Гај Фламиније Млађи (лат. Gaius Flaminius) је био римски војсковођа и политичар, син познатога конзула Гаја Фламинија. Као конзул 187. пре Христа покорио је лигурска племена Апуане и Френијате.
Лигурија
Прве дужности[]
Син је познатога конзула Гаја Фламинија Непота, који је погинуо 217. пре Христа у бици на Тразименском језеру. Био је 209. пре Христа квестор у војсци Сципиона Африканца у Хиспанији.[1] Током 196. пре Христа био је курулни едил и тада је поделио народу много жита по знатно сниженој цени. [2] Сицилијанци су послали 8700 тона пшенице да би исказали захвалност због дела његова оца Гаја Фламинија Непота, који је био претор Сицилије 227. пре Христа.[3]
Претор у Хиспанији[]
Изабран је 193. пре Христа за претора Ближе Хиспаније (Хиспанија Цитериор).[4] Током 194. пре Христа Секст Дигитије је изгубио пола војске у Ближој Хиспанији, па је Фламиније регрутовао 6.500 војника.[5] Стигавши у Хиспанију заузео је утврђени град Инлукију на територији Оретана.[6] Током зиме ратовао је са променљивом срећом и имао је значајне губитке.[7] Остао је у Хиспанији пропретор током 192. пре Христа.[8] Након опсаде заузео је богати и добро утврђени Ликабрум и том приликом заробио је њиховога поглавара Конрибила. [9] Остао је пропретор и током 191. пре Христа и послали су му појачање од 3.300 војника.[10]
Конзул[]
Изабран је за конзула 187. пре Христа заједно са Марком Емилијем Лепидом.[11] У Лигурији је дошло до побуне, па је Сенат одредио да оба конзула оду у Лигурију.[12] Марко Емилије Лепид је помогао изасланицима Амбракије да оптуже његовога политичкога непријатеља Марка Фулвија Нобилиора.[13] Гај Фламиније је тада стао на страну Марка Фулвија Нобилиора, тако да су неколико дана потрошили у свађи. Тек је Фламинијеве одсуство због болести омогућила Лепиду да кроз Сенат прогура резолуцију, којом се становницима Амбракије враћа имовина и даје да слободно живе по својим законима.[14]
Рат са Лигурцима[]
Након неколико успешних акција Гаја Фламинија Млађега против лигурскога племена Френијата они су се предали 187. пре Христа.[15] Међутим избегавали су да се разоружају, а када је Гај Фламиније кренуо да их насилно разоружа Френијати су побегли на планину Аугин. [16] Римска војска их је следила по беспућима, али они су побегли преко Апенина.[17] Међутим Гај Фламиније их је следио и преко Апенина све до једнога врха, на коме су једно време пружали отпор и онда се предали.[18] Након тога напао је и победио Апуане, који су често угрожавали подручје Пизе и Бононије.[19] Након покоравања целога подручја одлучио је да не пусти војску да ленчари, па су градили цесту од Бононије до Аретијума.[20]
Касније дужности[]
Именован је 183. пре Христа за члана трочлане комисије, која је трбала да надгледа оснивање колоније Аквилеје.[21] Колонија је основана 181. пре Христа. Након тога више нема вести о Фламинију.
| Претходи: Гај Ливије Салинатор и Марко Валерије Месала |
Конзул Римске Републике заједно са Марком Емилијем Лепидом 187. пре Христа |
Следи: Квинт Марције Филип и Спурије Постумије Албин
|
Литература[]
Референце[]
- ↑ Ливије 26.47,49
- ↑ Ливије 33.42
- ↑ Ливије 33.42
- ↑ Ливије 34.54
- ↑ Ливије 35.2
- ↑ Ливије 35.7
- ↑ Ливије 35.7
- ↑ Ливије 35.20
- ↑ Ливије 35.22
- ↑ Ливије 36.2
- ↑ Ливије 38.42
- ↑ Ливије 38.42
- ↑ Ливије 38.43
- ↑ Ливије 38.44
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.2
- ↑ Ливије 39.55
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]