Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гнеј Помпеј Страбон или Помпеј Страбон (лат. Gnaeus Pompeius Strabo, до 87. пре Христа) је био римски војсковођа, политичар и отац чувенога Помпеја Великога. Истакао се у Савезничком рату, па је био именован за конзула 89. пре Христа. Сула му није веровао, па му је одузео проконзулску команду 88. пре Христа, али Страбонова војска је убила конзула Квинта Помпеја, па је Страбон задржао команду. Након много оклевања дошао је да помаже оптиматима, када су Цина и Гај Марије угрозили Рим. Међутим и том приликом играо је двоструку игру.

Hw-pompey

Страбонов син Помпеј Велики

Порекло и прве белешке о њему[]

Родом је из релативно неугледне породице из Пиценума. Најмлађи је син Секста Помпеја и Луциле, сестре римскога песника Луцилија. Први је у фамилији, који се домогао положаја сенатора. По први пут се помиње у компромитирајућем светлу, када је као квестор на Сардинији 103. пре Христа сакупљао материјал којим би оптужио пропретора Тита Албуција. Међутим Римљани су однос између претора и квестора сматрали попут односа оца и сина, па Помпеју нису дозволили да уопште изнесе оптужбу.[1]

Савезнички рат и конзулат[]

Изгледа да је био претор 94. пре Христа, а током 93. пре Христа био је пропретор на Сицилији.[2] Након избијања Савезничкога рата био је легат конзула Пубилја Рутилија Лупуса.[3] Био је најпре поражен на свом подручју у Пиценуму и затворен у Фирму, али успео је да се пробије и отера непријатеље до Аскула.[4] Био је то први већи римски успех у Савезничком рату. Помпеј Страбон је због тога успеха био изабран за конзула 89. пре Христа заједно са Луцијем Порцијем Катоном.[5] Након тога успешно је покорио Марсе, Маруцине и Вестине.[6] Победио је и италијанске савезнике на јадранској обали, када су кренули да помогну Етрурцима, за које нису сазнали да су већ склопили мир са Римљанима.[7] Већину конзулата провео је као једиини конзул, пошто је други конзул погинуо у борби са Марсима. Дуго је опседао Аскул, утврђење у коме се не видевши више излаза на крају убио непријатељски војсковођа Јудацилије.[8][9] Млади Цицерон служио је у Страбоновој војсци у рату са Марсима, а учествовао је и приликом преговора Страбона и војсковође од Марса.[10] Због победе код Аскула изгласан му је тријумф.[11]

Клијентела[]

Помпеј је највећи успех постигао на свом територију, Пиценуму, па је очито да је ту имао значајну клијентелу, која је касније служила и као ослонац за његовога сина. Страбон је настојао да шири клијентелу, што се види по томе како је ескадрону хиспанске коњице доделио римско грађанство као награду за верну службу у рату.[12] Осим тога настојао је да прошири свој утицај и са оне стране реке По, па је градовима тога подручја додељивао латински статус, што је водећим грађанима као магистратима омогућавало да постану римски грађани.[13]

Проконзул[]

Страбон је током 88. пре Христа био проконзул. Неуспешно је покушао да буде конзул и за 88. пре Христа. Нови конзули били су Луције Корнелије Сула и Квинт Помпеј Руф. Било је то раздобље жестокога сукоба Суле и Гаја Марије око тога ко ће добити команду у Митридатовом рату, а сукоб се окончао протеривањем Гаја Марија и његових присташа. Сула је након протеривања Гаја Марија имао главну реч у Риму. Ипак сматрао је да је Помпеј Страбон са лојалном војском потенцијална опасност, па је покушао да се изгласа закон, којим би се Страбон позвао у Рим, али тај Сулин покушај ветом је блокирао Страбону наклоњен трибун Гај Хереније.[14] Ипак Сенат је Страбона лишио команде, а за наследника су именовали конзула Квинта Помпеја Руфа, коме су поверили Апенинско полуострво док је Сули био поверен рат са Митридатом.[15][16] Страбон је тај пут мирно предао заповедништво, али Страбонова војска је убила Квинта Помпеја Руфа, чим је овај преузео дужност.[17] Страбон је поново преузео заповедништво над својом војском. Није ништа учинио да се казне кривци, а по свој прилици стајао је иза тога злочина. Сула међутим није ништа предузео против Страбона због убиства конзула, него је мирно отишао у Азију да ратује са Митридатом.[18]

Долази да помогне оптиматима[]

Током 87. пре Христа Сенат и Гнеј Октавије протерали су Цину из Рима. Онда су Луције Корнелије Цина и Гај Марије уз велику подршку припремали свој повратак у Рим. Планирали су да заједнички заузму Рим.[19] Улогорили су се на реци Тибар и сасекли су линије опскрбе, спречавајући довоз жита Риму.[20] Оптимати су одмах затражили од Страбона да им помогне. Страбон није одмах био спреман да им помогне јер су га били лишили команде. Поједини извори су касније сваљивали на њега кривицу јер није у корену сасекао напад на Рим, него је својим предомишљањем омогућио да Гај Марије и Цина добију на снази.[21] Када се Рим нашао у великој оскудици Сенат је замолио Страбона да им помогне. Он је тада са војском дошао до Колинских врата.[22]

Игра на две столице[]

Борио се против Цининога савезника Квинта Серторија. Када је Гај Марије заузео брдо Јаникул Страбон је дошао са шест кохорти да помогну Гнеју Октавију. Надао се да ће сарадњом са оптиматима моћи да осигура за себе други конзулат.[23] Међутим када су успели да обране Јаникул спречио је Гнеја Октавија да искористи победу зато што му није одговарало да се рат оконча пре конзуларних избора.[24] Када је осетио да у граду немају велики ентузијазам да њега изаберу за конзула почео је да преговара са непријатељском страном, са Луцијем Корнелијем Цином.[25] Започео је тајне преговоре са Цином, а да Гнеј Октавије за то није знао.

Смрт[]

Међу војском појавила се епидемија, па се Страбон разболио и умро.[26] Апијан наводи верзију да је гром ударио у његов логор и да је он том приликом погинуо.[27] Његова сахрана била је прекинута нередима, а маса је његово тело вукла улицама. Био је омражен од војника као окрутан и похлепан човек.

Претходи:
Публије Рутилије Луп и Луције Јулије Цезар
Конзул Римске Републике
заједно са Луцијем Порцијем Катоном
89. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Сула и Квинт Помпеј Руф


Литература[]

Референце[]

  1. Cic., Div. in Caecil. 19
  2. Cic. In Verrem libro iii. 16, libro v. 66
  3. Апијан Грађ. ратови 1.40
  4. Апијан Грађ. ратови 1.47
  5. Апијан Грађ. ратови 1.50
  6. Апијан Грађ. ратови 1.52
  7. Апијан Грађ. ратови 1.50
  8. Апијан Грађ. ратови 1.48
  9. Сегер стр. 20
  10. Сегер стр. 21
  11. Сегер стр. 22
  12. Сегер стр. 21
  13. Сегер стр. 21
  14. Сегер стр. 22
  15. Апијан Грађ. ратови 1.63
  16. Сегер стр. 22
  17. Апијан Грађ. ратови 1.63
  18. Апијан Грађ. ратови 1.64
  19. Апијан Грађ. ратови 1.67
  20. Апијан Грађ. ратови 1.67
  21. Сегер стр. 22
  22. Апијан Грађ. ратови 1.67
  23. Сегер стр. 22
  24. Сегер стр. 22
  25. Сегер стр. 22,23
  26. Сегер стр. 23
  27. Апијан Грађ. ратови 1.68

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement