Децим Јуније Брут Калаик (лат. Decimus Junius Brutus Callaicus) је био римски војсковођа и политичар. Као конзул 138. пре Христа успешно је након Виријатове смрти освајао подручја западне Хиспаније, укључујући данашњи Португал и делове Галиције. Због успеха добио је надимак Калаик, према Галаицима, које је победио.
Децим Јуније Бут на реци Лими, таписерија
Породица[]
Децим Јуније Брут Калаик потиче из патрицијске фамилије Јунија. Његов отац Марко Јуније Брут био је конзул 178. пре Христа. Његов старији брат Марко Јуније Брут био је познат и уважен правник. Децимов син имао је исто име као отац Децим јуније Брут и био је конзул 77. пре Христа, а унук му је Децим Јуније Брут Албин, који је учествовао у Цезаровом убојству.
Сукоб са народним трибунима[]
Не зна се ништа о првим дужностима Децима Јунија Брута. Изабран је за конзула 138. пре Христа заједно са П. К. Сципионом Насиком Серапионом.[1] Као провинцију добио је Хиспанију Ултериор (Даљњу Хиспанију). Два конзула су најпре добила задатак да истраже убојства у Силанској шуми.[2] Након тога спроводили су веома строгу мобилизацију, па се сукобила са народним трибунима. Одбили су најпре да пред Сенат изнесу предлог о куповини жита за народ, а онда су одбили и захтев народних трибуна да им дају десет људи, који би били изузети од војне службе. Народни трибун Гај Куријат је због тога наредио да се похапсе конзули.[3] Конзули су били ухапшени само накратко.
Освајања у Лузитанији[]
Да би пацифицирао Лузитанију након Виријатова убојства Брут је додељивао земљу ветеранима рата са Виријатом, а основао је и град Валентију (данас Валенција). Током 138. пре Христа напредовао је све до ушћа Тага (Таха). Бојао се великих губитака у герилском рату, који је водио са Лузитанцима, па је због тога нападао њихова насеља и поља у плодном подручју, одсецајући их од извора хране. Успоставио је упориште у Олисипу (Лисабон), где је имао добру луку, па је могао да добиај снабдевање преко мора. Из тога упоришта нападао је Лузитанце. Остао је у Лузитанији и током 137. пре Христа као проконзул.
Победа над Галаицима[]
Међутим Луситанијом су пустошиле банде разбојника, па је Брут онда кренуо са војском, заузео бројне градове и напредовао је до реке Дурио (Дуеро) и онда све до реке Лете (сада Лиме).[4] Војска је ту одбила да иде даље, јер их је име реке подсећало на реку у подземном свету. Међутим Брут је онда узео узео барјак и кренуо сам преко реке, па је онда војска ипак кренула за њим. Одатле је напредовао све до реке Минио (Мињо), коју је прешао и наставио је марш до океана.[5] У том подручју покорио је бројна племена, а међу њима најратоборнији су били Бракари.[6] Победио је и Галаике, који су са великом војском прискочили у помоћ својим суседима. Због победе над Галаицима добио је надимак Галаик, односно Калаик.[7]
Неуспешан рат са Вакејима[]
Међутим након освајања многа племена би се поново побунила. Услед успешнога освајања позвао га је конзул Марко Емилије Лепид Порцина у Ближу Хиспанију, да му помогне.[8] Лепид је пре доласка појачања започео рат са Вакејима под изговором да су помагали Нумантинцима.[9] Сенат је послао изасланство да га спречи, али пре тога Лепид је тражио од Децима Јунија Брута да му дође у помоћ, па су заједно напали Вакеје пре доласка римскога изасланства.[10] Римским изасланицима Лепид је одговорио да би било опасно да прекину рат. Двојица војсковођа заједно су напали Паланцију (Паленција), главни град Вакеја. Међутим опсада Палантије се отегла, па је римска војска због слабог снабдевања почела да оскудева и гладује.[11] Када су коначно одустали од опсаде повлачили су се у нереду, па је током повлачења непријатељ уништио велики део римске војске.[12] Због тога пораза Марко Емилије Лепид Порцина лишен је конзулскога положаја.
Тријумф[]
По повратку у Рим Дециму Јунију Бруту изгласан је тријумф због победе над Луситанцима и Галаицима. Брут је из Хиспаније донео јако много ратнога плена, тако да је изградио храм и много јавних зграда. Током 129. пре Христа конзул Гај Семпроније Тудитан борио се у Илирији против Јапода.[13] У првом сукобу победили су Јаподи. Међутим у Другом сукобу римска војска је победила највише захваљујући Дециму Јунију Бруту.[14] Током 113. пре Христа био је заједно са Гајем Маријем именован за проконзула Лузитаније. Био је патрон песника Луција Ација. Не зна се тачно када је умро.
| Претходи: Гнеј Калпурније Пизон и Марко Попилије Ленат |
Конзул Римске Републике заједно са П. К. Сципионом Насиком Серапионом 138. пре Христа |
Следи: Марко Емилије Лепид Порцина и Гај Хостилије Манцин
|
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије Периохе 55
- ↑ Цицерон Брут 85
- ↑ Ливије Периохе 55
- ↑ Апијан Хисп. ратови 72
- ↑ Апијан Хисп. ратови 72
- ↑ Апијан Хисп. ратови 72,73
- ↑ Патеркул 2.5
- ↑ Апијан Хисп. ратови 81
- ↑ Апијан Хисп. ратови 81
- ↑ Апијан Хисп. ратови 81
- ↑ Апијан Хисп. ратови 82
- ↑ Апијан Хисп. ратови 82
- ↑ Ливије Периохе 59
- ↑ Ливије Периохе 59
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]