FANDOM


400px-Demosthenes orator Louvre.jpg

Демостен (грч. Δημοσθένης, 384—322. пре Христа) је био највећи говорник античке Грчке и истакнути атински државник. Његови говори одликовали су се високом књижевно-уметничком вредношћу и пружали су увид у политичка и културна збивања у античкој Грчкој током 4. века пре Христа. Демостен је научио реторику проучавајући говоре великих оратора пре њега. У свом првом говору пред судом аргументовано је доказао да су његови стараоци покрали његово наследство. Тада је имао двадесет година. Након тога почео је да зарађује као логограф (писац говора) и правник. Писао је говоре, који би други користили у судским парницама. Заинтересовао се за политику као логограф, а током 354. пре Христа држао је своје прве политичке говоре. Најпродуктивније године свог живота посветио је опирући се македонској империјалној експанзији. Идеализовао је свој град и током целога живота настојао је да обнови атинску надмоћ и настојао је да мотивира своје суграђане против Филипа II Македонског. Настојао је да очува атинску слободу и да успостави савез против Македоније. Неуспешно је настојао да онемогући Филипове планове ширења македонског утицаја на југ и освајања целе Грчке. Након Филипове смрти Демостен је имао водећу улогу приликом атинске побуне против новога македонскога краља Александра Македонскога. Међутим његови напори били су безуспешни, па је уследила груба македонска реакција. Након Александрове смрти Александров наследник у Грчкој Антипатар послао је своје људе да ухапсе Демостена, али Демостен је сам себи одузео живот да би избегао хапшење.

Рани живот (384-355. пре ХристаУреди

Породица, образовање и лични животУреди

Рођен је 384. пре Христа. Његов отац, који се исто звао Демостен, био је богати ковач мачева.[1] Демостенов политички супарник Есхин говорио је да је Демостенова мајка била пореклом Скиткиња, али то није сигурна чињеница.[2] Демостен је као седмогодишњак постао сироче. Његови законити стараоци покрадали су његово наследство.[3]

Када је постао пунолетан 366. пре Христа тражио је да се покажу рачуни како су његови стараоци бринули о његову наследству. Према Демостену рачуни су показали да су они лоше управљали његовим наследством. Отац му је оставио близу 14 таланата ( 1 таланат =26 килограма сребра).[4] Међутим стараоци су му оставили само кућу, 14 робова и 30 мина, тј. пола талента.[5] Демостен је због тога тужио стараоце да би повратио своју очевину. Одржао је укупно пет говора у том судском спору. Три говора је одржао против Афоба између 363. и 362. пре Христа ( Против Афоба). Два говора је одржао против Онтенора између 362 и 361. пре Христа. Суд је досудио да је Демостен оштећен за десет таланата.[6] Када је окончан судски спор успео је да врати само део наследства.

Од 366. до почетка суђења 364. пре Хр. покушавао је да се вансудски нагоди са стараоцима. У то време Демостен се припремао за суђење и унапређивао је своју ораторску вештину. На њега је велики утицај имао Калистрат из Афидне, који је у то доба добио један значајан судски спор.[7] Према Плутарху Демостенов учитељ реторике био је Исаија.[8]

Каријера логографаУреди

Демостен је постао професионални парничар и логограф. Писао је говоре, који би се користили у приватним судским парницама.Био је толико успешан да је брзо добио богате и моћне клијенте. Атински логограф могао је да остане анониман. Есхин је оптуживао Демостена да је откривао аргументе својих клијената противницима.[9] Као један такав пример Есхин је поменуо говор, који је Демостен писао за богатог банкара Формиона. Након тога одао је неке тајне Формионовм противнику Аполодору, који је тражио смртну казну за Формиона.[10] Плутарх исто тако помиње случајеве где је Демостен био нечастан.[11]

800px-Demosthenes bust- r280 BC.2jpg.jpg

Рани период политичког живота (354–350. пре Христа)Уреди

Увежбавање говораУреди

И пре него што је напунио 21 годину 363. пре Христа Демостен је показао интерес за политику. Током 363, 359 и 357. пре хр. Демостен је преузео дужност тријерарха, па је морао о свом трошку да опреми трирему. Године 348. пре Христа узео је дужност хорега плаћајући све трошкове скупих позоришних представа.

