FANDOM


Demetrius poliorcetes.jpg

Деметрије Полиоркет

Деметрије Полиоркет (грч. Δημήτριος Πολιορκητής, 337/6—283 пре Христа) је био краљ Македоније (294—288/287 пре Христа). Син је Антигона Монофталмоса, оснивача династије Антигонида. Активно је учествовао у ратовима дијадоха против Селеука, Птолемеја и Лисимаха. Учествовао је у разним ратовима, али до 301. пре Христа врховну власт је имао његов отац Антигон. Ослободио је Атину 307. пре Христа и у њој је поново успоставио демократију. Атињани су га славили као божанство. Победио је Птолемеја у бици код Саламине 306. пре Христа и тада је заузео Кипар. Након пораза у бици код Ипса и погибије његовога оца Антигона већину њихових територија поделили су Селеук и Лисимах. Након склапања савеза са Селеуком поново је кренуо у ослобађање Грчке. Освојио је Атину, а умешао се и у династички сукоб у Македонији, па је 294. пре Христа постао краљ Македоније. Због Деметријевих припрема за освајање Азије Селеук, Лисимах, Птолемеј и Пир склопили су савез. Лисимах и Пир су 287. пре Христа напали Македонију са две стране и истерали су Деметрија из Македоније. Његов надимак Полиоркет значи опсађивач. Био је чувен по опсадним справама, које је градио. Његови хелиополиси (освајачи градова) имали су висину и већу од 40 метара, а ширину и дужину већу од 20 метара. На својих 10 спратова имали су различите катапулте.

Рани живот Уреди

Рођен је 337/336 пре Христа као син Антигона Монофталмоса и Стратонике. Антигонов брат Деметрије умро је око 338. пре Христа и Антигон се онда оженио његовом женом Стратоником.[1] Деметрије Полиоркет се родио 337/336 пре Христа и за њега се спекулисало да је син Антигонова брата Деметрија.[2] Рођен је у доба када је убијен македонски краљ Филип II Македонски. Деметријев отац Антигон учествовао је у Александровом походу и заповедао је са 7.000 савезничких хоплита. Током 333. пре Христа Александар Велики га је именовао сатрапом Фригије, Ликије и Памфилије којима је Антигон владао све до своје смрти. Деметрије је по свој прилици проводио своје детињство у главном граду сатрапије Келени. Након Александрове смрти Антигон је задржао сатрапију, а за време Првога рата дијадоха стао је на страну Антипатра и Птолемеја, а против регента Пердике. Након Пердикине смрти по споразуму из Трипарадиса Антигон је постао хегемен краљевске војске, а Антипатар је постао регент. Веза између Антипатра и Антигона цементирана је дипломатским браком. Деметрије се оженио Антипатровом ћерком Филом, која је пре тога била удана за Кратера.[3] Била је племенита карактера, али пошто је била доста старија од Деметрија Антигон је једва Деметрија наговорио на тај брак.[4]

589px-DemetriosPolyorchetes.jpg

Деметрије Полиоркет

Прва ратна искуства 317/316. пре Христа Уреди

Антигон је за време Другога рата дијадоха ратовао у Азији против Еумена. Деметрије Полиоркет је први пут учествовао у борби у бици код Паретакене 317. пре Христа.[5] Тада је Деметрије на десном крилу предводио елитну јединицу од 1000 коњаника пратилаца.[6] Битка се окончала нерешено. Деметрије је учествовао и у бици код Габјене 316. пре Христа против Еумена. У тој бици Деметрије је заповедао десним крилом.[7] На десном крилу се налазио и Антигон. Битка се завршила нерешено, али Еумена су Сребрени штитови предали Антигону, да би добили натраг свој заробљени пртљаг.

У Сирији Уреди

Антигон је након победе над Еуменом постао најмоћнији сатрап Азије, па је почео да уклања друге сатрапе. Птолемеј Сотер је тада 315. пре Христа склопио савез са Касандром, Лизимахом и Селеуком Никатором против Антигона. Током 313. пре Христа Деметрије је по први пут заповедао у једном походу.[8] Са њим је Антигон послао и искусне генерале, попут Питона и Неарха, да би га саветовали. Антигон је морао да остане у Фригији, да мотри на потезе Касандра и Лисимаха. Деметрија је послао у Сирију, да би спречио Птолемеја да угрожава Сирију и Киликији нападима са Кипра.

