Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Гнеј Домиције Калвин (лат. Gnaeus Domitius Calvinus, 1. век пре Христа) је био римски војсковођа и политичар позне Републике, који је био конзул 53. и 40. пре Христа. Био је познат као верни присташа Цезара и Октавијана Августа.

Syd 1358

Новац са натписом Гнеја Домиција Калвина, али са Херкуловом главом

Рани живот[]

Гнеј Домиције Калвин потиче из угледне плебејске фамилије Домиција. Син је Марка Домиција. Током 62. пре Христа био је легат Луција Валерија Флака у Азији. Као народни трибун 59. пре Христа подржавао је своје колеге Квинта Анхарија и Гаја Фанија и конзула Марка Калпурнија Бибула, који се супростављао Цезару као другом конзулу. Калвин је уз подршку оптимата био изабран за претора 56. пре Христа.

Велико подмићивање приликом избора за конзула[]

Калвин се кандидовао за конзула 53. пре Христа , а поред њега кандидати су били Гај Мемије, Марко Валерије Масала Руф и Марко Емилије Скаур.[1] Подмићивање на тим изборима достигло је незапамћене размере.[2] Ти избори били су проблематични и за тријумвире Помпеја и Цезара, јер су једино могли да верују Скауру. Велико подмићивање изазвало је расправу у Сенату, па су избори одложени до септембра 54. пре Христа.[3] Током септембра Гај Мемије је изазвао скандал сведочећи у Сенату о томе како је Гнеј Домиције Калвин подмићивао.[4] Избори су дуго одлагани и на крају су након вишемесечнога интерегнума за конзуле били изабрани Калвин и Марко Валерије Масала Руф. Да би осигурао Помпејеву подршку Калвин је као члан пороте гласао октобра 54. пре Христа за ослобађање кривице Аула Габинија, који је био оптужен да је без одобрења сената напустио Сирију да би на власт у Египту поставио Птолемеја XII Аулета.[5] За време Калвинова мандата као конзула мања парћанска војска победила је и уништила бројнију римску војску у бици код Каре 53. пре Христа.

Цезаров војсковођа[]

Кратко након почетка Цезаровога грађанскога рата стао је на Цезарову страну. Током 49. пре Христа под командом Гаја Скрибонија Куриона учествовао је као командант коњице у походу на Африку.[6] Један је од ретких преживелих након Курионова пораза у бици код Баграде.[7] Цезар је 48. пре Христа наредио Калвину да са две легије и 500 коњаника крене у Македонију.[8] Међутим Домиције Калвин је био потиснут из Македоније, па је онда напао Тесалију.[9] Сукобљавао се са Помпејевим војсковођом Метелом Сципионом, али међу њима осим мањих заседа и чарки није дошло до већега сукоба.[10] Међутим Помпеј је победио Цезара током јула 48. пре Христа у бици код Дирахија, па је Цезар након тога кренуо најпре према Аполонији.[11] Помпеј је умало ухватио Калвинову војску у Хераклеји. Неколико сати их је делило од катастрофе. Калвинова војска се касније у Тесалији удружила са Цезаровом војском. Учествовао је у бици код Фарсала 48. пре Христа командујући центром Цезарове војске.[12] Насупрот њега био је Метел Сципион.

Фарнак II га побеђује код Никопоља у Јерменији[]

