FANDOM


Дарије III Кодомен (грч. Δαρεος, 380—330 пре Христа) је био последњи персијски цар из династије Ахеменида. Владао је Персијским царством од 336. до 330. пре Христа. Када је Дарије дошао на власт Филип II Mакедонски започео је рат против Персије, а након Филипове смрти Александар Велики је најпре консолидовао власт у Грчкој, па је онда кренуо у освајање Персије. Александар Велики је 334. пре Христа победио комбиновану војску западних персијских сатрапа у бици код Граника. У великој бици код Иса 333. пре Христа Дарије је изгубио битку и био је присиљен да бежи. Тада је Александар заробио целу његову породицу. Дарије је покушао да склопи мир са Александром нудећи му све територије западно од Еуфрата. Међутим Александар није пристао и победио је Дарија у бици код Гаугамеле 331. пре Христа. Након те победе Алексанадр је заузео Сузу, Екбатану и Персепољ. Сатрап Бес је убио Дарија јула 330. пре Христа и сам се прогласио царем.

800px-Meister der Alexanderschlacht 003

Дарије III

Рани успесиУреди

Истакао се још за време Артаксеркса III, када је покорио Кадузијце. Краљ га је због тога именовао сатрапом Јерменије.

Долазак на власт Уреди

Еунух Багоа је био други човек у царству и отровао је Артаксеркса III 338. пре Христа. [1] Побио је све Артаксерксове синове сем најмлађега Артаксеркса IV.[2] Њега је довео на престо са намером да преко њега влада Персијским царством. Багоа је постао тада фактички владар Персије. Када је претила опасност да Артаксеркс IV преузме и фактичку власт у своје руке Багоа га је убио 336. пре Христа.[3] Побио је и остале чланове краљевске породице и на власт је поставио Дарија III, који је био унук Артаксерксовога брата Остана.[4] Дарије III је био Багоов пријатељ, па се Багоа надао да ће и помоћу њега владати Персијом. Касније је Багоа покушао да убије и Дарија III, али Дарије је открио његов план, па га је позвао на гозбу и натерао да испије отров.[5]

Македонска инвазија Мале Азије Уреди

Филип II Македонски је 336. пре Христа основао Коринтски савез, који је њега одредио као хегемона у рату са Персијом. Филип II Македонски је послао део војске под заповедништвом Пармениона и Атала у Малу Азију, да би "ослободили" Грке, који су живели под персијском влашћу. Међутим брзо након тога Филип је убијен у атентату и наследио га је син Александар Велики, који је једно време потрошио консолидујући власт у Грчкој. Дарије се у то време суочавао са проблемом контроле нестабилног царства. Највећи проблем је била побуна у Египту под вођством сатрапа Кабаша. Када је Александар коначно средио ситуацију у Грчкој кренуо је у инвазију Мале Азије. Дарије у почетку није узео превише озбиљно Александрову инвазију, највише због његове младости.[6] Међутим у то време Дарије је био заузет и побуном Кабаша. Прву акцију против Александра предузели су западни сатрапи, који нису слушали савете Мемнона са Родоса. Александар Велики их је победио у бици код Граника 334. пре Христа.

Battle issus movements

Кретања две војске пре Битке код Иса

Мемнон са РодосаУреди

Мемнон са Родоса је Дарију послао своју децу и жену Барсину као таоце. Након тога Дарије му је поверио врховно заповедништво у рату са Александром.[7][8][9] Мемнон је сакупио много најамника и опремио је 300 бродова. Придобио је Хиј, а затим је покорио градове на Лезбосу.[10] Због његових успеха већина кикладских острва послала му је делегације. Мемнон је планирао да поново освоји Егејска острва уз помоћ феничанских, кипарских и египатских бродова. Осим тога намеравао је и да одсече Александра од његове линије снабдевања са Хелеспонта. Међутим Мемнон са Родоса се нагло разболио и умро, а са њим пропали су и његови планови. Више није било противника достојног Александру.

Пред битку код Иса Уреди

Када је Александар дошао до Киликије 333. пре Христа сазнао је да Дарије окупља огромну војску у Вавилону. Дарије је кренуо са великом војском из Вавилоније према Киликији. Када је Александар Македонски сазнао да се Дарије III налази у Сошију на само неколико дана од његове војске послао је Пармениона да заузме Киликијска врата (Асиријска врата), која су се налазила између Киликије и Сирије, северно од данашње Александрете.[11] Парменион је преотео Киликијска врата од персијске војске. Дарије је извео маневар и много дужим северним путем прошао је кроз Аманска врата и зашао за леђа Александру Македонском и спустио се код Иса. Македонској војсци су биле одсечене линије снабдевања и није могла да се повуче натраг.

Битка код ИсаУреди

800px-The charge of the Persian scythed chariots at the battle of Gaugamela by Andre Castaigne (1898-1899)

Напад борних кола са срповима

Битка код Иса била је прва директна битка Дарија и Александра Великога. У бици код Иса 333. пре Христа око 50.000 македонских војника сукобило се са 100.000 персијских војника. Парменион је на левој страни издржао довољно дуго главни удар персијске војске, све док Александар са својом елитном коњицом, коњаницима пратиоцима није пробио персијске линије. Александар је кренуо директно према Дарију. Дарије је током битке морао да мења ратну кочију због рањенога коња.[12] Дарије је био присиљен да бежи. Оставио је ис своју фамилију, мајку и жену, које су Македонци заробили. Дарије је бежео мењајући коње, а Александар је престао да га гања тек након 200 стадија (око 35 километара).

Мировне понуде Уреди

Дарије је са 4.000 присташа побегао у Вавилон. Више пута покушавао је да склопи мировни споразум са Александром. Раније је нудио Александру Малу Азију до реке Халис и 20.000 таланата (1 таланат=26 кг сребра).[13] Пред битку код Гаугамеле нудио је Александру територије западно од Еуфрата, 30.000 таланата и ћерку за жену и положај краљевога сина, односно савладара.[14] Александар Велики је међутим тражио све, цело Персијско царство.

Battle gaugamela decisive

Битка код Гаугамеле Уреди

Дарије III је одабрао погодан терен за битку код Гаугамеле 331. пре Христа. Одговарао му је раван терен да би могла да дође до изражаја његова коњица и борна кола са срповима.[15] Равница је погодовала и зато јер долази до изражаја бројчана надмоћ. Персијсkа војска је била бројчано надмоћнија. Имала је бројнију коњицу и много бојних кочија са срповима, којима је одговарао раван терен. Александар се поново забио у клинастој формацији са коњаницима пратиоцима и хипастистима у персијски центар где се налазила Даријева гарда. Заповедник персијскога левога крила Бес био је одсечен од Дарија, па је почео да се повлачи и тако је Дарија довео у опасност. Након тога Дарије је кренуо у бег, а онда је уследило расуло целе персијске војске.

Дарије у Екбатани Уреди

Дарије је одмах кренуо у Екбатану. Планирао је да сакупи у источним сатрапијама нову војску против Александра. Многи сатрапи су били заинтересовани да задрже своје сатрапије и да се предају Александру. Док је Александар напредовао од Вавилоније до Персепоља дотле је Дарије остао у Екбатани настојећи да окупи нову војску из источних сатрапија. Александар је спроводио либералну политику и у Вавилонији и у Персији, па је придобијао Даријеве поданике.

Бег према Бактрији и смртУреди

Међутим пошто није успео да довољно брзо окупи нову војску морао је да бежи према Бактрији. Имао је на располагању 30.000 Персијанаца.[16] Кренуо је кроз Каспијска врата . Александар је кренуо за њим у потеру. Циљ му је био да ухвати Дарија и сам тиме постане неприкосновени цар Персије. Војска која је пратила Дарија била је деморалисана и имала је много дезертера. Сатрап Бес је убио Дарија, настојећи на тај начин да одобровољи Александра. Александар је Дарију приредио величанствен погреб, а тело му послао у Персепољ, где су се иначе сахрањивали персијски цареви.

Претходи:
Артаксеркс IV
Цар Ахемединскога царства
Дарије III
336-330 пре Христа
Следи:
Бес

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Диодор, 17.5
  2. Диодор, 17.5
  3. Диодор, 17.5
  4. Диодор, 17.5
  5. Диодор, 17.5
  6. Диодор 17.7
  7. Аријан 1.20
  8. Диодор 17.23
  9. Јустин 11.10
  10. Диодор, 17.29
  11. Диодор 17.32
  12. Диодор 17.34
  13. Дидодор 17.54
  14. Дидодор 17.54
  15. Аријан 3.8
  16. Диодор 17.73

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.