FANDOM


Дионизије Старији или Дионизије I (грч. Διονύσιος ο Πρεσβύτερος, око 432–367. пре Христа) био је тиранин Сиракузе од 405. пре Христа до 367. пре Христа. Освојио је велики део Сицилије и смањио утицај Картагине на Сицилији. Сиракуза је у његово време постала најмоћнија грчка држава. Освојио је велики део југа Италије, укључујући Региј, који је заузео 387. пре Христа. Основао је неколико колонија у Јадранском мору. Антички извори га описују као окрутнога, бескруполознога и осветољубивога владара. Наследио га је син Дионизије Млађи.

800px-Theatre at Syracuse, Sicily

Театар у Сиракузи

Рани живот Уреди

Не зна се ништа о његовој породици, сем да му се отац звао Хермократ. Истакао се у великом рату са Картагињанима, који су 409. пре Христа извршили инвазију Сицилије под заповедништвом Ханибала (Гисковог сина). Картагињани су тада заузели и разрушили Селинунт, Химеру и Агригент.[1] Сиракушки генерал Дафнеј није успео да ослободи Агригент, па су Сиракужани и њихови савезници били у страху шта да чине. Појавило се опште незадовољство. Нико се у Сиракузи није усудио да оптужи генерале, све док се није јавио Дионизије. Дионизије је предложио да се генерали казне и да се изаберу нови, који не би били бирани као дотад међу најутицајнијим грађанима.[2] Народ потакнут од стране Дионизија одмах је изабрао нове генерале, а међу њима је био и Дионизије.[3] Дионизије се одмах истакао у рату са Картагињанима, истакао се храброшћу, тако да су му се Сиракужани дивили.[4]

Постаје врховни генерал , генерал аутократорУреди

Након тога настојао је да постане тиранин и да избегне остале генерале. Ширио је гласине да они сарађују са непријатељем. Саветовао је народ да позову прогнанике да се боре на страни Сиракузе.[5] Дионизијев циљ је био да придобије прогнане и да уз њихову помоћ сам преузме власт. Када је Гела затражила додатну помоћ од Сиракузе Дионизије Старије је стигао са 2.000 војника и 400 коњаника.[6] У Гели се аристократија свађала са народом, па је Дионизије стао на страну народа, осудио је богатије на смрт и одузео им имовину.[7] Са тако добијеним новцем исплатио је заостале плате Спартанцу Дексипу и његовим најамницима у Гели, а својим војницима је удвостручио плату.[8] На тај начин Дионизије је побрао симпатије народа Геле и своје војске. Када се вратио из Геле у Сиракузу оптужио је остале генерале да су у договору са непријатељима, да су проневерили државни новац и да зато не плаћају војску. Пошто је нахушкао народ против осталих генерала Дионизија Старијега су изабрали као јединога генерала са врховном влашћу.[9] Након тога предложио је да се најамницима удвостручи плата придобивши их на тај начин на своју страну.

Добија гарду и постаје тиран 405. пре ХристаУреди

Gela405

Битка код Геле

Да би се домогао тиранске власти Дионизије је смишљао како да добије гарду. Сазвао је све војно способне да дођу у Леонтини, који је био предстража Сиракузе. Дионизије се претварао да је у логору ван Сиракузе током ноћи неко покушао да га убије.[10] Пошто је знао да је већина оних који су дошли у Леонтини на његовој страни наговорио их је да му се додели гарда.[11] Доделили су му 600 гардиста.[12] Пошто је имао право да сам одабере гардисте Дионизије је одабрао више од 1.000 гардиста, опремио их скупом опремом и много им обећао.[13] Након тога на важне положаје постављао је само њему одане људе. Прогласио се тиранином 405. пре Христа. Они који су били против тога нису имали прилике да се побуне, јер не само да је град био пун најамника, него је претила и опасност од Картагињана. Након тога оженио се Хермократовом ћерком. Сазвао је скупштину и осудио је на смрт своје најопасније противнике Дафнеја и Демарха. Владао је као тиранин 38 година.[14] Била је то најдужа тиранија у дотад забележеној историји.