Након победе у бици код Фарсала Цезар је одмах кренуо у потеру за Помпејем. Калвина је са три легије послао као проконзула у Малу Азију.[13] Међутим Цезар је касније тражио од Калвина да му пошаље две легије. Са једном једином легијом Домиције Калвин је морао да ратује против Фарнака II, који је искористио прилику грађанскога рата међу Римљанима да заузме Понт. Фарнак II је био син понтскога краља Митридата VI од Понта и искористио је погодну прилику да врати очевину. Домиције Калвин је са једном легијом ветерана и две легије на брзину регрутованих кренуо да врати Понт под римску контролу. У опремању војске помагао му је Ариобарзан III од Кападокије и Дејотар, краљ Галатије.[14] Међутим Фарнак га је победио децембра 48. пре Христа у бици код Никопоља у Јерменији.[15] Калвин се повукао са пораженом војском у провинцију Азију.[16] Фарнак је након тога заузео остатак Понтске краљевине, укључујући и Амису, а након тога напао је Битинију и провинцију Азију.[17] Међутим побуна у Боспорској краљевини натерала га је да се врати. Цезар је током 47. пре Христа победио Фарнака код Зеле.[18] Фарнак је након пораза побегао са 1.000 коњаника у Синопу, а Цезар није на њега хтео да губи време па је послао Калвина против њега. [19] Фарнак је Синопу и коње по споразуму предао Калвину да би могао да слободно оде у своју Боспорску краљевину.[20] Иако се није показао као успешан војсковођа у Малој Азији ипак је Домиције Калвин и након тога задржао положај. Учествовао је у бици код Тапса.[21]

400px-Statue-Augustus

Октавијан Август

Потопљена му је флота са две легије[]

Калвин је одмах након Цезаровога убојства подржавао Октавијана, али у изворима се не појављује све до 42. пре Христа. Учествовао је у грађанском рату против Брута и Касија. Пред битку код Филипа требао је да из Италије допреми појачања за Марка Антонија и Октавијана, који су се тада налазили у Грчкој. На дан прве битке код Филипа Гнеј Домиције Калвин покушавао да се пробије из Брундизија бродовима, који су превозили две легије војника за Октавијана.[22] Гнеј Домиције Ахенобарб и Луције Стај Мурко су их пресрели са својих 130 бродова и након растеривања пратње нападали су и потапали уништивши готово целу флоту и војску.[23] Том приликом страдала је и елитна Марсова легија. Калвин је тек петога дана са својом лађом стигао у Брундизиј.

Касније дужности[]

Иако је још једном доживео пораз ипак је током 40. пре Христа био изабран за конзула по други пут заједно са Гајем Асинијем Полионом. Октавијан га је након тога послао као намесника у Хиспанију, где је боравио од 39. до 36. пре Христа. Најпре је победио Церетане, али након пораза веома строго је казнио своју војску.[24] Због дезертера десетковао је војску, а казнио је и центурионе и тек онда је кренуо на Церетане и покорио их.[25] По повратку из Хиспаније изгласан му је тријумф. Један натпис из 20. пре Христа показује да је тада још увек био жив.

Претходи:
Апије Клаудије Пулхер и
Луције Домиције Ахенобарб
Конзул Римске Републике
заједно са М. Валеријем Месалом Руфом
53. пре Христа

Следи:
Метел Сципион и
Помпеј Велики


Претходи:
Публије Сервилије Ватиа Исаурик и Луције Антоније
Конзул Римске Републике
заједно са Гајем Асинијем Полионом
40. пре Христа

Следи:
Гај Калвисије Сабин и
Луције Марције Цензорин


Литература[]

Референце[]

  1. Seager стр. 126
  2. Seager стр. 126
  3. Seager стр. 126
  4. Seager стр. 126
  5. Seager стр. 129
  6. Цезар Грађански рат 2.42
  7. Цезар Грађански рат 2.42
  8. Цезар Грађански ратови 3.34
  9. Касије Дион 41.51
  10. Цезар Грађански ратови 3.36-38
  11. Цезар Грађански ратови 3.78
  12. Плутарх Помпеј 69
  13. Касије Дион 42.46
  14. Касије Дион 42.46
  15. Касије Дион 42.46
  16. Касије Дион 42.46
  17. Касије Дион 42.46
  18. Касије Дион 42.47
  19. Апијан Митр. ратови 120
  20. Апијан Митр. ратови 120
  21. Цезар Афрички рат 86
  22. Апијан Грађански ратови 4.115
  23. Апијан Грађански ратови 4.115-116
  24. Касије Дион 48.42
  25. Касије Дион 48.42

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement