Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
322px-Дарије

Дарије Први Велики

Дарије I Велики (549.-486. пре Христа) је персијски краљ из династије Ахеменида, а владао је Ахемединским царством од 522. пре Христа до 486. пре Христа. Био је један од највећих античких владара. Персија је у његово доба постала највећа држава антике. Персија је била прва светска суперсила. Пошто је угушио низ побуна у источним провинцијама, спровео је реорганизацију државне управе. Поделио је државу на 20 сатрапија којима је дао одговарајућу аутономију, али да би спречио сепаратизам поделио је цивилну и војну власт у сатрапијама. Централну власт ојачао је пореским системом, који је омогућио сакупљање довољно новца за освајачке потхвате. Јединству царства служила је и путна мрежа коју је развио. Пошто је уреднио војску и државу, кренуо је у освајачке ратове. Око 513. пре Христа. извео је безуспешни поход на Ските а затим је започео са покоравањем малоазијских Грка. Угушио је Јонски устанак (499-494. пре Христа), који означава почетак Грчко-персијских ратова. Неколико година након угушења Јонског устанка кренуо је у поход на Грчку. Прва експедиција доживела је крах у олуји, а током другог похода Персијанци су поражени у Маратонској бици 490. пре Христа. Дарије је умро 486. пре Христа, а наследио га је Ксеркс I.

Persian Empire, 490 BC

Највећи опсег Персијског царства у доба Дарија Великог 490. пре Христа

Долазак на власт[]

Дарије I је припадао племићкој породици. Био је Камбизов рођак Након погибије Камбиза II 522. пре Христа, узурпатор престола Гаумата несметано је владао као тобожњи Смердис, убијени син Кира Великог и брат Камбриза II. Дарије Велики и још шесторо завереника убили су Смердиса у његовом двору 29. септембра 522. пре Христа.[1] Дарије је тада постао персијски краљ. Оженио се Атосом, ћерком Кира Великога и женом најпре Камбиза II, а онда Гаумате.[2]

Администрација[]

Дарије Велики је био припадник зорастријске религије коју је основао пророк Заратустра. Дарије је био велики државник и организатор. Унапредио је перзијски административни систем и законе. Промјене закона су се тицале закона о доказима, ропству, подмићивањима и насиљу.

Сатрапије и увођење пореза[]

Дарије Велики је поделио Персију на двадесет сатрапија.[3] Сваком сатрапијом управљао је сатрап. Положај сатрапа је обично био наследан и био је јако аутономан, што је омогућавало да провинције имају различите законе, обичаје и владајућу класу. Одредио је колико ће која сатрапија да плаћа порез. Осим тога наметнуо је данак суседним, али и удаљеним народима[4]. Дотада се није плаћао порез, него су краљу доношени дарови. Укупни порез, који је добијао од свих сатрапија износио је 14.560 еубејских таланата.[5] Персија није плаћала порез. Многа подручја су због високих обавеза почела да економски назадују, као например Вавилонија. Свака сатрапија је имала сатрапа, независног финансијског контролора и независног војног координатора. Сва тројица су директно одговарала само краљу. Таква организација сатрапије и подела власти унутар ње смањнивала је вероватност побуне и сепаратизма. Земља је била стабилнија. Дарије наводи у Бехистунским натписима да је Смердис уништио неке храмове, које је Дарије касније обновио.[6] Наводи и да је Смердис отимао куће и стоку, а Дарије је то све вратио након доласка на власт.[7]

Побуне[]

Изненадну промену краља владари неких сатрапија видели су као добру прилику да добију независност. У Сузи, Вавилону, Медији, Сагарти појавили су се узурпатори. Прво је избила побуна у Еламу. Један узурпатор се прогласио краљем Елама[8]. Избила је побуна у Вавилонији. Док је Дарије Велики гушио побуну у Вавилонији избиле су нове побуне у Персији, Еламу, Медији, Асирији, Египту, Партији, Маргијани, Сатагдији и Скитији[9].

