FANDOM


Гај Сулпиције Лонг је био три пута римски конзул ( 337,323 и 314. пре Христа). Био је цензор 319. пре Христа, a 312. пре Христа био је диктатор. Истакао се у Другом самнитском рату.

Први конзулат Уреди

Изабран је за конзула 337. пре Христа заједно са Публијем Емилијем Петом.[1] У то доба избио је рат између Сидицина и Аурунка Аурунци су тражили помоћ од Римљана. Међутим конзули су оклевали, па су Сидисцини разорили утврђења и бедема Аурунка.[2] Сенат је био љут јер су због спорости конзула страдали римски савезници. Због тога је наредио да се изабере диктатор. Приликом избора за претора Сулпиције се противио избору првога плебејца на место претора.[3] Када је Квинт Публилије Филон изабран за претора Сулпиције је одбијао да га призна, али Сенат се показао помирљивији и признао је првога плебејца за претора.[4]

Други конзулат Уреди

По други пут изабран је за конзула 323. пре Христа заједно са Квинтом Емилијем Церетаном.[5] Луције Папирије Курсор је пре тога победио Самните и са њима је склопио примирје. Самнити су се одмах охрабрили чим је Луције Папирије сишао са власти, па су почели припреме за нови рат.[6] Нова побуна Самнита довела је до рата у Апулији. Гај Сулпиције добио је команду за рат против Самнита, а Квинт Емилије Церетан добио је команду за рат са Апулцима.[7] Две конзулске војске пустошиле су Апулијом и Самнијом, али пошто је непријатељ избегавао сукоб до њега није ни дошло.

Освајање Соре Уреди

По трећи пут биран је за конзула 314. пре Христа заједно са Марком Петелијем Либонома.[8] Самнити су се утврдили у Сори, граду на неприступачном месту. Један издајник из Соре показао је Римљанима путеве и начин како да освоје Сору. Преко стрмих и непроходних стаза довео је десет изабраних војника у тврђаву, која је припадала Сори. Издајник је након тога ноћу дигао узбуну у граду узвикујући да је непријатељ заузео тврђаву. Самнити су помислили да се ту налази велика војска па су у паници почели да напуштају град.[9] Након заузимања Соре кривци за ранији покољ колониста у Сори одведени су у Рим, где су претучени и погубљени.[10]

Покоравање АузонаУреди

Рат се након тога наставиио са Аузонима, који су исто тако покорени уз помоћ издаје.[11] Из аузонских градова дошли су младићи аристократе, који су објаснили да се Аузони колебају између Самнита и Римљана. Због тога нису нападали Римљане, али нису ни пуштали да наоружани уђу у градове. Издајници су предложили Римљанима да то искористе, па је римска војска изненадила Аузоне, заузела им градове и при томе су због изостанака команданата убили много становништва.[12] Те године Луцерија је прешла Самнитима и предала им римску посаду, али римска војска је након тога повратила град побивши Самните и Луцерине.[13]

Битка у КампанијиУреди

Дошло је до проблема у Капуи, где је била скована завера о којој се дуго водила истрага. Истрагу је најпре водио диктатор, а онда и конзули. Самнити и Апулци су покушали да искористе ту слабост, па су се окупили у Каудију.[14] Надали су се да могу да заузму Капуу. Оба конзула су дошли са својом војском да спрече намере Самнита. Пошто Самнити нису туда могли ништа да учине кренули су у Кампанијско поље. Свакодневно су се одвијали мањи окршаји, углавном коњице. Самнити су уочили да слабе како се рат одуговлачи, па су се одлучили за битку. Гај Сулпиције Лонг командовао је римским десним крилом, а Петелије је командовао левим.[15] На оба крила налазила се коњица. Током битке Петелијево лево крило се прво сукобило, па је Сулпиције оставио своје крило и дошао да римску војскуна левом крилу.[16] Када је постало очито да Римљани побеђују на левом крилу вратио на своје десно крило, које је тада већ било потиснуто.[17] Повратак Гаја Сулпиција Лонга на десно крило окуражило је његову војску, а охрабрили су се и због победе левога крила, тако да су и они почели да побеђују. Тада је убијено или заробљено много Самнита, око 30.000.[18] Преживели су побегли у Малевент ( Беневент ). Након те победе опседали су Бовијанум, све до избора нових конзула.

Диктатор Уреди

Током 312. пре Христа Гај Сулпиције Лонг именован је за диктатора због могућега рата са Етрурцима.[19] Његов командант коњице био је Гај Јуније Бубулко.[20] Као диктатор регрутовао је све млађе, али није кренуо у рат, него је чекао да ли ће Етрурци први започети рат. Пошто Етрурци нису први започели није ни дошло до рата.[21]

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 8.15
  2. Ливије 8.15
  3. Ливије 8.15
  4. Ливије 8.15
  5. Ливије 8.37
  6. Ливије 8.37
  7. Ливије 8.37
  8. Ливије 9.24
  9. Ливије 9.24
  10. Ливије 9.24
  11. Ливије 9.25
  12. Ливије 9.25
  13. Ливије 9.26
  14. Ливије 9.27
  15. Ливије 9.27
  16. Ливије 9.27
  17. Ливије 9.27
  18. Ливије 9.27
  19. Ливије 9.29
  20. Ливије 9.29
  21. Ливије 9.29

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.