Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гнеј Папирије Карбон (лат.Gnaeus Papirius Carbo, око 135— 82 пре Христа) је био римски политичар и војсковођа. Три пута је био биран за конзула, 85, 84 и 82. пре Христа. Припадао је странци популара или маријеваца. Заједно са Цином окупио је 85. пре Христа велику војску, која је требала да се обрачуна са Сулом у Грчкој. Због Цинине погибије вратио се у Италију, где се као једини конзул 84. пре Христа припремао за сукоб са Сулом. Током 82. пре Христа поново је био конзул заједно са Гајем Маријем Млађим. Прва битка са Сулом код Клузија окончала се нерешено, али поражен је од Метела код Фавенције. Није успевао да деблокира Гаја Марија Млађега код Пренесте, а тај заједно са многим другим поразима обесхрабрили су га, па је побегао у Африку. Ухапсили су га Помпејеви људи на острву Косири, а Помпеј Велики га је онда погубио.

Порекло[]

Hw-pompey

Помпеј Велики

Син је Гнеја Папирија Карбона Старијега, конзула 113. пре Христа. Стриц му је био Гај Папирије Карбон, конзул 120. пре Христа, а брат од стрица Гај Папирије Карбон Арвина био је народни трибун 90. пре Христа. По први пут Гнеј се помиње 92. пре Христа, када је конзул Апије Клаудије Пулхер послао извештај Сенату о његовим побуњеничким активностима.

Један од вођа популара[]

Био је један од вођа популара и присташа Гаја Марија. Када се Гај Марије 87. пре Христа вратио из Африке Карбон је командовао једном од 4 војске, које су тада блокирале Рим. Луције Корнелије Цина и Карбон су се улогорили на Тибру насупрот граду, Квинт Серторије је био изнад града, а Гај Марије је своју војску распоредио према мору.[1] Притиснут оскудицом у граду Сенат је на крају попустио, па је Гај Марије ушао са војском у Рим и извршио покољ. Након смрти Гаја Марија Цина је потпуно доминирао Римом. Цина је поред себе за конзула за 85. пре Христа одабрао Гнеја Папирија Карбона.

Припремање за сукоб са Сулом[]

Луције Корнелије Цина и Карбон били су узнемирени након окончања Првога митридатовога рата, јер су очекивали повратак Суле и његов поход на власт. Сула је располагао великим новчаним средствима, а имао је и велику искусну војску ветерана прекаљених у ратовима. Цина и Карбон су послали своје људе у све делове Италије, да би прикупљали новац, регрутовали војску и спремали средства за предстојећи рат. Одложили су изборе проглашавајући се да су поново изабрани, тако да нису требали да се враћају у Рим да би обавили конзуларне изборе.[2] Иако је то било противно уставу мало је вероватно да се ико супростављао тој одлуци. Цина и Карбон су се интензивно припремали за предстојећи обрачун са Сулом, а очекивали су да ће се све решити одлучном битком. Обновили су и флоту да би бранили обалу Апенинскога полуострва. Припремали су се да пређу Јадранско море, са циљем да се са Сулом сукобе на страном терену.[3] Војска није била одушевљена предстојећим ратом, у коме нису могли да очекују плен. Незадовољство војске је постало још веће, када су чули да је један конвој војске страдао у бродолому за време олује.[4] Цину су након тога убили његови побуњени војници.[5]

Карбон као једини конзул[]

Карбон је након Цинине погибије вратио војску на Апенинско полуострво. Није одлазио у Рим, иако су га народни трибуни позивали да одржи изборе за другога конзула.[6] Вратио се у Рим тек кад су му народни трибуни запретили да ће га лишити конзулскога положаја.[7] Покушао је да одржи изборе за конзула, али два пута су неповољна знамења одложила изборе, па је Карбон остао једини конзул.[8] Сула је тражио од Сената да врате грађанска права и имовину протераних од стране Цине и заузврат је Сула обећавао да ће се поштовати ауторитет Сената.[9] Међутим Карбон је уз помоћ својих присташа спречио тај споразум Сената и Суле.[10] Карбон је у исто време тражио таоце из свих италијанских градова, са циљем да осигура њихову лојалност у предстојећем рату, али Сенат је одбио његов захтев.[11] Пошто је Квинт Цецилије Метел Пиј подржао оптимате и испровоцирао рат у Африци Карбонове присташе су прогурале одлуку Сената да се требају распустити све војске, које нису под њиховом контролом.