Побуна у Вавилонији[]

Achaemenid coin daric 420BC front

Дарик

Избила је побуна и у Вавилонији. Један узурпатор је тврдио да је он Набонидов син, па је као краљ преузео власт у Вавилонији 3. октобра 522[10]. Персијска војска је прешла Тигар на напуханим кожама и након две битке напали су Вавилон, освојили га и убили узурпатора [11]. Док је Дарије Велики гушио побуну у Вавилонији избиле су нове побуне у Персији, Еламу, Медији, Асирији, Египту, Партији, Маргијани, Сатагдији и Скитији[12].

Херодотова прича се доста разликује[13].Дарије је опседао Вавилон годину и седам месеци. Дарије је испробао сва могућа лукавства да би заузео Вавилон. По Херодотовој причи Мегабазов син Зопир је смислио лукавство. Себе је унаказио и отишао Вавилонцима представљајући се као жртва Даријеве тортуре. Вавилонци су му поверовали да му је Дарије одсекао нос и уши, па су веровали да долази као савезник. Затражио је од Вавилонаца да му дају један одред војске и са тим одредом је побио 1.000 персијских војника, за које су се он и Дарије унапред договорили да их жртвују да би преварили Вавилонце. Након тога Зопир је изабран за команданта тврђаве[14]. Зопир је након тога омогућио дарију да заузме Вавилон[15]. Дарије је 3.000 најугледнијих Вавилонаца набио на колац[16]. Порушио је зидове Вавилона.

800px-The tomb of Darius I

Побуна у Медији[]

У Медији је избила побуна, коју је потакао Фраорт,један од потомака бившег краља Медије Кијаксара. Фраорт се прогласио краљем Медије. Персијски војсковођа Хидарн је победио побуњенике у једној бици 12. јануара 521. пре Хр.[17]. Дошло је до побуне и у Партији и Хирканији, који су се удружили са Фраортом[18]. Даријев отац Хистасп се ту борио против побуњеника у првој половини 521. пре Христа. Пошто побуна у Медији није била сломљена, Дарије је након сламања побуне у Вавилонији кренуо против Фраорта. Победио га је 8. маја 521. пре Христа. Фраорт су заробили након битке[19]. Након његова погубљења побуна у Медији је била угушена[20].

Каснији Смердис[]

Годину дана након Смердисове смрти појавио се нови преварант и узурпатор, који се прогласио Смердисом[21]. Дошло је до пубуне у делу Персије и нови узурпатор је сакупио војску. У првој бици између Даријеве и узурпаторове војске 24. маја 521. победила је Даријева војска, а Смердис је побегао[22]. У другој бици, која се одиграла 15. јула 521. пре Христа Смердис и његови следбеници су ухваћени и приковани на крст[23]. Нови Смердис је иницирао побуну и у Арахозији, која је угушена 21. фебруара 521.

410px-Sphinx Darius Louvre

Друга побуна у Вавилонији[]

Док је дарије Велики био у Персији и Медији избила је нова побуна у Вавилонији[24]. Појавио нови узурпатор, који је говорио да је он Набонидов син. И та побуна је била угушена.

Поход против Скита[]

Јонски устанак и поход на Грчку[]

Vista-xmag За више информација погледајте Прва персијска инвазија на Грчку

Пред крај владавине Дарија Великог почели су сукоби са Грцима. Грчко-персијске ратове су започели сами Грци. У Јонији грчки градови, који су укључивали велика средишта попут Милета и Халикарнаса, нису могли одржати своју независност и дошли су под власт Персијског царства средином 6. века. Грци су 499. пре Христа подигли Јонски устанак, па су им Атина и неке грчке области пристигле у помоћ. Одлучујућа битка код Ладе одиграла се 494. пре Христа код острва Ладе на улазу у милетску луку. Персијска флота, састављена од египатских и феничанских бродова, разбила је хеленске снаге. Милет је освојен и спаљен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.