Према Плутарху, када се Демостен први пут обраћао људима ругали су му се због стила дугих реченица и због тога што је претеривао формалним аргументима. Неки грађани су међутим препознали његов талент.[12] Када је разочаран напустио народну скупштину један стари човек Еуном охрабрио га је рекавши да његов изговор подсећа на Периклеа.[13] Као дечак Демостен је имао говорну ману. Међутим он је дисцилиновано вежбао да би превладао тај недостатак и поправио изговор.[14] Радио је на дикцији, гласу и мимици.[15]

Појачана политичка активностУреди

DemosthPracticing.jpg

Између 354. и 350. пре Христа Демостен је наставио да се приватно бави правом, а у исто време појачано се укључио у политички живот. Током 355. пре Христа написао је Против Андротиона, а 354. пре Хр. Против Лептина. У говорима Против Тимократа и Против Аристократа залагао се за уклањање корупције. Осуђивао је корупцију као нечасну или као меру која нарушава атинску традицију. У његовим говорима могу да се нађу рани његови погледи на вањску политику, као што је значај морнарице, савеза и националне почасти.

Током 354. пре Христа одржао је први политички говор О морнарици, у коме је предложио реформе да би се боље финансирала атинска морнарица. Током 352. одржао је говоре За Мегаполитанце и О слободи Рођана. У оба говора оптуживао је Еубула, најмоћнијега атинског државника у периоду од 355. до 342. пре Хр. Еубул је био против интервенција и мешања у унутрашње ствари других грчких државица, а Демостен се противио таквој политици.

Иако његови рани говори нису били успешни ипак се Демостен истакао као значајан политичар и раскинуо је са Еубуловом странком, у којој је био и Есхин. Поставио је основе за свој будући политички успех и за своју партију. Током 351. пре Христа Демостен се осетио довољно јак да изрази свој став поводом најважнијег предмета атинске вањске политике, а то је било питање који став Атина да заузме према Филипу II Македонском.

Сукоб са Филипом II МакедонскимУреди

Прва Филипика и Олинтске беседе (351–349. пре Хр)Уреди

631px-Philip II of Macedon CdM.jpg

Филип II Македонски

Већина великих Демостенових говора била је усмерена против Филипа II Македонског. Атина је формално била у рату са Македонијом од 357. пре Христа, када је Филип био заузео Амфипољ и Пидну. Демостен је 352. пре Хр. рекао да је Филип највећи атински непријатељ.[16] Током 352. пре Христа Атињани су успешно спречавали пролаз македонске војске кроз кланац Термопиле.[17] Међутим македонска победа над Фокидом у бици на Крочком пољу шокирала је Демостена. Тема Прве Филипике била је спремност на рат и теорички фонд. Демостен је позивао Атињане да подузму акцију, да опреме мању флоту и мању војску, која би била стационирана на осрвима испод Македоније и могла би промптно да реагује. Од тада све до 341. пре Христа сви Демостенови говори позивали су Атињане на отпор против Филипа. Филип II Македонски је 349. пре Христа напао атинског савезника Олинт. У своја три говора посвећена Олинту ( Олинтске беседе ) Демостен је критиковао Атињане и позивао их да помогну Олинту. Вређао је Филипа називајући га варваром.[18] Међутим Атињани нису пружили никакву помоћ Олинту, него су се уплели у бескористан рат на Еубеји.[19]

Случај Мидије (348. пре Хр.)Уреди

Богати Атињанин Мидија јавно је 348. пре Хр. ошамарио Демостена. Демостен је у то време био хорег на великим Дионизијевим свечаностима. Мидија је био Еубулов пријатељ и подржавао је неуспешан поход на Еубеју. Био је стари Демостенов непријатељ, још од 361. пре Христа, када је покушао да отме Демостену кућу.[20] Демостен је покренуо парницу против Мидије и написао је говор Против Мидије. Тај говор даје значајне информације о атинским законима тога доба. Истакао је да демократска држава нестаје ако богати и бескрупулозни подрију владавину закона.[21] Нагласио је да грађани имају власт. Ипак Демостен је одустао од парнице због политичких разлога, а Есхин је тврдио да је Демостен одустао када је примио мито.

Филократов мир (347–345 пре Хр.)Уреди

Филип II Македонски је 347. пре Христа заузео Олинт, срушио га до темеља. Након тога освојио је целу Халкидику и покорио је цели Халкидички савез.[22] Након македонских победа Атина је тражила мир. Демостен је био међу онима, који су се залагали за компромис са Македонијом. Током 347. пре Христа Атињани су послали делегацију у Пелу у Македонији да би се са Македонијом склопио мировни споразум. У делегацији су били Демостен, Есхин и Филократ. Народна скупштина прихватила је мировне услове, које је Филип наметнуо. Атињани су се први заклели у мировни споразум. Међутим када је атинска делегација стигла у Пелу да би добила од Филипа заклетву на мировни споразум, Филип је ратовао против трачког краља Керсоблепта.[23] Филип је очекивао да ће све оно што заузме пре заклетве моћи и да задржи,[24] јер по споразуму свака страна је задржавала оно што поседује. Демостен је захтевао да атинско изасланство потражи Филипа у Тракији и да тако спречи да он зауме много територија, битног и за Атину.[25] Када се Филип вратио из похода и заклео се у Филократов мир Демостен је оптужио остале изасланике да су примили мито.[26] Одмах након закључења Филократовог мира Филип је прошао кроз Термопиле, покорио је Фокиду и окончао Трећи свети рат. До Филократова мира Атина је била савезник Фокиде, али након закључења мира није помогла Фокиди.[27] Уз помоћ Тебе и Тесалије Македоније је преузела контролу гласова Фокиде у Амфиктионском савезу. Атињани су се мало противили, а онда су коначно прихватили улазак Македоније у веће Амфиктионског савеза.[28]

Дуга и Трећа Филипика (344–341. пре Хр.)Уреди

Демостен је 344. пре Христа путовао на Пелопонез да би што је могуће више градова одвојио од македонског утицаја.[29] Међутим његови напори углавном су били без неког успеха. Већина Пелопонежана сматрала је Филипа гарантом њихове слободе, па су послали заједничко изасланство у Атину да би се жалили због Демостенових активности. Демостен је као одговор на то написао Другу Филипику, у којој је нападао Филипа. Против Есхина написао је 343. пре Христа говор 'О лажној амбасади'. Есхина је оптужио за велеиздају, а Есхин је тада једва избегао осуду. Порота је имала 1.501 члан, а гласова за ослобађање било је само 30 више од гласова за оптужбу.

Македонска војска је 343. пре Христа била на походу у Епиру, а 342. пре Христа у Тракији.ref>Д. Трећа Филипика 17</ref> Са Атињанима је преговарао и о амандману на Филократов мир.[30] Када се македонска војска приближавала Херсонезу (Галипољско полуострво), који је био од стратешке важности за Атину дошло је до сукоба атинских колониста и града Кардије. Филип је подржавао Кардију. Због тога је атински генерал Диопит похарао обални појас Тракије, који је био под контролом Македоније. Филип је био бесан због тих потеза, па је тражио од Атине да опозове Диоплита. Сазвана је народна скупштина. Промакедонска странка тражила је да се Диоплит опозове, али Демостен је одржао говор О Херсонезу и наговорио је Атињане да не смењују Диоплита.

Током 342. пре Христа написао је Трећу Филипику, која се сматра његовим најбољим политичким говором. Захтевао је одлучну акцију против Филипа. Демостен је тада доминирао атинском политиком и био је способан да значајно ослаби Есхинову промакедонску странку.

Битка код Херонеје (338. пре Христа)Уреди

Chaeronea map.gif

Демостен је 341. пре Христа био послан у Бизант, где је покушавао да обнови савез са Атином. Захваљујући Демостеновим дипломатским маневрима Абидос је постао атински савезник. Такав развој ситуације наљутио је Филипа. Атинска скупштина је опозвала мировни споразум са Македонијом. Филип је 339. пре Христа кренуо у покушај освајања јужне Грчке. За време заседања Амфиктионског већа Филип је оптужио Локране из Амфисе да су починили светогрђе и предложио је сазивање конгреса Амфиктионског савеза да би се одредила казна за Локране.[31] Есхин се сложио са Филиповом оценом да су Локрани починили светогрђе и нагласио је да би и Атина требала учествовати на том конгреса.[32] Демостен се успротивио Есхиновој иницијативи, тако да Атина није учествовала. Први војни поход против Локрана није био успешан, па је на летном заседању Амфиктионског већа заповедништво савеза поверено Филипу.[33] Током зиме 339/338. пре Христа Филип II Македонски прошао је кроз Термопиле, ушао у Амфису и победио Локране. Након те значајне победе Филип је брзу ушао у Фокиду 338. пре Христа. Након тога кренуо је југоисточно и заузео је Елатеју и обновио је градске утврде.[34]

У исто време Атина је кренула да оснива савез са Еубејом, Ахајом, Коринтом, Акарнанијом и другим државама Пелопонеза.[35] Најпожељнији савезник за Атину била је Теба. Да би осигурали савез са Тебом Атињани су послали Демостена. И Македонци су послали изасланика у Тебу, али Демостен је био успешнији и обезбедио је савез Тебе и Атине.[36][37] Да би осигурала савез са Тебом Атина је морала да пристане

  • да Теба контролише Беотију,
  • да Теба заповеда заједничким снагама на копну, а Атина и Теба заједнички на мору
  • да Атина плаћа две трећине трошкова похода

Док су се Атина и Теба припремали за рат Филип је покушао да умири своје непријатеље, па је предложио нови мировни споразум. Након неколико мањих окршаја две стране, у којима су Атињани били победници Филип је изазвао Тебанце и Атињане у велику битку код Херонеје, у којој је победила Македонија. Демостен је учествовао у бици као обични хоплит. Филип је толико мрзио Демостена да му се подругивао након битке.

Последње политичке иницијативе и смртУреди

Сукоби са Александром МакедонскимУреди

Након Херонеје Филип је веома сурово казнио Тебу. Атињани су се предали. Међутим према Атињанима је био попустљив. Демостен је охрабрио Атињане да боље утврде Атину и тада је одржао Посмртни говор. Филип је 337. пре Христа оформио Коринтски савез, конфедерацију грчких држава под његовим вођством. Након тога вратио се у своју престолницу Пелу. Филип II Македонски је био убијен током 336. пре Христа за време венчања његове ћерке Клеопатре и Александра I од Епира . Филипа је убио Паусанија, један од капетана његове гарде. Македонско племство и војска прогласили су Александра Македонског за новога краља. Грчки градови попут Атине и Тебе дочекали су тај тренутак као прилику за поновно стицање пуне независности. Демостен се веселио Филиповој погибији и он је био коловођа побуне. Демостен је послао изасланство Аталу, кога је сматрао за Александрова противника. Ипак Александар Велики је брзо реаговао и брзо је покорио Тебу. Када су Атињани сазнали да се нови краљ тако брзо појавио у Беотији молили су за милост. Александар опростио свима, који су учествовали у побуни.

Након смиривања побуне на југу Александар је кренуо 335. пре Христа у покоравање Трачана и Илира. Док је ратовао на северу са Трачанима и Илирима поново је избила побуна на југу. Теба и Атина су се побуниле, јер су чули гласине да је Александар Македонски погинуо. Персијски цар Дарије III финансирао је побуну грчких градова против Македоније. Демостен је тада наводно примио 300 таланата за Атину. Александар је поново брзо реаговао. Теба је била сравњена са земљом, а њена територија је подељена између беотских градова. Тебанци су продани у робље. Пред Александра је изашла атинска делегација, коју је предводио Фокион. Фокион је наговорио Александра да одустане од захтева за протеривањем вођа антимакедонске струје у Атини, а посебно Демостена.

