FANDOM


За остале особе истога имена погледајте Гнеј Домиције Ахенобарб (вишезначна одредница)

Гнеј Домиције Ахенобарб (лат. Gnaeus Domitius Ahenobarbus, до 31. пре Христа) је био римски војсковођа и политичар позне Римске републике. Као значајан учесник римских грађанских ратова најпре је ратовао против Цезара, а након његове смрти придружио се Цезаровим убојицама и борио се против тријумвира. Након пораза у бици код Филипа прешао је на страну Марка Антонија. Захваљујући Марку Антонију изабран је за конзула 32. пре Христа. Умро је кратко пре Антонијевога пораза у бици код Акцијума. Његов праунук Нерон постао је 54. римски цар.

Gnaeus Domitius Ahenobarbus coin

Новац издан поводом Ахенобарбове победе над Гнејом Домицијем Калвином

Рат против Цезара Уреди

Гнеј Домиције Ахенобарб је био син Луција Домиција Ахенобарба, конзула 54. пре Христа. Мајка му је била Порција, сестре Катона Млађега. Пратио је свога оца као Цезаров противник за време Цезаровога грађанскога рата и одмах на почетку рата он и отац заробљени су 49. пре Христа код Корфинија.[1] Међутим Цезар им је опростио.[2] Гнеј Домиције након тога није пратио оца, него је отишао до Напуља да види мајку. Иако му је Цезар опростио он је изгледа одмах ступио у Помпејеву службу. Био је учесник и битке код Фарсала 48. пре Христа. Касније није учествовао у рату и након доста времена вратио се у Италију.

Рат против Другога тријумвирата Уреди

Док Светоније сматра да није учествовао у Цезаровом убојству[3] Касије Дион га помиње као једнога од саучесника.[4] Након Цезаровога убојства придружио се својим рођацима Бруту и Касију у Македонији,[5] па је 43. пре Христа био осуђен по Педијевом закону као један од саучесника у Цезаровом убојству.[6][7] Током 42. пре Христа Марко Јуније Брут и Гај Касије Лонгин поверили су му флоту од 50 бродова и једну легију и послали га да помаже Луцију Стају Мурку у спречавању снабедевања непријатеља преко Јонскога мора.[8] Успешно је заједно са Мурком водио поморски рат против снага Другога тријумвирата спречавајући снабдевање Октавијанових и Антонијевих снага у Македонији пред битку код Филипа.[9][10] На дан прве битке код Филипа Гнеј Домиције Калвин покушавао да се пробије из Брундизија бродовима, који су превозили две легије војника за Октавијана.[11] Ахенобарб и Мурко су их пресрели са својих 130 бродова и након растеривања пратње нападали су и потапали уништивши готово целу флоту и војску.[12] Због те победе салутирали су му као императору.

Antony with Octavian aureus

Златник Марка Антонија и Октавијана

Независан рат Уреди

Након битке код Филипа 42. пре Христа водио је рат независно од Секста Помпеја и Мурка, па је са 70 бродова и две легије контролисао Јонско море и део Јадранскога мора и наносио је велике штете Октавијану.[13] Уништио му је флоту и блокирао пролаз Јонским морем до Епира и Грчке.[14]

Прелазак на страну Марка АнтонијаУреди

Након окончања Перусијскога рата 40. пре Христа уз посредовање Гаја Асинија Полиона Ахенобарб се помирио са Марком Антонијем, што је јако увредило Октавијана.[15][16][17] Ахенобарб је са својом флотом придружио Марку Антонију и предао му своју копнену војску у Епиру.[18] Октавијан је био изузетно љут на Ахенобарба, па је Марко Антоније Ахенобарба послао да управља Битинијом, да би лакше са Октавијаном склопио споразум.[19] Непосредно након тога између Марка Антонија и Октавијана склопљен је споразум у Брундизију 40. пре Христа. Октавијан је био присиљен да по томе споразуму призна Ахенобарба и поништи пресуду против њега.[20]

У служби Марка Антонија Уреди

Према споразуму у Мизенуму 39. пре Христа између тријумвира извршена је расподела ко ће када бити конзул и према томе плану Ахенобарб је требао да буде конзул за 32. пре Христа заједно са Гајем Сосијем.[21] Био је намесник Битиније до 34. пре Христа. Током 36. пре Христа учествовао је у неуспелом парћанском походу Марка Антонија.[22] Након једнога пораза он је уместо очајнога Марка Антонија говором храбрио војску.[23] Током 35. пре Христа учествовао је у хватању Секста Помпеја, који је након пораза од Октавијана побегао на исток. Секста Помпеја примио је намесник Азије Гај Фурније, који није могао да га одбије не знајући тада шта ће Антоније да одлучи.[24] Ипак позвао је у помоћ Ахенобарба. Секст Помпеј је намеравао да на превару зароби Ахенобарба, али тај план му се изјаловио.[25]

Конзул и вербални сукоби са ОктавијаномУреди

Изабран је за конзула 32. пре Христа заједно са Гајем Сосијем.[26] Пре њихова избора између Октавијана и Марка Антонија тињао је сукоб. Марко Антоније је оптужио Октавијана да је присвојио територије од Лепида и од Секста Помпеја, а да је требао да то са њим подели.[27] Октавијан је с друге стране оптуживао Антонија због Египта, Клеопатре VII и Цезариона. Када је изабран за конзула Ахенобарб је био обазрив, а Гај Сосије је одмах почео да хвали Антонија и да напада Октавијана.[28] Октавијан је то очекивао, па је отпутовао из Рима да размотри одговор и вратио се у фебруару 32. пре Христа. Појавио у сенату са тајно наоружанима пријатељима и изнео низ оптужби против Марка Антонија и Гаја Сосија.[29] Ахенобарб и Гај Сосије се нису усудили да одговоре, него су онда тајно напустили Рим и са групом сенатора отишли Марку Антонију.[30] Октавијан је касније тврдио да их је он протерао из Рима.[31]

362px-Kleopatra-VII.-Altes-Museum-Berlin1

Ахенобарб је тражио од Марка Антонија да се Клеопатра удаљи и врати у Египат пред битку код Акцијума

Тражи да се Клеопатра удаљи Уреди

По доласку у Ефез, где је Марко Антоније опремао велику флоту од 800 бродова Гнеј Домиције Ахенобарб је тражио од Марка Антонија да Клеопатру пошаље у Египат.[32] Октавијан је иначе у пропагандном рату стално истицао Клеопатру и њену везу са Марком Антонијем. Антоније је најпре наредио Клеопатри да се врати у Египат, али касније се предомислио.[33]

СмртУреди

Ахенобарб је због неслагања са Клеопатриним присуством пред битку код Акцијума пребегао код Октавијана.[34] Пребегао је болестан у малом чамцу, а Марко Антоније му је ипак послао пртљаг и пријатеље.[35] Није учествовао у бици, а умро је од болести неколико дана пре битке код Акцијума.[36]

ПородицаУреди

Био је ожењен са Емилијом Лепидом, са којом је имао само једно дете. Његов син Луције Домиције Ахенобарб оженио се касније за Антонију Старију, ћерку Марка Антонија и Октавије. Они су били родитељи Гнеја Домиција Ахенобарба ( конзула 32. године), а њихов унук је био каснији цар Нерон.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Цезар Грађански рат 1.23
  2. Цезар Грађански рат 1.23
  3. Светоније Нерон 3
  4. Касије Дион 48.7
  5. Светоније Нерон 3
  6. Светоније Нерон 2
  7. Апијан Грађански ратови 5.55
  8. Апијан Грађански ратови 4.86
  9. Апијан Грађански ратови 4.86
  10. Апијан Грађански ратови 4.108
  11. Апијан Грађански ратови 4.115
  12. Апијан Грађански ратови 4.115-116
  13. Касије Дион 48.7
  14. Апијан Грађански ратови 5.61
  15. Апијан Грађански ратови 5.50
  16. Апијан Грађански ратови 5.61
  17. Патеркул 2.76
  18. Апијан Грађански ратови 5.55
  19. Апијан Грађански ратови 5.63
  20. Апијан Грађански ратови 5.65
  21. Апијан Грађански ратови 5.73
  22. Плутарх Антоније 40
  23. Плутарх Антоније 40
  24. Апијан Грађански ратови 5.137
  25. Апијан Грађански ратови 5.137
  26. Касије Дион 49.41
  27. Касије Дион 50.1
  28. Касије Дион 50.2
  29. Касије Дион 50.2
  30. Касије Дион 50.2
  31. Светоније Август 17
  32. Плутарх Антоније 56
  33. Плутарх Антоније 56
  34. Касије Дион 50.13
  35. Плутарх Антоније 63
  36. Плутарх Антоније 63

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.