FANDOM


Дијеј (грч. Διαῖος, до 146. пре Христа) је био стратег Ахајскога савеза. Изазвао је 150. пре Христа са Спартом спор, који је представљао повод за рат Спарте и Ахајскога савеза и за касније римско мешање. Рим је 147. пре Христа тражио одвајање Спарте и Коринта од Ахајскога савеза, а Дијеј је код Ахајаца распалио бес због таквога захтева. Римска република започела је 146. пре Христа рат са Ахајцима, а након погибије Критолаја главна команда ахајских снага поверена је Дијеју. Након пораза у бици крај Коринта 146. пре Христа побегао је у Мегалопољ, где је окончао живот попивши отров.

Dijej

Ахајски рат 146. пре Христа

Ахајски стратег Уреди

Родом је из Мегалопоља, као и Критолај. Постао је ахајски стратег 150. пре Христа наследивши на том положају Меналкиду.[1] Каликрат је оптужио Меналкиду, коме је претила смртна казна,[2] али Дијеј га је спасио примивши пре тога од њега мито од 3 талента.[3] Ахајци су након тога Дијеја сматрали одговорним за пуштање Меналкиде, па је Дијеј одлучио да им скрене пажњу спором са Спартом. [4]

Уметно изазива спор са Спартом Уреди

Спарта се жалила римском Сенату због неких спорних територија, али Сенат им је дао одговор да је за њих надлежан Ахајски савез и за све судске процесе, сем оних, који се кажњавају смртном казном.[5] Дијеј је међутим пред Ахајцима рекао да су добили и надлежност за смртне казне у Спарти,[6] па су Ахајци тврдили да имају право да Спартанце суде на смрт. Спартанци су тврдили да Дијеј лаже и намеравали су да ствар поново изнесу пред римски Сенат, али Ахајци су онда оспоравали право Спарти, да уопште шаље изасланство у Рим без одобрења осталих чланова Ахајскога савеза.[7] Тај спор који је изазвао Дијеј представљао је повод за рат између Ахајаца и Лакадемона (Спарте).[8]

Протеривање 24 истакнута Спартанца Уреди

Лакадемонци нису били достојан противник Ахајском савезу, па су покушали да преговорима спрече рат.[9] Послали су изасланике различитим ахајским градовима и почели су да преговарају са Дијејем. Дијеј је Спартанцима рекао да иде у рат, не против целе Спарте, него само малога броја криваца. На директно тражење Дијеј им је испоручио списак од 24 истакнута Спартанца.[10] Након тога поменута 24 истакнута Спартанца напустила су Спарту, да спасу град рата.[11] Прогнани су онда формално били осуђени на смрт.

Спарта и Ахајски савез на ивици рата Уреди

Протерани Спартанци су одмах отишли у Рим, да се жале због таквога поступка Ахајскога савеза. Ахајски савез је одмах у Рим упутио Дијеја и Каликрата да да би пред римским Сенатом оправдали протеривање спартанских прогнаника.[12] Пред Сенатом се развила расправа између Дијеја и Меналкиде, а Сенат је онда одлучио да пошаље комисију да реши спор две стране.[13] Пошто је римска комисија отезала са доласком Дијеј је то искористио, па је тврдио да је Сенат дао овлаштење да Ахајски савез потпуно контролише Спарту.[14] Меналкида је с друге стране тврдио Спартанцима да су потпуно ослобођени било какве контроле Ахајскога савеза.[15] Две стране су због тога током 148. пре Христа биле на ивици рата.[16] Критолај и Дијеј се нису много обазирали на савет Метела Македонца да сачекају савет из Рима. Дијеј је у градове око Спарте увео ахајске гарнизоне. Спартанци су се први усудили да наруше примирје нападом на један погранични град.

Рим тражи одвајање Спарте и Коринта од Ахајскога савезаУреди

Током лета 147. пре Христа стигао је код Ахајаца Луције Аурелије Орест. Он је сазвао Дијеја и магистрате ахајских градова и упознао их са одлуком Сената да ће се од Ахајскога савеза одвојити не само Спарта и Коринт, него исто тако и Аргос, Хераклеја и Аркадијски Орхомен.[17] Дијеј и остали одмах су сазвали скупштину Ахајскога савеза, а вест о римској одлуци изазвала је велики бес, који су искаљивали према свим Спартанцима који су се нашли у Коринту.[18] Чак се и римски изасланик Орест случајно нашао у опасности, јер је код њега побегао један Спартанац.[19] Пошто још није био окончан Трећи пунски рат Сенат је само благо опоменуо Ахајце.[20] Након тога Критолај је постао нови ахајски стратег. Сенат је послао друго изасланство на челу са Секстом Јулијем Цезаром.[21] Он је поновио исти римски захтев и дао је уверавања да се неће распустити Ахајски савез.[22] Секст Јулије Цезар је након тога уговорио састанак у Тегеји између спартанских и ахајских представника, са циљем да се реше међусобни спорови.[23] Критолај, Дијеј и остали одлучили су да одбију позив на састанак и да само Критолај оде на тај састанак. Критолај је Сексту рекао да не може ништа без одлуке скупштине, која се састаје тек за шест месеци.[24]

Ахајски рат Уреди

Када је Рим почетком 146. пре Христа објавио рат Ахајском савезу, тада су као разлог за рат навели ранији напад на Луција Аурелија Ореста у Коринту.[25] Критолај је наредио Ахајцима да се током зиме 147/146 пре Христа припреме за рат са Спартом, за који се знало да онда вероватно значи и рат са Римом. Уживао је велику подршку не само у Ахаји, него и у целој Грчкој.[26] Квинт Цецилије Метел Македонац настојао је да започне и оконча рат са Ахајцима пре доласка новога конзула Луција Мумија Ахаика. Послао је Ахајцима поруку да ослободе Спарту из савеза, па се могу надати мировном споразуму. Сијући лажну наду у мир са војском је кренуо из Македоније и преко Тесалије.[27] Између римске војске под командом Метела и ахајске војске под командом Критолаја дошло је до битке код Скарефеје, у којој су Ахајци били поражени, а Критолај погинуо. Дијеј је у то време доводио помоћ од 1.000 војника из Аркадије и на путу кроз Фокиду чуо је за ахајски пораз код Скарфеје.[28] Квинт Цецилије Метел га је стигао код Херонеје и ту га победио.

Пораз код Коринта Уреди

Дијеј је након Критолајеве смрти постао нови ахајски стратег.[29][30] Кренуо је да ослобађа робове, само да би окупио што већу војску.[31] Сакупио је 600 коњаника и 14.000 пешака.[32] Наредио је да се сва војска окупи у Коринту.[33] Након тога послао је 4.000 војника под командом Алкамена у Мегару, да би ту спречавао продор римске војске према Пелопонезу. [34] Међутим чим се Метел са римском војском појавио крај Мегаре Алкамен се са Ахајцима повукао према Коринту, а Мегара се предала. Метел је послао неколико изасланика да понуди Дијеју мировни споразум, али Дијеј их је притворио, а део њих је ослободио када су му платили мито.[35] Није прихватио Метелов мировни споразум. Након тога стигао је конзул Луције Мумије Ахаик, који је преузео команду од Метела. Луције Мумије је располагао са 3.500 коњаника и 23.000 пешака.[36] У бици испод бедема Коринта 146. пре Христа победила је римска војска. Дијеј је побегао у Мегалопољ.[37] Пропустио је прилику да се са војском затвори у Коринт. Убио је своју жену да је спаси срамоте заточеништва. Након тога Дијеј је испио отров.[38]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Паусанија 7.12.3
  2. Паусанија 7.12.2
  3. Паусанија 7.12.3
  4. Паусанија 7.12.3
  5. Паусанија 7.12.4
  6. Паусанија 7.12.4
  7. Паусанија 7.12.5
  8. Паусанија 7.12.6
  9. Паусанија 7.12.6
  10. Паусанија 7.12.7
  11. Паусанија 7.12.7
  12. Паусанија 7.12.8
  13. Паусанија 7.12.9
  14. Паусанија 7.12.9
  15. Паусанија 7.12.9
  16. Паусанија 7.13.1
  17. Паусанија 7.14.1
  18. Паусанија 7.14.1
  19. Полибије 38.9
  20. Полибије 38.9
  21. Полибије 38.10
  22. Полибије 38.10
  23. Полибије 38.11
  24. Полибије 38.11
  25. Derrow CAH 8 стр. 322
  26. Derrow CAH 8 стр. 322
  27. Паусанија 7.15.2
  28. Паусанија 7.15.5
  29. Полибије 38.15
  30. Паусанија 7.15.7
  31. Полибије 38.15
  32. Паусанија 7.15.7
  33. Полибије 38.15
  34. Паусанија 7.15.8
  35. Полибије 38.17
  36. Паусанија 7.16.1
  37. Паусанија 7.16.4
  38. Паусанија 7.16.6

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]