FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Гнеј Октавије (вишезначна одредница)

Гнеј Октавије (лат. Gnaeus Octavius, до 162. пре Христа) је био римски војсковођа, државник и конзул. Командовао је римском морнарицом у завршној фази Трећега македонскога рата. Заробио је македонскога краља Персеја на Самотраци. Као римски изасланик 162. пре Христа спалио је селеукидску флоту, која је била изнад броја допуштенога одредбама споразума из Апамеје. Одмах након тога убијен је у Лаодикеји у Сирији.

У посланству у Грчкој
Уреди

Током 169. пре Христа Сенат га је заједно са Гајем Попилијем Ленатом послао као изасланика у Грчку.[1] Требали су да објаве одлуку Сената да нико не снабдева римске магистрате без сенатске одлуке. Та одлука је требала да улије поверење римским савезницима да неће трпити самовољу римских магистрата.[2] Посетили су различите области Грчке подржавајући савезнике и претећи уздржанима или онима наклоњенима Персеју.[3] По повратку у Рим изабран је за децемвира за света питања.[4]

250px-Perseus of Macedon BM.jpg

Персеј

Хвата Персеја на Самотраци
Уреди

Током 168. пре Христа изабран је за претора и добио је заповедништво над римском флотом у завршној фази Трећега македонскога рата.[5] За римску флоту регрутовано је 5.000 морнара.[6] Након пораза у бици код Пидне Персеј је побегао на Самотраку, где је потражио азил.[7] Гнеј Октавије се онда усидрио на Самотраци са циљем да спречи Персејев бег.[8][9] Неуспешно су покушали да наговоре Персеја да се преда.[10] Персеј је уз помоћ једнога Крићанина намеравао да побегне, али Крићанин га је оставио на обали без блага и ван азила. Неко време се сакривао по острву и на крају се предао Гнеју Октавију.[11][12] Гнеј Октавије је спровео Персеја до Амфипоља, где се тада налазио конзул Луције Емилије Паул Македонац.[13] Гнеј Октавије се вратио у Рим са великим пленом, добијеним током рата са Персејем, а током 167. пре Христа почаствован је поморским тријумфом.

Конзул
Уреди

Гнеј Октавије је стекао велико богатство у рату у Грчкој, па је по повратку у Рим живио веома луксузним животом. Изградио је величанствену кућу на Палатину, која је према Цицерону омогућила његов избор за конзула.[14] Изградио је и низ портика крај Фламининова циркуса. Изабран је за конзула 165. пре Христа заједно са Титом Манлијем Торкватом.

Изасланство на Истоку
Уреди

Римски Сенат је 162. пре Христа послао Гнеја Октавија, Спурија Лукреција и Луција Аурелија Ореста као посланство, које је требало да спали селеукидску флоту, која је имала више бродова, него што је то мировни споразум из Апамеје допуштао.[15][16] Требали су и да убију вишак ратних слонова и да на сваки могући начин ослабе Селеукидско царство. Селеукидско царство је након смрти Антиоха IV Епифана наследио малолетни Антиох V Еупатор, у чије име је владао регент Лисија. Поред тога основнога задатка имали су и задатак да извиде ситуацију у Македонији, Галатији, Каподокији и Египту.[17]

Смрт у Сирији
Уреди

Након спаљивања селеукидске флоте и убијања слонова Гнеја Октавија је у Лаодикеји убио неки Лептин. Претпоставља се да је селеукидски регент Лисија одговоран за то убојство, али Лисијини изасланици су се онда бранили пред Сенатом да они нису за то одговорни.[18] Касније је нови селеукидски краљ Деметрије I Сотер послао у Рим Лептина сматрајући да је одговоран за смрт римскога изасланика Гнеја Октавија.[19][20] Послао је и филозофа Исократа, који је инспирисао Лептина.[21]

Претходи:
Марко Клаудије Марцел(3) и Гај Сулпиције Гал
Конзул Римске Републике
заједно са Титом Манлијем Торкватом
165. пре Христа

Следи:
Квинт Касије Лонгин и Аул Манлије Торкват


ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 43.17
  2. Ливије 43.17
  3. Полибије 28.3-4
  4. Ливије 44.17
  5. Ливије 44.17
  6. Ливије 44.21
  7. Плутарх Емилије Паул 26
  8. Плутарх Емилије Паул 26
  9. Ливије 45.5
  10. Ливије 45.5
  11. Плутарх Емилије Паул 26
  12. Ливије 45.6
  13. Ливије 45.6
  14. De Off. i. 39
  15. Полибије 31.2
  16. Апијан Сиријски рат 46
  17. Полибије 31.2
  18. Полибије 31.11
  19. Диодор 31.29
  20. Полибије 32.2
  21. Полибије 32.2

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.