Пораз у бици код Газе 312. пре ХристаУреди

Vista-xmag.png За више информација погледајте Битка код Газе 312. пре Христа

Птолемеј је кренуо 312. пре Христа из Египта са 18.000 пешака и 4.000 коњаника. [9] Деметрије се одлучио за битку, иако су га пријатељи саветовали да се не упушта у бој са искусним Птолемејем, а поготово када има мању војску.[10] Деметрије је био поражен у бици код Газе 312. пре Христа. Погинуло му је 5.000 војника, а 8.000 је заробљено.[11] Изгубио је шатор, новац и личне ствари, али Птолемеј му је то послао заједно са његовим пријатељима. Након тога пораза Птолемеј је заузео Тир и целу Сирију. Селеук је добио нешто мало војске од Птолемеја, па је 311. пре Христа успео да врати своју сатрапију Вавилонију.

Искупљује се победом Уреди

Деметрије се повукао у Киликију, а онда је након некога времена кренуо у Горњу Сирију.[12] Птолемеј је тада послао генерала Килу да Деметрија избаци из Сирије.[13] Деметрије је изненада напао Килов логор и без борбе је заробио целу војску.[14] Заузео је логор и заробио је 7.000 војника, генерала Кила а и много блага.[15] Након тога пораза Птолемеј је намеравао да са целом војском нападне Деметрија, али долазак много јаче Антигонове војске обесхрабрио је Птолемеја, па се он повукао у Египат.[16] Антигон је тада без борбе заузео целу Сирију и Феникију, а Деметрија је послао у рат са Арапима Набатејцима.

Деметријев поход у ВавилонијиУреди

Селеук је након заузимања Вавилоније 311. пре Христа почео да осваја остале источне сатрапије. Антигон Монофталмос је за губитак источних сатрапија сазнаопо свој прилици у време потписивања мировног споразума са осталим дијадосима у децембру 311. пре Христа. Наредио је Деметрију да поново успостави ред и да поврати источне сатрапије. Дао му је 5.000 Македонаца,10.000 најамника и 4.000 коњаника.[17] Деметрије Полиоркет је стигао у Мезопотамију у пролеће 310. пре Христа, када се Селеук Никатор још увек налазио на истоку.[18] Селеук Никатор је у то време освајао територије на границама Индије и Средње Азије.[19] Деметрије Полиоркет је очекивао да ће Мезопотамија бити незаштићена, па је због тога прешао Еуфрат и напао Вавилон пре него што се Селеук могао вратити.[20] Освојио је једну од две тврђаве, истерао Селеуков гарнизон и у њој је оставио својих 7.000 војника.[21] Другу тврђаву није успевао да освоји, па је ту оставио Архелаја да настави опсаду.[22] Након пљачкања околине Деметрије Полиоркет се вратио у Сирију.[23]

450px-Seleuco I Nicatore.JPG

Селеук Никатор

Деметрије ослобађа Атину 307. пре Христа Уреди

Касандар и Птолемеј држали су све главне градове по Грчкој, па је Антигон послао Деметрија на челу моћне флоте од 250 бродова, са циљем да ослободи Грчку.[24][25] Деметрије је најпре ослободио Пиреј и Атину. Атињани су га дочекали као спасиоца. Атином је тада у име Касандра управљао Деметрије Фалеронски, који је под притиском народа предао власт Деметрију и отишао код Птолемеја. Након дводневне опсаде Деметрије је освојио и пирејску тврђаву Мунихију.[26] Ослободио је и Мегару. У Атини је поново успоставио демократију, коју је Антипатар укинуо након Ламијскога рата 322. пре Христа. [27]

Атињани га славе као божанствоУреди

Након 14 година олигархије под Деметријем Фалеронским у Атини је поново успостављена демократија: Атињани су Антигона и Деметрија почели да називају краљевима, а Деметрија су називали богом спасиоцем (Сотер). Скулптуре Антигона и Деметрија почели су да облаче у свето рухо. Деметрије се у Атини оженио Еуридиком, која је била потомак Милтидијада Млађега.[28] Била је Офелина жена, али након његове смрти вратила се у Атину.

Битка код Саламине 306. пре Христа и освајање КипраУреди

Због Птолемејевих акција Антигон је Деметрија звао да дође на Кипар и прекине ослобађање Грчке.[29] На путу према Кипру Деметрије је свратио до Родоса и покушао је да их наговори да му дају војску. Родос је био у савезу са Антигоном, али био је наклоњен Птолемеју, па је одбио да му да војску. Деметрије је најпре на Кипру победио Птолемејевога брата Менелаја.[30] Након тога дошао је Птолемеј са великим војним снагама. Птолемеј је имао 210 бродова, а Деметрије 180.[31] Деметрије је победио Птолемеја у бици код Саламине на Кипру 306. пре Христа.[32] Након тога освојио је цели Кипар. Део Птолемејеве флоте је био потопљен, а 70 бродова је заробљено са посадом.[33] Деметрије је заробио много новца, оружја и ратних справа. Антигон Монофталмос и Деметрије Полиоркет кренули су након победе у инвазију на Египат, али нису успели. Деметрије је предводио флоту, али у олуји је изгубио много бродова.[34]

300px-Démétrios Ier Poliorcète (pièce).jpg

Новац од Деметрија Полиоркета. На грчком пише ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΔΗΜΗΤΡΙΟΥ (новац од краља Деметрија).

Проглашен краљем заједно са оцемУреди

Када је Касандар убио Александровога сина Александра IV тада више није било преживелих чланова македонске династије. Антигон Монофталмос се први прогласио краљем око 306. пре Христа након заузимања Кипра. Краљем је прогласио и свога сина Деметрија Полиоркета. Након њих то су учинили и Птолемеј, Селеук Никатор, Касандар и Лизимах.

Опсада РодосаУреди

Пошто је острво Родос одбило да му помогне у бици против Птолемеја на Кипру Деметрије Полиоркет је одлучио да их казни. Од 305. до 304. пре Христа неуспешно је опседао Родос. Касандар и Птолемеј су Родосу слали помоћ. Измислио је нове опсадне справе. Једна од тих спрва је био ован за разбијање, који је био 60 метара дугачак и било је потребно 1.000 људи да би њиме разбијали зидине опседнутог града. Једна од опсадних справа звана Хелиополис имала је висину 31 метар, а база је био квадрат од 22,5 метара.[35] Због тих опсадних справа добио је надимак Полиоркет, што значи "онај који опседа". Опсада Родоса завршила се компромисним мировним споразумом. По том мировном споразуму Рођани су требали да помажу Антигона и Деметрија у свим ратовима, сем у случају рата са Птолемејем.[36] У склапању тога мировнога споразума велику улогу су играли Атињани, којима је Деметрије био потребан, јер се Атина налазила под опсадом Касандра.

Деметрије поново ослобађа Грчку Уреди

Након опсаде Родоса Деметрије је кренуо 304. пре Христа на Грчку са 330 бродова.[37] Атина је била под великим притиском Касандра. Искрцавши се у Беотији Деметрије је најпре ослободио Халкиду и склопио савез са Еолцима.[38] Тиме је прислио Касандра не само да одустане од опсаде Атине, него се Касандар морао повлачити све до Термопила. Деметрије је поново одушевљено дочекан у Атини. Током 303. пре Христа ослобађао је Пелопонез. Аргос Сикион и Коринт је ослободио плативши 100 таланата гарнизонима да ослободе град.[39] На генералној скупштини у Коринту проглашен је као некад Александар и Филип врховним комадантом (хегемоном) целе Грчке.[40] У Аргосу се оженио поред две живе жене са Дајдамејом, сестром краља Пира.У Атини су му дали да одаје Партенона, али Деметрије је испунио Партенон развратом.

Diadoch.png

Краљевине Александрових наследника пре битке код Ипса

Пред одлучну битку код Ипса Уреди

Касандар је био тешко притиснут у Грчкој, па је очајнички 302. пре Христа тражио мир. Међутим Антигон је тражио безусловну предају Македоније.[41] Пошто је претила опасност да Антигон и Деметрије заиста заузму Македонију Касандар је наговорио Лисимаха, Селеука и Птолемеја да крену у рат против Антигона са великим снагама.[42] Лисимах је са делом Касандрове војске прешао у Малу Азију. Освојио је најпре Хелеспонтску Фригију, а онда је кренуо на Јонију, а заузели су и Сард.[43] Антигон се у тренутку напада налазио у Сирији. Када је стигао до Лисимаха он није хтео да прихвати битку чекајући да му стигне Селеук.[44] Антигон је због тога позвао Деметрија да дође из Грчке. Деметрије је склопио примирје са Касандром и отишао да помогне оцу.

Битка код Ипса 301. пре Христа Уреди

Vista-xmag.png За више информација погледајте Битка код Ипса

Одлучна битка код Ипса одиграла се 301. пре Христа у Фригији. У бици су се сукобили Лисимах и Селеук против Антигона и Деметрија. Пре почетка битке Антигон је представио свога сина Деметрија као наследника.[45] Деметрије је са најбољом коњицом напао Селеукова сина Антиоха . Док је гањао пораженога непријатеља Антигонова пешадија је остала без коњичке заштите.[46] Антигон је изгубио битку и живот, а Деметрије је побегао са 5.000 пешака и 4.000 коњаника у Ефез.[47]

Савез са Селеуком Уреди

Поражени Деметрије покушао је да оде у Атину, али Атињани више нису хтели да га приме. Лисимах и Селеук су поделили Антигонове територије. Деметрије је још увек контролисао само Кипар, Тир и Сидон. Држао је и остатке некадашње морнарице. Селеук је преузео највећи део Антигонове територије. Дошло је до новога распореда снага и новога савеза Птолемеја, Касандра и Лизимаха на једној страни и Деметрија Полиоркета и Селеука Никатора на другој страни. Селеук је склопио савез са Деметријем и оженио се Деметријевом ћерком Стратоником. Деметрије је уз Селеукову помоћ добио Киликију. Склопио је савез и са Птолемејем и узео је његову ћерку за жену.[48]

Осваја Атину 294. пре Христа Уреди

Деметрије је 297. пре Христа покушао да освоји Атину. Кренуо је са великом флотом, али у олују је изгубио много бродова и посаде.[49] Касније је пљачкао Атику и отимао атинске бродове са житом, па је у Атини завладала глад. Када је Птолемеј је покушао да ослободи Атину Деметрије је окупио 300 бродова и натерао Птолемеја у бег.[50] Коначно је освојио Атину 294. пре Христа. Поново је увео демократију у Атини.

Деметрије, краљ Македоније 294. пре ХристаУреди

Након Касандрове смрти 297. пре Христа једно време владао је Касандров син, али је умро, па су се друга два Касандрова сина борила за власт. Били су то Антипатар II и Александар V Македонски. Када је Антипатар II убио своју мајку Тесалонику и истерао брата Александра овај се обратио Пиру и Деметрију. Деметрије је имао важних послова, па је Пир од Епира први помогао, али је за ту услугу наплатио великим комадом Македоније.[51] Када је Деметрије коначно дошао није више био пожељан, а Александар је планирао и да га убије. Деметрије је тада 294. пре Христа убио Александра и постао је краљ Македоније, први из династије Антигонида. Македонци су спремно прихватили Деметрија за краља. Након Македоније овладао је и Тесалијом, а већ је имао већину Пелопонеза, те Атину и Мегару.

Рат са Беоћанима Уреди

Лисимах, Птолемеј и Селеук су искористили Деметријево одсуство из Азије, па су му заузели Киликију, Кипар и градове, које је имао у Феникији. Птолемеј је 295. пре Христа вратио Кипар под своју контролу. Деметрије је склопио споразум са Лисимахом и сконцентрисао се на Беотију. Беоћане је потакао Спартанац Клеоним, али Деметрије је након опсаде заузео Тебу.[52] Када је чуо да је Лисимах заробљен код Гета кренуо је да искористи Лисимахово одсуство и да му одузме део територија. Међутим Беоћани су се поново побунили, па је Деметрије морао да одустане од Лисимахове територије.[53] Пир је покушао да помогне Беоћанима, па је напао Тесалију, али и њега је одбио. Тебу је уз помоћ својих моћних опсадних справа заузео 290. пре Христа након опсаде која је трајала годину дана.

Борбе против Пира Уреди

Пир му је постао најопаснији непријатељ, а био је у савезу са Етолцима. Једном док је Деметрије пљачкао Пирову краљевину Епир Пир је победио једну војску Деметријева генерал Пантауха. Док је Деметрије био болестан Пир је заузео велики део Македоније, али кад је оздравио Деметрије је све то вратио. Деметрије је губио углед код Македонаца, није их примао у адијенцију, није примао петиције, живео је превише луксузним животом, живео је углавном ван Македоније.

Припреме за освајање АзијеУреди

Деметрије се припремао да врати све територије, које су припадале његовом оцу Антигону. Да би имао одрешене руке за такав поход склопио је мир са Пиром. Сакупио је војску од 98.000 пешадинаца и готово 12.000 коњаника.[54] Имао је флоту од 500 бродова, који су били у Пиреју, Коринту, Халкиди и Пели.[55] Имао је величанствене бродове, велике брзине, од којих су неки имали и 15 или 16 редова весала. Када су Селеук, Птолемеј и Лисимах чули за Деметријеве припреме склопили су савез, а тражили су и од Пира да нападне Македонију.[56]

Напад на Деметрија 287. пре ХристаУреди

Птолемеј је 287. пре Христа послао велику флоту на Грчку. Пир и Лисимах су сваки са своје стране истовремено напали Македонију. Деметрије је већ раније изгубио наклоност својих поданика и то је представљало за њега највећу опасност. Деметрије је оставио свога сина Антигона Гонату у Грчкој , а он сам је кренуо да брани Македонију. Прво је кренуо на Лисимаха, али када је чуо да је Пир заузео Бероју кренуо је против њега. Војска му се расула и прешла Пиру и прије него што је битка почела. Деметрије је морао да бежи. Пир и Лисимах су заузели Македонију и поделили је.

Са преосталом војском отишао је у Азију, где га је Селеук заробио 285. пре Христа. Умро је у заробљеништву 283. пре Христа, а његови наследници су касније владали Македонијом као династија Антигонида.

Претходи:
Александар V Македонски
Краљ Македоније
Деметрије Полиоркет
294–287 пре Христа
Следи:
Пир од Епира и Лисимах

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Billows стр.29
  2. Billows стр.29
  3. Плутарх Деметрије 14
  4. Плутарх Деметрије 14
  5. Диодор 19.29
  6. Диодор 19.29
  7. Диодор 19.39
  8. Плутарх Деметрије 5
  9. Диодор 19.80
  10. Диодор 19.81
  11. Плутарх Деметрије 5
  12. Диодор 19.93
  13. Диодор 19.93
  14. Диодор 19.93
  15. Плутарх Деметрије 6
  16. Диодор 19.93
  17. Диодор 19.100
  18. Плутарх, Деметрије 7
  19. Плутарх, Деметрије 7
  20. Плутарх, Деметрије 7
  21. Плутарх, Деметрије 7
  22. Диодор 19.100
  23. Плутарх, Деметрије 7
  24. Диодор 20.45
  25. Плутарх Деметрије 8
  26. Диодор 20.46
  27. Плутарх Деметрије 10
  28. Плутарх Деметрије 14
  29. Плутарх Деметрије 15
  30. Плутарх Деметрије 15
  31. Плутарх Деметрије 16
  32. Плутарх Деметрије 16
  33. Плутарх Деметрије 16
  34. Плутарх Деметрије 19
  35. Плутарх Деметрије 21
  36. Плутарх Деметрије 22
  37. Плутарх Деметрије 23
  38. Диодор 20.100
  39. Плутарх Деметрије 25
  40. Плутарх Деметрије 25
  41. Диодор 20.106
  42. Диодор 20.106
  43. Диодор 20.107
  44. Диодор 20.108
  45. Плутарх Деметрије 28
  46. Плутарх Деметрије 29
  47. Плутарх Деметрије 29
  48. Плутарх Деметрије 32
  49. Плутарх Деметрије 33
  50. Плутарх Деметрије 33
  51. Плутарх Деметрије 36
  52. Плутарх Деметрије 39
  53. Плутарх Деметрије 39
  54. Плутарх Деметрије 43
  55. Плутарх Деметрије 43
  56. Плутарх Деметрије 44

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.