О круниУреди

Иако није било успешног отпора против Филипа и Александра Атињани су још увек ценили Демостена. Оратор Ктесифон је 336. пре Христа предложио да се Демостен награди златном круном за своје заслуге за Атину. Тај предлог постао је политичко спорно питање, па је Есхин 330. пре Христа тужио Ктесифона да се користио легалним незаконитостима. У свом бриљантном говору О круни Демостен је успешно обранио Ктесифона и напао је оне, који се залажу за мир са Македонијом. Демостен се није кајао због својих дела и политике и инзистирао је да је константан циљ његове политике част и успон Атине. Победио је Есхина уз помоћ говора "О круни".

Случај ХарпалУреди

Александар Македонски је Харпалу поверио велико благо. Проневерио је много новца, који му је био поверен на чување. Због тога је побегао у Атину 324. пре Христа. Пошто се склонио у Атину са својим бродовима и богатством одмах су оратори почели да од њега траже новац, а са друге стране да моле Атињане да га спасу. Демостен је саветовао да га истерају из Атине, јер се бојао да ће град ући у рат због непотребна разлога. Харпала су притворили иако се Хиперид противио тој мери. Народна скупштина је на Демостенов предлог преузела контролу над Харпаловим новцем. Новац је надзирао комитет на челу са Демостеном. Када је комитет пребројао новац установили су да је ту само пола новца од износа, који је Харпал пријавио. Ипак одлучили су да не пријаве мањак. Када је Харпал побегао Ареопаг је вршио истрагу и тада су оптужили Демостена да је узео 20 таланата. Током суђења Демостену Хиперид је говорио да Демостен није пријавио огромни мањак, јер га је Харпал подмитио. Демостен је био кажњен новчаном казном од 50 таланата и затвором, али успео је да побегне из затвора. Остаје нејасно да ли оптужбе против њега биле истините. Док је Демостен био у егзилу умро је Александар Македонски 323. пре Христа. У сваком случају Атињани су помиловали Демостена и позвали га да се врати.

Ламијски ратУреди

Након Александрове смрти Демостен је поново наговарао и потицао Атињане да потраже независност од Македоније. Избио је Ламијски рат. Леостен је опседао Антипатра у Ламији. Демостен је потицао грчке државе да уђу у савез против Македоније. У бици код Кранона (6. август 322. пре Христа) Антипатер и Кратер су поразили грчке државице и окончали Ламијски рат. Македонски гарнизон је поново дошао у Мунихију. Антипатар је тражио од Атињана да му између осталих предају и Демостена и Хиперида. Атинска народна скупштина је одговорила на македонски захтев, па је осудила најистакнутије антимакедонске агитаторе на смрт. Демостен је потражио уточиште у Посејдонову храму на острву Калаурији. Антипатар је послао Архију , који је нашао Демостена и обећавао му је благ поступак. Демостен га је замолио да напише писмо и тада се отровао. Кратко време након његове смрти Атињани су му подигли бронзани споменик.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Плутарх Демостен 4
  2. Плутарх Демостен 4
  3. Плутарх Демостен 4
  4. Д. Против Афобуса 1,4
  5. Д. Против Афобуса 1,6
  6. Д. Против Афобуса 3,59
  7. Плутарх Демостен 5
  8. Плутарх Демостен 5
  9. Есхин, Против Ктесифона 173
  10. Есхин, Говор о амбасади 165
  11. Плутарх Демостен 15
  12. Плутарх Демостен 6
  13. Плутарх Демостен 6
  14. Плутарх Демостен 6-7
  15. Плутарх Демостен 6-7
  16. Д. Против Аристократа 121
  17. Д. О лажној амбасади 319
  18. Д. Трећа Филипика 31
  19. Д. О миру 5
  20. Д. Против Мидије 78-80
  21. Д. Против Мидије 78-80
  22. Д. Трећа Филипика 56
  23. Д. Трећа Филипика 15
  24. Д. О круни 25-27
  25. Д. О круни 25-27
  26. Д. О круни 31
  27. Д. О круни 36
  28. Д. О лажној амбасади 111-113
  29. Д. Друга Филипика 19
  30. Д. О Херсонезу 18-23
  31. Д. О круни 149-150
  32. Д. О круни 151
  33. Д. О круни 152
  34. Д. О круни 152
  35. Плутарх Демостен 17
  36. Д. О круни 153
  37. Плутарх Демостен 18

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.