Други Сулин поход на Рим[]

Сула је 83. пре Христа кренуо у Италију у други поход на Рим. Пришли су му Квинт Цецилије Метел Пиј, Помпеј Велики и други угледни људи. Карбон је тада био проконзул у Цисалпинској Галији и пожурио је према Риму, где је све оне сенаторе, који су подржавали Сулу прогласио непријатељима републике.[12] У то време Капитол је био запаљен, а постојале су одређене сумње да је то било Карбоново дело.[13] Сула је у бици код Тифате у Кампанији успешно победио војску, коју је предводио конзул Гај Норбан, а након тога осула се и војска другога конзула Сципиона Азијатика и комплетно је прешла Сули. Током 82. пре Христа ситуација у Риму је била на рубу очаја, јер се знало да ће Сула осветити када уђе у Рим. Сенат је изабрао нове конзуле Гнеја Папирија Карбона и Гаја Марија Млађега.[14] Током пролећа 82. пре Христа Карбонов легат Каринат изгубио је битку од Метела, па је након тога Карбон гонио Метела и опседао га, али на вести о великом поразу Гаја Марија Млађега код Пренесте Карбон се са војском вратио у базу у Аримини.[15] Сула је 82. пре Христа ушао у Рим и конфисковао је имања свих противника.

Стални порази од Сулиних војсковођа[]

Сула је након уласка у Рим одмах са војском кренуо да се обрачуна са Карбоном, па је кренуо према Клузију.[16] Када се један део келтиберских коњаника придружио Сули Карбон је наредио да се побију остали. Између две војске дошло је до битке код Клузије, која је трајала цели дан без победника.[17] Сулине војсковође Помпеј Велики и Крас побиле су у другој бици 3.000 Карбонових војника и након тога опседали су Карината. Карбон је послао помоћ Каринату, али Сула их је побио у заседи.[18] Карбон је након тога послао Гаја Марција Цензорина са 8 легија, са циљем да помогне Гају Марију Млађем у опкољеној Пренести, али Помпеј Велики је напао ту војску из заседе и разбио их.[19] Војска је била огорчена на Цензорина, кога је кривила због заседе, па су се побунили и разишли. Конзулу Гнеју Папирију Карбону у Цисалпинској Галији придружио се са својом војском Гај Норбан. Међутим поражени су у бици код Фавенције од војске, којом је командовао Квинт Цецилије Метел Пиј.[20] Погинуло им је 10.000 војника, 6.000 је пребегло, остали побегли, а само се 1.000 војника вратило у базу у Ариминију.[21]

Бег у Африку[]

Сули је прилазило све више војске из непријатељских редова, а његови противници су очајавали. Гај Норбан је побегао на Родос. Карбон је учинио последњи очајнички корак шаљућу две легије под командом Луција Јунија Брута Данасипа да покушају да Гаја Марија Млађега ослободе опсаде у Пренести.[22] Међутим пошто се и то показало безнадежно Карбон је одлучио да побегне у Африку.[23] Имао је на располагању још увек 30.000 војника код Клузије и војске под командом Данасипа, Карината и Марција, али изгубивши сваку наду са пријатељима је отишао у Африку. Помпеј Велики је након тога потпуно потукао преосталу Карбонову војску код Клузије.

Погубљење[]

Карбона и његове пријатеље су на острву Косири ухватили Помпејеви људи. [24] Карбонови пријатељи су одмах убијени, а Карбон је пред Помпеја Великога био доведен у ланцима.[25] Помпеј га је оптужио пред трибуналом и испитивао, и онда наредио да га погубе.[26] Његову главу послао је Сули.

Претходи:
Луције Корнелије Цина и
Луције Валерије Флак
Конзул Римске Републике
заједно са Цином
85. пре Христа

Следи:
Луције Корнелије Цина и Гнеј Папирије Карбон


Претходи:
Луције Корнелије Цина и
Гнеј Папирије Карбон
Конзул Римске Републике
заједно са Цином
84. пре Христа

Следи:
Гај Норбан и Л.К. Сципион Азијатик Млађи


Претходи:
Л.К. Сципион Азијатик Млађи и
Гај Норбан
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Маријем Млађим
82. пре Христа

Следи:
Гнеј Корнелије Долабела и
Марко Тулије Декула


Литература[]

Референце[]

  1. Апијан Грађ. ратови 1.67
  2. Апијан Хисп. ратови 77
  3. Апијан Хисп. ратови 77
  4. Апијан Хисп. ратови 78
  5. Апијан Хисп. ратови 78
  6. Апијан Хисп. ратови 78
  7. Апијан Хисп. ратови 78
  8. Апијан Хисп. ратови 78
  9. Ливије Периохе 84
  10. Ливије Периохе 84
  11. Ливије Периохе 84
  12. Апијан Грађ. ратови 1.86
  13. Апијан Грађ. ратови 1.86
  14. Апијан Грађ. ратови 1.87
  15. Апијан Грађ. ратови 1.86
  16. Апијан Грађ. ратови 1.89
  17. Апијан Грађ. ратови 1.89
  18. Апијан Грађ. ратови 1.90
  19. Апијан Грађ. ратови 1.90
  20. Апијан Грађ. ратови 1.91
  21. Апијан Грађ. ратови 1.91
  22. Апијан Грађ. ратови 1.92
  23. Апијан Грађ. ратови 1.92
  24. Апијан Грађ. ратови 1.96
  25. Плутарх Помпеј 10
  26. Плутарх Помпеј 10

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement