FANDOM


Гај Флавије Фимбрија (лат. Gaius Flavius Fimbria, до 85/84. пре Христа) је био римски политичар и војсковођа. Био је ватрени присташа Гаја Марија. Учествовао је у Првом митридатовом рату као легат конзула Флака, против кога је подбунио војску и убио га, а онда преузео заповедништво у рату са Митридатом. Римски Сенат му је због убојства конзула отказао подршку, али Фимбрија је наставио да на своју руку успешно ратује против Митридата VI од Понта. Када је Сула склопио Дардански мир са Митридатом тражио је од Фимбрије да му преда војску, али када је Фимбрија одбио војска га је напустила и прешла Сули. Након тога Фимбрија се убио.

Mitridatwar86

Маријевац Уреди

Гај Флавије Фимбрија је син Гаја Флавија Фимбрије, који је био конзул 104. пре Христа са Гајем Маријем. Фимбрија је био ватрени присташа Гаја Марија. Био је способан војсковођа и сенатор. Преговарао је о миру са Самнитима. Када су популари 87. пре Христа заузели Рим Фимбрија је убио неколико оптимата. Предводио је групу људи, која је убила старијега сина Публија Лицинија Краса Дива (конзула 97. пре Христа).[1]

Флаков легат Уреди

Током 86. пре Христа конзул Луције Валерије Флак (к. 86 пре Хр.) је добио две легије и задатак да ратује против Митридата и да преузме заповедништво од Суле, који је проглашен државним непријатељем. Гај Флавије Фимбрија је био Флаков легат, а понекад се помиње и као квестор.[2] Фимбрија је искористио војно незадовољство па је почео да засењује Луција Валерија Флака. Војска је била незадовољна Флаковом дисциплином, али и похлепом.[3] Нису баш јасни Фимбријини мотиви, али могуће је да је осећао да је Флак превише помирљив према Сули. Флак је можда рано започео са политиком, коју је покушао касније његов рођак Луције Валерије Флак (к. 100 пре Хр.), да се са Сулом склопи споразум.[4] Према Диодору током марша кроз Тракију 86-85 пре Хр. Фимбрија је предводио претходницу, чију лојалност је покушао да купи дозвољавајући им да пљачкају савезничку територију, као да се ради о непријатељској територији. Када су се савезници жалили на Фимбријев поступак Флак је онда укорио Фимбрију. На Хелеспонту Флак је отпустио Фимбрију и наредио му да се врати у Рим, а заменио га је Квинтом Минуцијем Термом, коме је поверио Бизантиј.[5]

Убија Флака и преузима заповедништвоУреди

Међутим Фимбрија је наставио да подбуњује војску, све док нису прешли на његову страну. Фимбрија је тада преузео Бизантиј и одузео је знакове преторске власти од Терма.[6] Луције Валерије Флак је у то време напредовао до Халкедона у Битинији, па је био присиљен да се врати због новонастале ситуације, али Фимбрија га је победио и натерао у бег.[7] Флак је бежао до Халкедона и Никомедије, у коју се склонио. Фимбрија га је следио, заузео је Никомедију и нашао сакривенога у неком бунару и онда му је одрубио главу.[8] Фимбрија је преузео конзулску команду са намером да ратује против Митридата.

382px-Mithridates VI Louvre white background

Митридат VI од Понта

Фимбрија ратује против Митридата Уреди

Римски Сенат је због убојства Флака отказао подршку Фимбрији, али он је са две легије наставио да води рат на своју руку. Након Флакововога убиства Фимбрија се именовао за команданта у рату са Митридатом и успешно је водио неколико битака са Митридатовим сином Митридатом Млађим.[9] У Фимбријиној заседи страдало је 6.000 Митридатових војника.[10] Самога Митридата VI од Понта сатерао је у главни град Пергам, али Митридат је онда умакао до Питане.[11] Фимбрија га је и ту тако добро опседао са копнене стране да је још једино могао да побегне преко мора, па је зато сакупио флоту.[12] Гај Флавије Фимбрија је био без флоте, па је због тога затражио помоћ од Лукула.[13] Лукулу је предложио да заједнички ухвате Митридата и да поделе славу засењујући Сулину славу због победа у Грчкој.[14] Међутим Лукул је био лојалан Сули, па је одбио да блокира Митридата VI од Понта и отпловио је даље. Лукул је Митридату тако оставио могућност да одобри мировни споразум, који су утаначили Сула и Архелај. Митридат VI од Понта је након тога побегао у Митилену на Лезбу.[15]

Спаљивање Троје Уреди

Фимбрија је успут кажњавао и пустошио територије многих градова, који нису отварали капије римској војсци.[16] Опседао је Илиј (Троју), а становништво је затражило помоћ од Суле. Сула је поручио грађанима Илија да кажу Фимбрији да су се они већ предали Сули, али Фимбрија је ипак тражио да отворе капије, кад су већ римски савезници.ref>Апијан Митр. рат. 53</ref> Када су га пустили у град Фимбрија је започео са покољем, у коме није штедео ни жене ни децу.[17] Темељито је спалио и разорио град 85. пре Христа, не штедећи ни храмове. Наводно је Троју темељитије срушио од Агамемнона.

Напушта га војска и прелази Сули Уреди

Сула и Митридат VI од Понта срели су се у Дардану крајем 85. пре Христа, где су склопили мировни споразум. Мировни споразум био је потребан Сули да би што пре могао са војском да се врати у Рим и да се обрачуна са присташама Гаја Марија, који су тада управљали Римом. Сула је након тога отишао до Фимбрије, који је логоровао код Тјатире.[18]Од њега је тражио да преда војску, којом је командовао противно закону, али Фимбрија је одбио истичући да и Сула држи заповедништво противно закону.[19] Сула и Фимбрија су избегавали да одмах започну отворен сукоб. Сулина војска је утврдила свој логор и око Фимбријевога логора је ископала ровове, а онда је Фимбрију почела да напушта војска и прелази Сули.[20][21] Фимбрија је након тога позивао војску да остане, али војска је одбијала помисао да ратује против својих сународника.[22] Према Плутарху Фимбрија се након тога убио у логору.[23] Према Апијану Сула га је пустио да оде у Пергам, где се Фимбрија убио у једном храму.[24] Сула је тада преузео Фимбријину војску.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије Периохе 80
  2. Апијан Митридат 51
  3. Апијан Митридат 51
  4. Сигер Сула стр. 181
  5. Апијан Митридат 52
  6. Апијан Митридат 52
  7. Апијан Митридат 52
  8. Апијан Митридат 52
  9. Апијан Митр. рат. 52
  10. Мајор стр 230
  11. Апијан Митр. рат. 52
  12. Плутарх Лукул 3
  13. Плутарх Лукул 3
  14. Плутарх Лукул 3
  15. Апијан Митр. рат. 52
  16. Апијан Митр. рат. 53
  17. Апијан Митр. рат. 53
  18. Плутарх Сула 25
  19. Апијан Митр. рат. 59
  20. Апијан Митр. рат. 59
  21. Плутарх Сула 25
  22. Апијан Митр. рат. 59
  23. Плутарх Сула 25
  24. Апијан Митр. рат. 60

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]