. Тражили су и да се Месенија прими у Ахајски савез. Етолски савез је инзистирао само на праву интервенције у Месенији, као чланици Етолскога савеза и нису хтели рат са Ахајским савезом.[13] Филип V Македонски је окупио у Коринту представнике Беотије, Аркадије, Епира, Ахајскога савеза и Фокиде, па су донели одлуку да започну рат против Етолскога савеза.[14] Тај рат познат је као Савезнички рат (220-217 пре Христа)
Етолски стратег[]
Скопа је био изабран за стратега Етолскога савеза при крају 220. пре Христа, а Доримах је изабран при крају 219. пре Христа. Чим је изабран Доримах је одмах напао Епир.[15] Опустошио је велики део Епира и узео је много плена. Филип V Македонски је онда током зиме стигао непримећено на Пелопонез. Победио је етолскога команданта Еурипиду и заузео је много важних градова, опустошио је и опљачкао део Елиде. Филип је након тога извршио инвазију Трифилије, па су Елејци тражили помоћ, а Доримах је онда у Елиду послао Филиду са нешто војске. Филип је победио и заузео Трифилију. Када је Филип опседао Пал на Кефаленији тада је Доримах је предузео иницијативу. Напао је Тесалију, а у исто време је Ликург напао Месенију, па су две стране тражиле од македонскога краља Филипа да интервенише. Акарананци су предложили Филипу да нападне Етолију, да би тако присилио Доримаха да обустави напад на Македонију.[16] Македонска војска је тада извела поход у само срце Етолије, опљачкавши и попаливши подручје Термоса, које су Етолци сматрали најсигурнијим делом Етолије. Доримах се у Тесалији није усуђивао да се упусти у битку са Тесалцима и држао се брдског подручја.[17] Када је сазнао за македонску инвазију Етолије пожурио је да обрани Етолију, али стигао је прекасно. [18] Филип се већ био повукао из Етолије.
Први македонски рат[]
Доримах је поред Скопе као етолскога стратега током 211. пре Христа био главни представник Етолскога савеза. Они су се састали са Марком Валеријем Левином и са њим се договорили о сарадњи Рима и Етолскога савеза.[19] На тој скупштини Етолски савез је склопио споразум о савезу са Римском републиком против Македоније. Према споразуму Етолски савез је био задужен за копнене, а Римљани за поморске операције. Римљани су требали да добију ратни плен и робове, а Етолски савез је добијао освојене територије.[20] Етолски савез је на тај начин ушао у Први македонски рат на страни Римљана.
Касније мисије[]
По окончању рата Етолски савез је 204. пре Христа био у великим дуговима,[21] па је дошло до незадовољства. Да би се решили нагомилани проблеми и дугови Скопа и Доримах су били изабрани 204. пре Христа да напишу нови устав.[22] Они очито нису били квалифицирани за законодавце. Скопа је тај задатак подузео само да би добио положај, али када није добио жељени положај повукао се у Александрију у Египат.[23] Доримах је 196. пре Христа био послан у дипломатску мисију у Египат код Птолемеја V Епифана.[24] У то време Етолски савез је тражио подршку Антиоха Великога у рату са Римом, па изгледа да је циљ Доримахове мисије био да се склопи споразум између Антиоха и Птолемеја.
Литература[]
- Полибије,Историје
- Тит Ливије
- John D. Grainger , The League of the Aitolians, 1999,Leiden: Brill Publishers, ISBN 90-04-10911-0
Референце[]
- ↑ Полибије 4.3
- ↑ Grainger стр.255-256
- ↑ Grainger стр.256
- ↑ Grainger стр.256
- ↑ Полибије 4.3
- ↑ Грајнгер стр. 8
- ↑ Полибије 4.5
- ↑ Полибије 4.5
- ↑ Полибије 4.6
- ↑ Полибије 4.9
- ↑ Grainger стр.262
- ↑ Полибије 4.12
- ↑ Grainger стр.263
- ↑ Полибије 4.25
- ↑ Полибије 4.67
- ↑ Полибије 5.5
- ↑ Полибије 5.17
- ↑ Полибије 5.17
- ↑ Ливије 26.24
- ↑ Ливије 23.34
- ↑ Полибије 13.1
- ↑ Полибије 13.1
- ↑ Полибије 13.2
- ↑ Полибије 18.54