Неколико година после слома Јонског устанка Дарије је преузео велики поход на Хеладу. Изговарао се да жели да казни Атињане јер су пружили помоћ побуњеницима. Током првога Мардонијевога похода 492. пре Христа Персија је заузела Тракију, а Македонија је постала персијски вазал. Други персијски Датисов похода окончао се неуспешно 490. пре Христа. Персијанци су се искрцали на Атици, али их је грчка војска под водством атинског војсковође Милтијада поразила у Маратонској бици.

Економија, трговина и дипломатија[]

Дарије је познат као одличан економиста. Увео је фиксне порезе. Реформисао је економски систем и увео је златни новац "дарик". Развио је трговину и унутар царства и са удаљеним земљама. Слао је експедиције на челу са каријским капетаном Скилаком из Каријанда. Послао га је да испита у које се море улива Инд[25].Скилак је истраживао Индијски океан од Суеца до ушћа реке Инд. Након његове пловидбе Персија је покорила делове Индије.

Дарије је стандардизовао утеге и мере.помоћу краљеве мере. Ипак Египћани и Вавилонци су наставили да користе своје мере. Стандардизацијом утега и мера олакшао је међународну трговину, а то је утицало на економски раст.

Персија је током Даријеве владавине имала контакте са Картагином, Сицилијом и Италијом.

Религија и људска права[]

Признавао је све религије. Јеврејима је дозволио и помогао да обнове Соломонов храм у Јерсусалиму, кога су срушили Вавилонци. Соломонов храм је обновљен 516. пре Христа. Његово име се помиње на многим храмовима у Египту. Египћани су га сматрали једним од највећих добротвора и законодаваца у египатској историји. Сличан однос имао је и према грчким храмовима и светилиштима. Због тога су многи Грци стали на страну Персије током Грчко-персијских ратова.

Наставио је да подржава је религиозну толеранцију, као и његови претходници Кир Велики и Камбиз II. Сам Дарије био је по свој прилици монотесиста. У краљевски натписима помиње се једино Ахурамазда, па је вио вероватно припадник зороастријске религије, коју је основао пророк Заратустра. Био је доследан и према забрани ропства. Сви зидари и радници, који су градили Персепољ били су плаћени за свој рад. Што се тиче људских права наставио је да их поштује као и његови претходници, а при томе се прије свега мисли на Киров цилиндар, који је био први писани документ о људским правима.

Грађевински подухвати[]

Током Даријеве владавине започети су многи грађевински пројекти. Један од највећих је градња Персепоља, нове престолнице Перзије. Зидине престонице су биле 20 m. високе, а 10 m. дебеле. Ископао је Суецки канал од Нила до Суеца, тако да су бродови могли доћи из Нила, кроз канал до Црвеног мора до Персије. Изградио је бројне цесте, а најпознатија је краљевска цеста од Сузе до Персепоља и од Сарда до Сузе.

Претходи:
Гаумата
Цар Ахемединскога царства
Дарије Велики
522–486 пре Христа
Следи:
Ксеркс I

Литература[]

Референце[]

  1. Херодот, 3.78
  2. Херодот, 3.88
  3. Херодот, 3.89
  4. Херодот, 3.89
  5. Херодот, 3.95
  6. Бехистун 14
  7. Бехистун 14
  8. Бехистун 16
  9. Бехистун 21
  10. Бехистун 16
  11. Бехистун 18-20
  12. Бехистун 21
  13. Херодот, 3.150-160
  14. Херодот, 3.157
  15. Херодот, 3.158-159
  16. Херодот, 3.159
  17. Бехистун 25
  18. Бехистун 35
  19. Бехистун 31-32
  20. Бехистун 33
  21. Бехистун 40
  22. Бехистун 40-42
  23. Бехистун 42-43
  24. Бехистун 49
  25. Херодот,4.44
Advertisement