Подручје Глаукијине краљевине између Аполоније и Епидамна, означено плавом бојом
Глаукија (грч. Γλαυκίας, око 335—302. пре Христа) је био краљ илирског племена Тауланaта у залеђу Аполоније и Епидамна. Владао је од 317. до 303. пре Христа. На његовом двору одрастао је краљ Пир од Епира.
Сукоб Александра Великога са Глаукијом[]
Александар Велики је 335. пре Христа покорио трачка племена и дошао је све до Дунава, где је покорио Гете. Након тога побунили су се Илири Дарданци под вођством Клита и заузели су македонску граничну тврђаву Пелијум.[1] Глаукија је тада помагао Клиту.[2] Александар је успео да спречи повезивање Глаукијиних Тауланата са Клитовом војском. Док је Александар опседао Пелијум појавио се Глаукија са Таулантима, да би помогао Клитији да се ослободи опсаде.[3] Александар је послао Филоту да сакупи довољно хране и крмива, али Глаукија је заузео планине око равнице у којој је Филота Парменионов требао да се снабдије. Филота се нашао у опасности, па га је Александар спасао. Александар Македонски је победио обе илирске војске и заузео је Пелијум. Клит је након пораза побегао код Глаукије, а Александар Велики није их даље следио због вести о побуни Тебе.
Глаукија прима малога Пира[]
Епирски краљ Еакида подржавао је Полиперхона и своју рођаку Олимпијаду. Док је Касандар опседао Олимпијаду у Пидни она је очекивала помоћ од краља Епира Еакиде, али Епирци су 317. пре Христа дигли устанак у краљеву одсуству, протерали Еакида и склопили савез са Касандром.[4] Тада су побили Еакидине пријатеље. Тражили су и Пира, који је тада имао само две године. Глаукија је примио малога Пира код себе.[5] Глаукијина жена Бероја била је из епирске династије Еакида.[6][7] Касандар је нудио 200 таланата само да му Глаукија преда Пира, али Глаукија није пристајао.[8] Македонија му је била природни непријатељ, па је мали Пир због тога био важан фактор.[9]
Касандар побеђује Глаукију[]
Касандар је током 314. пре Христа подузео поход дуж обала Јонскога мора. Помогао је Акарнанцима, а онда је освојио Аполонију и зашао дубоко у Илирију, оставивши посаду и у Епидамну.[10] Победио је у боју Глаукију.[11] Присилио га је да потпише споразум да не сме ратовати против Касандрових савезника.[12] Пир је и даље остао на Глаукијином двору. Акротат, син спартанскога краља Клеомена затекао је Аполонију под опсадом Глаукије.[13] Присилио је Глаукију да прекине опсаду и склопи споразум са Аполонијом.[14] Током 312. пре Христа Коркирани су ослободили Аполонију и уклонили Касандров гарнизон. Глаукији су дозволили да задржи Епидамно (данашњи Драч).[15]
Помаже Пиру да се врати на трон[]
Након смрти епирскога краља Алкете 307. пре Христа Глаукија је уз помоћ своје војске помогао 12-годишњем Пиру да дође на краљевски трон. Када је Пир напунио 17 година мислио је да чврсто држи власт, па је кренуо у свадбу Глаукијинога сина. Док је он боравио код Глаукије избила је побуна и Пир је 302. пре Христа поново изгубио краљевину.[16]
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Аријан, Анабаза
- Плутарх, Пир
- Јустин
- Pierre Cabanes, Iliri od Bardileja do Gencija,prevod V.Lisičić, Zagreb 2002, ISBN 953-98832-0-2