Губитак Геле и покушај преврата Уреди

Командант Kартагињана Химилкон разорио је Акрагант (Агригент) до темеља.[15] Након тога опседао је Гелу. Да би спасио Гелу Дионизије Старији сакупио је између 30.000 и 50.000 војника.[16] У покушају да ослободи Гелу опсаде Дионизије Старији је био поражен.[17] Дионизије се повукао, а са њим повукло се и становништво Геле и Камарине. Због пораза дошло је до пада његове популарности. Дионизијеви непријатељи покушали су да га свргну, па су ушли у Сиракузу, опљачкали Дионизијеву кућу и заробили му жену.[18] Напустили су га италијански Грци и коњица. Када су заузели Сиракузу сматрали су да се Дионизије Старији неће усудити да се врати у Сиракузу. Дионизије је брзом и изненадном акцијом успео да поврати град уз помоћ највернијих плаћеника и присташа унутар саме Сиракаузе.[19] Пола картагињанске војске страдало је од куге,[20] па су били спремни на мировни споразум. По мировном споразуму 405. пре Христа градови Селинунт, Акрагант, Химера, Гела и Камарина су требале да плаћају данак Картагини.[21]

Sicily

Утврђује се на Ортигији Уреди

Дионизије је уз помоћ најамника преживео покушај преврата. Заузео је острво Ортигију, стари град Сиракузе. Пошто је то представљао најјачи део града ту је изградио акропољ и одвојио од града скупим зидинама.[22] Унутар зидова изградио је луку за 60 бродова. Ортигију је одредио као своју резиденцију и ту није пуштао никога сем пријатеља и верних најамника.[23] Становништво је придобио расподељујући им земљу и куће, а и повећао је њихов број примајући многе странце и новоослобођене робове.

Нова побунаУреди

Када је кренуо у казнени поход против Сикела, који су раније помагали Картагињанима избила је нова побуна.[24] Део незадовољних Сиракужана домогао се оружја за време тога похода, па су позвали грађане да устану против тиранина, а добили су и подршку у Етни. Дионизије се повукао у утврђени акропољ Ортигију. Успео је да угуши побуну уз помоћ кампанијских плаћеника, који су били дотада у картагињанској служби.[25] Након побуне Дионизије је послао Сиракужане да обаве жетву ван града, па је ту прилику искористио да им из кућа покупи све оружје.[26] Изградио је и други зид око акропоља. Изграђивао је нове ратне бродове и ангажовао је нове плаћенике.

Напад на халкидске градовеУреди

Напао је и освојио халкидске градове на Сицилији:Наксос, Катану и Леонтини.[27] Становниптво је продао у робље или присилио да се настани у Сиракузи. Наксос је потпуно разорио, Катану је населио кампанијским најамницима 403. пре Христа, а Леонтини је раселио у Сиракузу.[28] Након тога започео је припреме за нови рат са Картагином. Изградио је за 20 дана велики зид дугачак 5,5 километара на Епиполама.[29] Зид је градило око 35.000 радника.[30] Становници Регија одлучили су да зарате против Дионизија због његовога покоравања Накса и Катане.[31] Кренули су на Сицилију са 6.000 пешака, 600 коњаника и 50 трирема.[32] Наговорили су генерале Месеније да им се придруж. Месенски генерали су кренули у рат са Сиракузом без одобрења скупштине, па им је војска отказала послушност и вратила се кући. Војска Регија није била довољно јака да се сама бори, па се повукла кући.

Припрема оружја, бродова, најамника и савеза пред рат Уреди

Дионизије је сматрао да ако започне рат са Картагином да ће тада многи градови пребећи на његову страну. Сазнао је и да има много оболелих од куге у Картагини, па је сматрао да је то повољна прилика за рат.[33] Привукао је великим платама много најбољих занатлија из свих делова света. Почео је да прави оружје, оклопе и бродове свих величина. У то време почео је да користи катапулт. Нудио је бројне награде својим занатлијама за успешна решења. Надзирао је њихов рад и стално је награђивао највредније. Почео је да гради квадриреме и квинкереме,[34] а то су били бродови са четири и пет редова весала. Поред постојећих 120 бродова градио је још 200 нових бродова.[35] Када је изградио бродове и припремио огромну количину оружја почео је да унапред унајмљује најамнике.[36] Унајмио је много најамника из Грчке и из Спарте, али и са разних других страна.

Пре рата са Картагињанима одлучио је да се осигура и од Месене и Регија, који су имали довољно снажну војску. Месени је поклонио велике територије да би били са њим у савезу. [37] Регију је понудио освајање околних територија и прилику да се савез осигура дипломатским венчањем. Када се Региј одбио његову понуду обратио се Локрију тражећи да се са њима повеже дипломатским браком. Локрани су пристали и Дионисије се оженио са Дорис, ћерком најистакнутијег Локранина.[38] Дионисије је одједном ублажио свој стил владања. Био је хуманији, па је стао са погубљењима и протеривањима.

Објава рата са Картагином Уреди

Након венчања сазвао је скупштину 398. пре Христа и тражио је да се објави рат Картагини.[39] Рекао је да би Картагињани већ нападали сицилијанске Грке да нису страдали од куге. Објаснио је да је најбоље да нападну Картагињане када су они најслабији. Сиракужани су објавили рат. Чим је објављен рат Сиракужани су попљачкали многе картагињанске трговачке бродове и имовину. Многи грчки градови, који су били под влашћу Картагињана одмах су искористили прилику и опљачкали су Картагињане, али и иживљавали су се на њима.[40]

470px-Himilco398

Опсада Мотје

Опсада МотјеУреди

Најпре је кренуо 398. пре Христа да нападне Мотју (данас Моциа) на западној обали Сицилије, односно на западном вршку Сицилије. Била је то картагињанска колонија и главна база за њихове операције на Сицилији.[41] Добио је војнике из Геле, Акраганта, Камерине, Химере и Селинта. Када је стигао пред Мотју имао је 80.000 војника, 200 бродова и 500 трговачких бродова са опсадним и другим справама.[42] Град је био на острву на шест стадија од копна. Започели су да граде насип до острва, а Дионизије је за то време са већином војске кренуо на савезнике Картагине.[43] Сикани су прешли на страну Сиракузе, па је ту само пет градова остало лојално Картагини (Егеста, Панорм, Сол, Ентела и Халикје), али били су изложени великом нападу. За то време Картагињани су успели да са десет бродова изненаде Сиракужане, уђу им у луку и потопе им све бродове у луци. Дионизије је поново све своје снаге усмерио на освајање Мотје. Химилкон је изненада дошао до Мотје са 140 бродова и уништио је нешто сиракушких бродова, али касније се повукао када је схватио да Дионизије има дупло више бродова.

Покољ становништва у МотјиУреди

Када је Дионизије завршио насип до Мотје онда је кренуо са великим бројем опсадних справа и катапулта.[44] Браниоци су успевали да запале неке опсадне справе. Сиракужани су овновима порушили делове зидова, а високим торњевима су надвисивали бедеме града. Када су коначно ушли у град неколико дана је трајала градска битка.[45] Када су коначно освојили град започео је покољ. Грци су се светили због ранијих злочина Картагињана. Дионизије Старији је имао намеру да све становништво прода као робље за новац, па је покушавао да зустави покољ.[46] Након освајања Мотје оставио је адмирала Лептина са 120 бродова да чека долазак Картагињана, а наредио му је и да опседа Егесту и Ентелу.[47]

Картагињани се искрцавају са великом војском Уреди

Картагињани су током 397. пре Христа припремили велику војску под заповедништвом Химилкона. Диодор наводи да према Тимеју нису имали више од 100.000 војника, а према Ефору да су регрутовали 300.000 војника, 4.000 коњаника, 400 ратних бродова и 600 осталих бродова.[48] На Сицилији су имали додатних 30.000 војника на располагању. Док је Химилконова флота пловила према Панорму Лептин је успео да пресретне и потопи око 50 бродова. Картагињанска флота се искрцала код Панорма.[49] Химилкон је заузео Ерикс, а онда и Мотје. Дионисије је одлучио да се повуче из северозападнога дела Сицилије.[50] При томе је својим савезницима Сикелима дао разна обећања.

Картагињани освајају Месену и побеђују крај Катане 397. пре ХристаУреди

Химилконов следећи циљ био је Месена са добром луком, много бродова и контролом Месинскога мореуза. Пре тога склопио је споразум са Хмером, а заузео је и Липаре. Након тога искрцао се код рта Пелорис, на око 18 километара од Месене. Док је месенска војска кренула према месту искрцавања дотле су Картагињани са 200 бродова напали град и освојили га.[51] Месењани су побегли из свога града у оближње градове и тврђаве. Картагињани су Месену разорили до темеља. Сикели су прешли на њихову страну. Дионизије Старији је утврдио Леонтини и ту је сместио сву жетву из равнице. Становнике Катане је наговорио да се преместе у Етну, а он сам је логоровао близу Таура. Имао је на располагању тада 30.000 војника и 3.000 коњаника.[52] Хамилкон је са копненом војском напредовао источном обалом Сицилије према Сиракузи, а паралелно је пловила и флота под заповедништвом Магона. Због ерупције Етне и лаве копнена војска је морала да се врати и крене другим путем. Дионизије је покушао да то искористи па је са копненом војском дошао у Катану. У Катани је картагињанска флота требала да чека своју војску, али без заштите копнене војске била је изложена нападу Сиракужана. С друге стране ако се усидре на мору у опасности су у случају невремена. Дионизије је имао мању флоту, али снажније бродове са више посаде. У поморској бици код Катане 397. пре Христа Сиракужани су изгубили више од 100 бродова и 20.000 чланова посаде.[53]

Опсада Сиракузе Уреди

Сиракушки савезници саветовали су Дионизија Старијега да се сукоби са Химилконом.[54] Постојала је опасност да Магон са својом флотом заузме Сиракузу, па је Дионизије Старији одлучио да се повуче у Сиракузу. Већина савезника га је након тога напустила. Химилкон је започео опсаду Сиракузе 397. пре Христа. Химилкон је заузео Ахрадину. Током опсаде Дионизијев шурјак Поликсен стигао је са 30 ратних бродова од савезника са Пелопонеза и Италије и са спартанским адмиралом Фаракидом.[55] Током опсаде унутар Сиракузе појединци су износили пред скупштином тешке оптужбе против Дионизија. Картагињани су се током 396. пре Христа разболили приликом опсаде Сиракузе, понајвише јер су били на мочварном терену.[56] Многи Картагињани су поумирали, најпре они који су сахрањивали мртве, а онда и они који су неговали болесне. Касније се нису усуђивали да прилазе болеснима и мртвима, па се ширио несносан смрад.[57] Дионизије Старији је то одмах искористио и извео је ноћни напад и са копна и са мора на непријатеља ослабљенога болешћу.[58] Успео је да запали или потопи целу картагињанску флоту.

Пораз Картагињана Уреди

Картагињани су се нашли у веома тешкој позицији након пораза и на копну и на мору. Нудили су Дионизију 300 таланата само да их пусти да побегну.[59] Дионизије Старији је знао да Сиракужани то не би одобрили, а са друге стране он см није желио потпуни пораз Картагине. Он је одржавао власт у Сиракузи страхом од Картагине.[60] Дозволио је да оду само Картагињани, али не и њихови савезници. Учинио је то без знања Сиракужана, а Химилкон је за то платио 300 таланата.[61] Након тога заробио је већину картагињанских савезника и продао их је у робље.[62] Након тога тешкога пораза избила је побуна у територијама у Африци, које је Картагина контролисала.[63] Побуњеници су заузели Тунис, а онда су опседали и главни град Картагину.[64] Та шаролика побуњеничка гомила остала је без снабдевања крај бедема Картагине, а Картагина је била снабдевана са Сардиније. Побуњеници су се међусобно свађали, а неке су Картагињани успели да потплате, тако да се побуна окончала повлачењем побуњеника кућама.[65]

Насељавање Месене Уреди

Дионизије се бојао најамника да могу да га свргну са власти. Када је 10.000 најамника тражило исплату дао им је уместо новца територију Леонтинија. Они су то прихватили и ту су сви добили своје парцеле. Дионизије је унајмио нове најамнике. Месену је населио са 1.000 Локрана, 4.000 Медмана и 600 Месењана са Пелопонеза, који су били протерани у Закинтос и Наупакт.[66] Спарта је уложила приговор због насељавања Месењана, па их је онда населио у Тиндарису. Након тога Дионизије је ратовао на територији Сикела и заузео је Сол и Ену.Региј је сматро утврђивање Месене као припрему за напад на њих. Због тога су примали све оне, које је Дионизије Старији протерао.[67] Поред тога у Мили су населили Накшане и Катањане. Припремили су војску и послали генерала Хелорида да опседа Месену.[68] Месењани и Дионизијеви најамници су победили у бици и након тога су заузели Миле.[69]

Ширење Дионизијеве империје Уреди

Дионизије је планирао да освоји Региј, али пре напада на Региј планирао да освоји сикелски град Тауроменион. Опседао је током целе зиме Тауромениј. Дионизије је покушао да освоји утврђење, али доживео је тежак пораз, а сам се једва спасио.[70]Након те катастрофе Дионизија напуштају савезници Акрагант и Месена.[71] Покушао је да заузме Региј уз савез Локрана, али није успео.[72] Поново је покушао да освоји Региј са 120 бродова и 20.000 пешака.[73] Грци са југа Италије помагали су Региј. Поново је био неуспешан, па је одгодио поход за годину дана. Након тога склопио је 390. пре Христа савеза са Луканцима. Луканци су напали Тури уз помоћ сиракушке флоте. Туранци су узвратили и напали Луканију, али били су потучени до ногу. [74] Тада је Дионизијев брат Лептин са својом флотом спасио Туријце и успоставио је примирје Луканије и Турија[75]. Дионизије је због тога сменио Лептина.

Покоравање југа ИталијеУреди

Током 389. пре Христа Дионизије је кренуо на југ Италије са 20.000 пешака, 3.000 коњаника, 50 ратних бродова и 300 транспортних бродова.[76] Почео је да опседа Каулонију. Кротон је преузео вођство у рату против Дионизија, а са 25.000 војника и 2.000 коњаника командовао је Хелорид.[77] Дионизије је изненадио Хелорида у зору на реци Елепор. Хелорид је погинуо, а војска италијанских Грка није напредовала у поретку, па су лако натерани у бег. Главни део војске предао се након два дана проведена на брду без воде.[78] Дионизије је тада показао изненађујућу благост и пустио је све заробљенике не тражећи откуп. Био је то промишљен политички потез, чији циљ је био да добије наклоност италијанских Грка. Након тога склопио је мир са већином градова италијанских Грка.[79] Једини градови са којима је остао у непријатељству били су Региј, Каулонија и Хипониј. Напао је 389. пре Христа Региј, који је остао без савезника. Региј је одлучио да преговара и да тражи мир. Морали су да дају Дионизију 300 таланата, 70 бродова и 100 талаца.[80]

Опсада Регија Уреди

Након тога Каулонију је срушио до темеља, становништво је преселио у Сиракузу, а територију Каулоније је предао Локранима. Током 388. пре Христа Хипониј је сравнио са земљом и територију дао Локранима. Током 388. пре Христа Дионизије је тражио изговор за кршење примирја са Регијем. Тражио је од њих да га снабдевају. Нису смели да одбију, јер би то био повод да започне рат. Међутим он је данима остајао крај Регија чекајући да се исцрпе или да престану да га снабдевају. Када су коначно одлучили да га више не снабдевају Дионизије је започео опсаду. Дионизије Старији је био рањен у препоне током опсаде. Становништво се одлично бранило. Једанаест месеци је трајала опсада Регија.[81] Град је пао тек када су остали без хране. Јели су коње, касније коже, па онда и траву. Региј се предао 387. пре Христа. Преживелих 6.000 становника нудио је за откуп од једне мине, а ко није откупљен продан је у робље.

Јадранско мореУреди

Дионизије Старији је 385. пре Христа одлучио да оснива градове на Јадранском мору.[82] Циљ му је била контрола Јонскога мора и Отрантска врата. Желео је да има сигуран пут према Епиру, па је требао да оснује градове, који би били погодне луке. Према Диодору прави циљ му је био да са великом војском пређе у Епир и да одатле дође до делфскога светилишта, којега би онда опљачкао.[83] Склопио је савез са Илирима и са Алкетом од Епира, који се тада налазио у Сиракузи. Илирима је послао 2.000 војника и 500 оклопа, а они су требали да Алкету поставе на трон у Епиру. Помагао је Паранима да оснују колонију на Фаросу (Хвару). Поред тога неколико година пре тога основао је колонију Лис (Љеш). Основао је колонију на Ису (Вису) и колонију Анкону.

Жене и потомци Уреди

Дионизије Старији био је ожењен са две жене. Једна је била Дорис из Локрија, а друга је била Дионова сестра Аристомаха.[84] Дион је био главни Дионизијев саветник. Дионизије је имао троје деце са Дорис и четворо са Дионовом сестром Аристомахом. Најстарији син Дионизије Млађи био је његов син са Дорис. Са Аристомахом је имао две ћерке Софросину и Арету. Софросина је постала жена Дионизија Млађега, а Арета се најпре удала за Дионизијевога брата Теарида, а онда за свога ујака Диона.[85]

Дион и ПлатонУреди

Дион је постао Дионизијев шурак и зет, а поред тога је био веома мудар. Постао је главни Дионизијев саветник. Као Платонов ученик Дион је замолио Дионизија Старијега да се упозна са Платоновом филозофијом. Платон је 388. пре Христа дошао на Сицилију. Платон је својима дискусијама о врлинама и о недостацима тираниде наљутио Дионизија. Морао је због тога да напусти Сицилију, а по налогу Дионизија један Спартанац га је на Егини продао у робље.[86]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор, 13.91
  2. Диодор, 13.91
  3. Диодор, 13.92
  4. Диодор, 13.92
  5. Диодор, 13.92
  6. Диодор, 13.93
  7. Диодор, 13.93
  8. Диодор, 13.93
  9. Диодор, 13.94,13.95
  10. Диодор, 13.95
  11. Диодор, 13.95
  12. Диодор, 13.95
  13. Диодор, 13.96
  14. Диодор, 13.96
  15. Диодор, 13.108
  16. Диодор, 13.109
  17. Диодор, 13.110
  18. Диодор, 13.112
  19. Диодор, 13.113
  20. Диодор, 13.114
  21. Диодор, 13.114
  22. Диодор, 14.7
  23. Диодор, 14.7
  24. Диодор, 14.7
  25. Диодор,14.9
  26. Диодор, 14.10
  27. Диодор, 14.14
  28. Диодор, 14.15
  29. Диодор, 14.18
  30. Диодор, 14.18
  31. Диодор, 14.40
  32. Диодор, 14.40
  33. Диодор, 14.41
  34. Диодор, 14.42
  35. Диодор, 14.42
  36. Диодор, 14.43
  37. Диодор, 14.44
  38. Диодор, 14.44
  39. Диодор, 14.45
  40. Диодор, 14.46
  41. Диодор, 14.47
  42. Диодор, 14.47
  43. Диодор, 14.48
  44. Диодор, 14.51
  45. Диодор, 14.52
  46. Диодор, 14.53
  47. Диодор, 14.53
  48. Диодор, 14.54
  49. Диодор, 14.55
  50. Диодор, 14.55
  51. Диодор, 14.57
  52. Диодор, 14.58
  53. Диодор, 14.60
  54. Диодор, 14.61
  55. Диодор, 14.63
  56. Диодор, 14.70
  57. Диодор, 14.71
  58. Диодор, 14.72
  59. Диодор, 14.75
  60. Диодор, 14.75
  61. Диодор, 14.75
  62. Диодор, 14.75
  63. Диодор, 14.77
  64. Диодор, 14.77
  65. Диодор, 14.77
  66. Диодор, 14.78
  67. Диодор, 14.87
  68. Диодор, 14.87
  69. Диодор, 14.87
  70. Диодор, 14.88
  71. Диодор, 14.88
  72. Диодор, 14.90
  73. Диодор, 14.100
  74. Диодор,14.101
  75. Диодор, 14.102
  76. Диодор, 14.103
  77. Диодор, 14.101
  78. Диодор, 14.105
  79. Диодор, 14.105
  80. Диодор, 14.106
  81. Диодор, 14.111
  82. Диодор, 15.13
  83. Диодор, 15.13
  84. Плутарх Дион 2
  85. Плутарх Дион 6
  86. Плутарх Дион 5

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.